Piše: Janko Veselinović, predsednik PZP
Odluka da se izbori održe u junu, kako je najavio Aleksandar Vučić je verovatno najgora moguća odluka s obzirom na politički, društveni i epidemiološki kontekst. Izbori u ovom trenutku idu u prilog samo političkim sukobima, kovidu i Aleksandru Vučiću. I pre nego što smo se suočili sa korona pandemijom, u Srbiji smo imali "bolesno društvo".
Bolesno u smislu devastacije svih demokratskih institucija, urušene ekonomije, pogaženih ljudskih i političkih prava. U trenutku kad pišem ovaj tekst stigla je vest da je Freedom House svrstao Srbiju među "hibridne režime" što znači da Srbija više nije demokratska zemlja. U politikološkom smislu, "hibridni režim“ podrazumeva sistem u kom se demokratske institucije koriste samo kao fasada, njima se manipuliše da bi se prikrila prava priroda tog režima – a ona je autoritarna. Mi u Srbiji znamo gde živimo i bez da nam Fridom haus to kaže (da su izbori farsa, da je skupština šarada, da premijerka ima "šefa"). Uzdržao bih se od izjašnjavanja o tome da li je u pitanju ubistvo demokratije uz predumišljaj, ili je demokratija samo kolateralno stradala u Vučićevom bezobzirnom pohodu na vlast tek – Aleksandar Vučić je na putu da nas sunovrati na svakoj skali kojom se mere vrednosti priznate kao civilizacijsko dostignuće.
U situaciji kada smo dakle već bili "bolesni kao društvo" stigla je i bolest u bukvalnom smislu – korona. No, ovaj izopačeni režim umesto da odgovorno rešava probleme gleda iz svega da izvuče politički ćar pa, dok se ceo svet bori protiv virusa, naša vlast donosi odluke diktirane prvenstveno svojim interesima… Režim koji je već pao na ispitu organizovanja slobodnih i poštenih izbora sada namerava da održi izbore u uslovima pandemije što je izazov i za konsolidovane demokratije u kojima se izbori odvijaju rutinski i uz saglasnost svih učesnika u pogledu uslova. Najnovija vest - i Poljska je odložila izbore.
Oni nisu uspeli da obezbede zaštitnu opremu za zdravstvene radnike ali garantuju zdravstvenu i epidemiološku bezbednost na biračkim mestima, oni "ne znaju" da li će biti moguće da se obezbedi prisustvo posmatrača na izborima; penzionere koje su dva meseca držali u kućnom pritvoru i pretili im kaznama i grobljima ako izađu iz kuće, sada će da ohrabre da izađu (verovatno će već čuveni profesor Nestorović u nekom trenutku da saopšti da na SNS mitinzima i na izborni dan virus "ne radi").
O "uslovima" predizborne kampanje nakon vanrednog stanja u kom je opozicija praktično bila pod ključem, o neravnopravnom pristupu medijima, o funkcionerskoj kampanji koja je "divljala" sve vreme korone – da ne govorim. Umalo da zaboravim obećanje "svima po sto evra" – kao da je predsednik države stric iz Nemačke koji deli iz svog džepa siromašnim rođacima koji su imali manje sreće u životu… Uslovi za slobodne i poštene izbore u Srbiji nisu postali ni pre pandemije i vanrednog stanja. Sada su još i gori. Mi koji smo se pre devet meseci opredelili za bojkot izbora nismo tu odluku doneli lako. Mi verujemo da su izbori najvažnija procedura u demokratiji jer se tiču dve fundamentalne demokratske vrednosti: kompeticije i participacije. Mi se zalažemo za to da vlast treba da se osvaja i gubi na izborima. Ali ako se izbori pretvore u farsu – onda politička borba umesto borbe za glasove pod neravnopravnim uslovima postaje borba za uslove pod kojima se glasa. Bojkot u ovom slučaju nije puko neučestvovanje to je politička participacija par ekselans! Zato kažemo – žao nam je što ne postoje uslovi da izađemo na izbore! Žao nam je, ali ne možemo!
Sastavni deo kompleksne krize u koju srljamo je i ustavna kriza na koju sam već javno ukazao pre par nedelja… U najkraćem: Skupštini Srbije mandat ističe 3. juna 2020. godine i može se produžiti samo ako bi postojalo vanredno stanje. Ova čenjenica proističe iz člana 102. Ustava Republike Srbije koji glasi: "Mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje četiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupštine“. Aktuelnom sazivu Narodne skupštine mandat ističe 3. juna 2020. jer je konstituisana na isti datum 2016. godine. Takođe u junu mandat ističe pokrajinskoj, kao i skupštinama gradova i opština a takođe I Vladi Srbije. Imajući u vidu okolnosti koje sam, možda isuviše opširno, pokušao da dočaram a ne želeći da budem u ulozi kritizera, evo predloga mogućeg izlaska iz ćorsokaka koji će vrlo brzo postati očigledan i onima koji ga sad ne vide.
Ovaj tekst prethodno sam zamislio kao otvoreno pismo Aleksandru Vučiću, ali u međuvremenu mu je stiglo jedno otvoreno pismo (Saše Jankovića), pa nisam želeo da se ponavljam, a sa druge strane najčešće se pisma pišu kada od primaoca očekujete neki odgovor. Na žalost, svojim postupcima, pogotovo poslednjih dana – srljanjem u izbore za vreme epidemije pokazao je da na pisma ne samo da ne odgovara već ih i ne "otvara". I evo šta sam planirao da predložem njemu, a sada to javno objavljujem urbi et orbi.
