Piše: dr Ivan Pajović
Pored razvijenog sistema elektronskog nadzora građana, razvoja „pametnih gradova” širom sveta, zatim uvođenja sistema socijalnog rejtinga – za sada samo u Kini, još jedna novina svetske civilizacije koja ograničava slobode ljudi i stavlja ih pod apsolutni nadzor u društvu koje se pretvara u „elektronski logor” jeste uvođenje pomenute digitalne valute i potpuno ukidanje papirnog novca.
Klaus Švab je najavio u Davosu „veliki reset”, a taj se reset bez sumnje odnosi i na svet novca. U Kini je resetovanje uveliko u toku, a u novčanoj sferi pri kraju. Još 2014. godine počelo se govoriti da Kina ima ekipu stručnjaka koja razmišlja o uvođenju digitalnog juana utemeljenog na blokčejn tehnologiji, a već 2019. postalo je jasno da nije u pitanju bilo samo razmišljanje, već ozbiljan projekat pod nazivom „Digitalno valutno elektronsko plaćanje” (Digital Currency Electronic Paiment, DCEP), koji je do skoro bio državna tajna. Već 2020. godine šef američkog FED-a DŽerom Pauel, očigledno zabrinut opasnošću da kineska e-valuta ugrozi hegemoniju dolara, izjavio je da se i kod njih radi na razvoju digitalnog dolara. Isti plan ima i Evropska Centralna banka. Svet se neminovno kreće iz sveta gotovine i bezgotovinskog novca ka svetu digitalne valute koja će imati status zakonskog sredstva plaćanja, ali koja će omogućiti centralnim bankama da nadziru i kontrolišu svaku transakciju građana.
Da li će papirni novac uskoro postati istorijska kategorija? Postoji veliki broj onih koji se protive uvođenju digitalnog novca.
Grupa finansijskih analitičara Access to Cash Review uputila je pre nekoliko meseci apel britanskom ministarstvu finansija da ne dopusti potpuno ukidanje papirnog novca. U svom izveštaju o sudbini gotovine u ovoj zemlji stručnjaci su izjavili da ako Britanija potpuno ukine papirne funte i pređe na elektronske, u zoni rizika naći će se oko 8 miliona ljudi. Neki su navikli na plaćanje gotovinom (uglavnom starije generacije građana), dok drugi mogu trpeti jer mnoge prodavnice, naročito u zabitim krajevima zemlje, i dalje nemaju elektronske terminale za plaćanje, jer su oni veoma skupi. Ipak, prema njihovim rečima, stvar nije samo u navikama i udobnosti plaćanja, već i u bezbednosti. Gotovinu preferiraju oni koji se boje da izgube osećaj vrednosti i fizičke količine novca kojom raspolažu, da će potrošiti više nego što planiraju i upadati u dugove. Nema sumnje da papirni novac pruža čoveku osećaj veće kontrole nad svojim finansijama, nego što je to slučaj sa elektronskim. Uz to, više od 80% britanaca izjavljuje da više voli plaćanje gotovinom taksistima, prodavcima u trafici, peračima prozora, baštovanima... nego karticama. „Papir” više vole i po ugostiteljskim objektima – pre svega zbog napojnica. Isključivo gotovinom plaća samo 2,2 miliona građana Britanije, dok neprekidno raste broj elektronskih transakcija, a broj bankomata smanjuje se brzinom od 300 mesečno. Britanija se neumoljivo približava sumraku ere gotovinskog plaćanja, premda finansijski sistem još nije za to potpuno spreman.
Prelaz na život bez papirnog novca uočljiv je i u drugim zemljama, gde vlasti smišljeno zauzimaju taj kurs. Naročito se to tiče Švedske, gde se ne jednom javno postavljalo pitanje skupoće korišćenja papirnog novca, sa tvrdnjom da to ovu zemlju košta skoro milijardu evra godišnje. U toj zemlji kampanja borbe protiv gotovine donela je svoje plodove: svega pola procenta svih transakcija u 2020. godini obavljalo se papirnim novcem. U Francuskoj se 92% plaćanja obavlja elektronski. Još od 2014. godine Pariz je počeo da uvodi cenovni prag za plaćanje gotovinom, tj. ograničavanje svota u trgovanju, u svrhu sprečavanja pranja novca. Naprimer, usluge državnih ustanova veće od 300 evra moguće je platiti samo karticom, kao i ma koju robu skuplju od 1000 evra. Od gotovine su odvojeni i migranti, oni više ne mogu skidati gotovinu sa svojih kartica koje su im date kao pomoć tražiocima azila.
Zajedno sa rastom popularnosti elektronskog plaćanja, raste težnja ka stvaranju isključive elektronske valute. O tome se razmišlja u Evropi, SAD i Japanu, ali prva zemlja gde je elektronska valuta već postala realnost je Kina. Kriptojuan je već testiran u četiri regiona i velikim gradovima, a planira se da bude u upotrebi u vreme Zimske olimpijade 2022. godine. Čini se kao da je upravo Kina „lokomotiva velikog reseta”, da prednjači u svim oblicima promena društvenog sistema.
Jedan od važnih razloga zbog kog određeni društveni krugovi insistiraju na postojanju papirnog novca su religiozna shvatanja određenog dela građana, koji smatraju da niko nema pravo nametati prelazak na isključivo plaćanje karticama i drugim oblicima beskontaktnog plaćanja. Međutim, teško da će se oni koji donose odluke obazirati na ovakvu vrstu protivljenja.
Izvor: Pravda
