Piše: Dr Ivan Pajović
Svetu ovo nije prvi put da se susreće sa energetskim krizama. Često su one bile povezane i sa ratovima, kada je povećavana tražnja i potrošnja energenata, jer korišćenje vojne tehnike podrazumeva veliku potrošnju. Dešava se da su uzrok i borbe koje se vode za izvore energenata.
Najbanalniji razlog je nestašica gasa u evropskim gasnim skladištima usled veoma hladne prošlogodišnje zime. Evropske zemlje su potrošile rekordne količine gasa prethodne zime pa su odlučile tokom leta da obnove svoje zalihe. Budući da to nisu uspele, početkom grejne sezone gas je postao deficitaran i shodno tome cena je počela naglo da skače. To je povezano još i sa činjenicom da najveća količina gasa u Evropu dolazi samo iz tri zemlje: Rusije, Norveške i Alžira, što ograničava evropsko tržište.
Drugi razlog nalazi se u korona-krizi. Posle velikog zastoja koji je pandemija izazvala u evropskim privredama, započela je obnova proizvodnje koja je izazvala povećanje tražnje za mnogim sirovinama, što se ne tiče samo gasa. Ovakva situacija stvorila je disbalans u svetskoj ekonomiji, jer mnoge firme nisu mogle da se vrate na tržišta posle dugotrajnog zastoja. To se sve dotaklo i gasne sfere. Prošle godine gasne kompanije su se susrele sa padom tražnje. Dobit ruskog Gazproma bila je u 2020. godini devet puta manja u odnosu na 2019. godinu. U 2021. godini tražnja gasa je počela naglo da raste i tržište se našlo u stanju velike tražnje i male ponude, što je i dovelo do rasta cena. Zbog povećnja cene razne sfere ekonomije zaostaju jedna od druge, što dovodi do neravnomerne tražnje i poremećaja na tržištu.
Jedan od razloga skoka cene gasa je i zelena agenda zapadnih zemalja kojoj je deklarisani cilj snižavanje zavisnosti od tzv. fosilnih goriva, o čemu se govori i u Rusiji, i u Kini. U pitanju je ideja o ugljeničnoj (karbonskoj) neutralnosti, koja podrazumeva smanjenje emisije ugljendioksida do nule. Međutim, ta tendencija izazvala je čitav niz raznih problema, budući da alternativni izvori energije nisu stabilni. Za razliku od konvencionalnih, tradicionalnih izvora energije, alternativni izvori u mnogome zavise od faktora na koje čovek ne utiče, pre svega od meteoroloških uslova. Problem je i u tome što je u vreme „zelene tranzicije” došlo do zatvaranja mnogih izvora gasa i rudnika uglja, i to je dovelo do pojačane tražnje za energijom. U situaciji kada zeleni izvori ne zadovoljavaju potrebe, pa se ipak mora vratiti na tradicionalne, odluka između trošenja uglja kao velikog zagađivača i gasa kao manjeg uvek ide u pravcu poslednjeg. I takve odluke idu na ruku povećanju potrošnje gasa i njegove cene.
Važan razlog za porast cena gasa je povećana tražnja na azijskim tržištima. Tokom ovog leta naglo je povećana tražnja gasa u Kini i Indiji usled povećanja privredne aktivnosti, pa su se isporučioci okrenuli na tu stranu. 60 do 70% električne energije u ovim zemljama proizvodi se uglavnom upotrebom uglja, a budući da je on deficitarna sirovina, prešlo se na proizvodnju masovnom upotrebom gasa. Situacija u Kini se dodatno pooštrava usled trgovinskog rata sa Australijom, sa kojom su se u poslednjih godinu dana odnosi veoma pogoršali, u sklopu opšteg pogoršanja odnosa Kine sa zapadnim svetom. Kineske vlasti zabranile su uvoz australijskog uglja, koji ima veliki udeo u kineskoj energetici. Ovakva mera dovela je do toga da su danima neki kineski gradovi bili bez struje, a industrijska preduzeća morala su preći na smanjeni obim rada.
Budući da je Rusija glavni isporučilac gasa Evropi, njeni problemi takođe se odražavaju na visinu cene gasa. Velika havarija na izvorištu i centru prerade gasa Novi Urengoj dogodila se u noći 5. avgusta i umanjila isporuku na gasovodu Jamal—Evropa preko Belorusije za oko 50%. Tržišta su odmah reagovala i cena gasa je odmah skočila, iako su mere za uklanjanje posledica preduzete pre početka grejne sezone. Mnoge zemlje su optužile Rusiju da namerno izaziva nestašicu gasa i energetsku krizu kako bi povećala cene, ali i kako bi dobila mogućnost da priključi gasovod Severni tok 2, čiji se rad uporno sabotira.
Ceo problem je, pored svega rečenog, pojačan i špekulacijama na berzama. Mnogi investitori, videvši da tražnja gasa raste, počeli su da kupuju razne hartije od vrednosti i da špekulišu njima na berzama, da podižu cene finansijskih instrumenata kao što su fjučersi i drugi finansijski derivati. I iz tog razloga su se cene gasa naduvale, budući da je Evropska Unija oduvek davala prednost ovakvim finansijskim instrumentima, zbog čega je i upala u takvu finansijsku zamku.
U doba današnje krize svet se našao u stanju velikog debalansa, što se naročito odrazilo na tržište gasa. Pritom, na celu situaciju uticalo je naglo okretanje zapadnih zemalja na „zelenu agendu”, što se u realnosti pokazuje kao preuranjeno, a korekcija ovakve očigledno pogrešne odluke ogleda se u povećanju korišćenja gasa, samim tim i njegove cene.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Prošlu kolumnu Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