Za prevazilaženje ustavno - političko - ekonomske ali i moralne krize društva nužan je:
1. Konsenzus svih političkih činilaca, poštovanje Ustava
2. Odustajanje vlasti od nastavka izbornih radnji i izbora (bilo bi apsolutno neprihvatljivo da se izborne radnje nastave nakon vanrednog stanja i perioda nezapamćenog gušenja svake vrste građanskih i ljudskih prava, i da se održe čak i onakvi “izbori” kakve je Aleksandar Vučić zamislio pre izbijanja epidemije).
Da smo ispunili ove preduslove mogli smo zajedno, vlast i opozicija, da nastojimo da prevaziđemo predstojeću ustavno-političku-ekonomsko-moralnu krizu. Evo nekih predloga kako se mogla da prevaziđe ova sveopšta kriza.
1. Izmene Ustava, kroz Ustavom propisanu proceduru, što bi omogućilo produženje mandata postojećoj Narodnoj skupštini i odlaganje izbora. U ovom slučaju, u Skupštini bi, do 03. juna morao da izglasa predlog ustavnih promena. Republički referendum o ustavnim promenama bi bio održan u ustavnom roku do 60 dana. Ustavne promene odnosile bi se na član 101, 102 i 118 Ustava Republike Srbije, u kojima je uređeno pitanje raspisivanje izbora za Narodnu skupštinu i trajanje njenog mandata, kao i trajanje mandata Vlade i njena ovlašćenja u prelaznom periodu. Ove izmene odnosile bi se na specifičnu situaciju izazvanu krizom.
2. Za punjavanje ustavnog "vakuma", uz izglasavanja ustavnih promena, bilo bi nužno izabrati prelaznu vlada koja bi imala zadatke: organizovanje referenduma, pripremu slobodnih i poštenih izbora i sprovođenje ekonomskih mera za suzbijanje posledica krize izazvane pandemijom koronavirusa.
3. Radi provođenja mera iz prve dve tačke preduslov bi bio da opozicija, zbog viših nacionalnih interesa, donese odluku o povratku u Skupštinu Republike Srbije, ali bi u tom slučaju vladajuća većina, iz istih razloga, uz saglasnost opozicije, izabrala novog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji bi vodio zasedanja po navedenim pitanjima.
4. U cilju realizacije ustavnih promena, pripreme slobodnih i poštenih izbora i slobodnih medija odmah nakon ukidanja vanrednog stanja organizovao bi se sastanak vlasti i opozicije o ovim temama.
5. U razgovore vlasti i opozicije bi bili uključeni posrednici iz Evropske unije
6. Pre početka razgovora, kao znak dobre volje vlasti, bili bi imenovani novi direktori i glavni i odgovorni urednici RTS-a i RTV-a, a ovi javni servisi, u skladu sa postojećim zakonima omogućili bi ravnopravnu zastupljenost vlasti i opozicije i različitih mišljenja u informativnim programima. Bila bi propisana obaveza za kablovske operatere da u svojoj ponudi imaju sve kablovske televizije, po nediskriminatorskom principu.
7. Prelazne vlasti i upravljanja bila bi ustanovljene u pokrajinskom i lokalnim samoupravama kao i na nivou javnih preduzeća i ustanova.
Ovo su mogla bila moguća rešenja. Ne to da ti, koji ne otvaraš i ne čitaš pisma, nastaviš kampanju i organizuješ izbore praktično u vanrednom stanju, koje se samo tako više ne zove. Nije to rešenje. Mi te izbore nećemo priznati, a verovatno i dobar deo demokratskih vlada ili makar oni u svetu koji ne misle da je samovlašće jednog čoveka evropski model. I režim će, što je najvažnije znati, da to nisu bili izbori i da će morati da se organizuju uskoro novi. To kaže čak i vaš koalicioni partner iz Novog Sada i nosilac svih tantijema režimskog partnera. Bojim se da to ni za našu decu, ni za naše roditelje, bake i deke neće biti sretno rešenje. A možemo samo da pretpostavimo kakve će podele u društvu nastati, kada već danas komšije ratuju međusobno…
Ovo je moj lični stav, više stručni nego politički. Možda čak pre i kao roditelja, nego političara. O ovim temama SZS, ni PZP se nisu izjašnjavali, niti zauzimali stav. Bio sam spreman, u okviru svojih mogućnosti, da ga zastupam unutar SZS i srpske opozicije. Nisam mogao da pretpostavim njihovu odluku, ali bi je poštovao. Ali čini mi se da si ti, koji ne otvaraš pisma, svojom odlukom da smandrljaš izbore poslao poruku da te naš stav ne interesuje. Teško breme odgovornosti snosićeš ti, ali posledice svi građani Srbije.
Zaustavi se, stani, razmisli. Još nije kasno. Imaš još neki dan. Posle će biti kasno.
Pročitajte OVDE zašto medicinarima nije ispunjeno obećanje o povećanju plata.
Izvor: direktno.rs
