Istovremeno gubljenje ravnoteže u mnogim oblastima — od klimatskih promena na planeti do sve paradoksalnijih odgovora na pitanje šta je čovek i koji je smisao njegovog života. Kriza je konceptualna, čak civilizacijska.
Promene, naizgled blage, počele su pre 30 godina, nakon okončanja hladnog rata, kada su oni, koji su se osećali kao pobednici i popeli se na Olimp, posle kratkog vremena osetili da im zemlja ispod nogu izmiče, i da u osećaju pobede, ma koliko se trudili, ne mogu da beskonačno da uživaju. I to zato što nisu uspeli da pronađu novu formulu stabilnih odnosa u socijalnoj, političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i vojnoj sferi, koja bi bila dobar temelj svetskom globalističkom sistemu.
Trideset godina su u temelje novog svetskog poretka ugrađivali greške, jednu za drugom, pa danas živimo u svetu nastalom na pogrešnim temeljima, smatra Putin.
Kraj zapadne dominacije
Vekovna dominacija Zapada u globalnoj zajednici je završena. Kapitalizam na koji smo navikli više ne postoji inače se u svetu u kome cene reguliše tržište, ne bi moglo desiti da artikal koga ima sasvim dovoljno, preko noći poskupi za nekoliko stotina procenata, što se upravo desilo s gasom. A kad neko, u ovom slučaju Rusija, ponudi taj artikal po „normalnoj“ ceni, onda bude optužen za „zadnje“ namere! Sa kapitalizmom to nema ama baš nikakve veze.
Kao što ni zatvaranje granica i podizanje zidova, nema veze sa globalizmom. To su nam prvo pokazale izbeglice, koje su razbile Evropsku uniji i posvađale Ameriku, a onda, u još surovijem obliku — korona. Najpre su se države članice EU svađale oko lekova, respiratora, otimale ih jedna drugoj, a onda su sebično grabile vakcine, kao na ulici. Ko pre vakcini-njemu i vakcina. Ostali mogu i da pocrkaju! Gde je tu svetska zdravstvena, pa svetska trgovinska organizacija? I ima li tu, uopšte, išta svetsko, osim razočaranja?
Ipak ima, kaže Putin. Na mesto kapitalizma, dolazi marksizam, koji nameću baš oni koji su se protiv njega tako odlučno borili. Pre 100 godina svetlu budućnost nudila je svetska revolucija, dok danas njeno mesto zauzima svetska demokratija. I nameće se sa istom energijom sa kojom su je nametali „prezreni na svetu“.
Ponovo odlučuje CK
Danas se borba za ravnopravnost pretvara u apsurd. U Americi neki CK, suroviji od nekadašnjeg sovjetskog, odlučuje koliko u filmu treba da bude crnih i belih, žena i muškaraca, transgendera i gejeva. I ne samo na filmu. Taj isti CK je rešio da prepravi istoriju, da spomenike da sve ono što su nekad belci radili crncima — danas rade sebi. Da poruše sve spomenike ljudima koji su stvarali tu Ameriku, kojom se i dalje ponose, svemu to podseća na one dane koje su do juče smatrali herojskim.
Oslanjajući se na dogme marksizma, boljševici su takođe najavili da će promeniti čitav uobičajeni poredak — ne samo politički i ekonomski, već i samu predstavu o tome šta je ljudski moral, temelje zdravog postojanja društva, do potpunog odbacivanja porodice. Tako je bilo!“, podseća ruski lider.
Kojim putem svet ide — ne zna niko, ali su svi svesni da smo ispali iz koloseka, i da idući ko zna gde, rušimo sve što smo stvorili. I dobro i loše. Opasnost od uzajamnog uništenja je sve realnija, i to ne samo atomskim bombama.
Dvadeseti vek, vek ratova, kao da se ponavlja u samo malo drugačijem obliku. Protivurečnosti kakve danas postoje, nekad su se rešavale ratovima, ali sada se ratovi prosto ne završavaju. Pogledajmo Avganistan iz kojeg su Amerikanci otišli posle 20 godina ne ostvarivši ni jedan od proklamovanih ciljeva. I rat traje.
To bi, u malo slobodnijem prevodu, bila suština onoga što je predsednik Rusije rekao ovih dana na sastanku prestižnog Valdajskog kluba koji okuplja istaknute političke analitičare, novinare, komentatore iz celog sveta i koji obično objašnjava Putinovo viđenje sveta u datom trenutku, i put kojim će Rusija ići u narednom.
Naravno Putin je pomenuo i protivurečnosti koje donosi tehnološka revolucija, i preteću krizu u snabdevanju hranom i vodom, decenijama dugu krizu odnosa između velikih sila, kojima se danas pridružila i Kina.
Ratovi se više ne završavaju
Ali, današnji svet ne sme sebi da dozvoli ni ratove, ni revolucije, ni konfrontacije, ni potrese, upozorio je. Svet je globalan, ali su oni koji u njemu žive — različiti. I zato niko nikome ne treba da nameće svoju rešenje. Rusija koja je osetila gorak ukus, i milionima života platila revoluciju, danas bira „umereni konzervatizam“ i „evoluciju umesto revolucije“.
U tom smislu, smatra Putin, na pitanje kuda ići dalje, šta prihvatiti, a šta korigovati, Rusija ima odgovor i svesna je da se za prave vrednosti mora boriti i braniti ih svim silama. Pogotovu što Rusija ima izvesnu prednost u odnosu na neke druge države. Ima oslonac u sopstvenoj duhovnosti, bogatoj istoriji i kulturi. Sve to radi i radiće na dobrobit ruskog čoveka koji neće dozvoliti da ga nikakve krize skrenu sa tog puta. A svi ostali, imaju pravo da biraju svoj put.
I zato je zaključak precizne analize, koju će, bojimo se, ipak, malo ko na Zapadu hteti da čuje, optimističan —situacija je toliko nepopravljiva, da to, ako se bolje razmisli, može biti i dobar trenutak da se sve počne iznova.
Strelkov tvrdi da Rusija ne može da razvije svoje kapacitete u Donbasu i Siriji jer Turska drži sve adute. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
