Најновије

МРАЧНА БУДУЋНОСТ: Да ли се преко "паметних градова" уводи потпуна контрола грађана?

Сингапур, Осло и Цирих понели су титулу „најпаметнијих градова” на основу Индекса паметних градова за 2020. годину (Smart City Index), који на основу заједничког истраживања објављују Smart City центар светске конкурентности IMD (/www.imd.org/smart-city-observatory) и Сингапурски унивезитет технологије и дизајна (SUTD). Овај индекс одређује се на основу економских и технолошких података, али и мишљења грађана колико је њихов град „паметан”. У првих десет ушли су Женева, Копенхаген, Оукленд, Тајпеј, Хелсинки, Билбао и Дизелдорф. У обзир су се узимали показатељи као што су здравствена заштита, безбедност грађана, доступност јавног превоза, друштвене активности и управљање градом. Руска престоница Москва, мегаполис са више од 15 милиона становника, нашла се тек на 72. месту на листи од 102 града.

Иван Пајовић (Фото: Хелм Каст)

Пише: Др Иван Пајовић

За појам паметног града користе се и разни други термини: cyberville, дигитални град, електронско друштво, flexicity, информациони град, умрежени град, телетопија, свезнајући град…

У прошлој колумни, чија је тема била друштвено бодовање становништва или социјални рејтинг у Кини, нагласак је стављен на чињеницу да цео речени пројекат почива на супертехнологијама надгледања популације уз помоћ камера које су распоређене углавном по градовима. Изнета је и сумња да је тај кинески пројекат заправо пробни балон за будућност читавог човечанства, а да су пројекти паметних градова заправо припремна радња за успостављање глобалног дигиталног логора са друштвеним бодовањем и детаљним надзором над сваким гестом грађанина. 

Да постоји простор за такву сумњу говори чињеница како се увелико говори о формирању „паметних градова” широм света, то јест великих људских насеобина у којима би сваки сегмент живота појединца био надгледан, наводно, у функцији побољшања услова живота и функционисања урбане заједнице. Дакле, идеја је декларативно оријентисана на потребе грађанина, уз примену високотехнологичне градске инфраструктуре, са циљем повећања квалитета управљања градским ресурсима. Циљ паметног града није само дигитализација и аутоматизација процеса, већ и комплексно повећање ефикасности градске инфраструктуре. Заједно са тим, неопходна је популаризација и имплементација дигиталних технологија код становништва, нарочито старијих, конзервативних генерација, затим развој телефонских апликација везаних за живот града и унапређење његове ефикасности кроз повезаност са реалним функционисањем урбане средине. Са друге стране, употреба персонификованих телефонских апликација даје могућност прикупљања података о мноштву активности појединца, са могућом њиховом злоупотребом од стране државне управе, али и приватних корпорација, које могу податке користити у комерцијалне сврхе.

Неке земље су већ предузеле институционалне кораке у том правцу. У државном пројекту „Паметни град” из 2020. године у Русији већ сада учествује 209 градова који имају више од 100.000 становника. 

Како се тврди, приоритетни задатак је да градови уз помоћ технологија стварају безбедне, доступне и комфорне услове живота, формирање ефективног система управљања градском економијом и повећање конкурентности градова на глобалном нивоу. Од великог значаја су и сервиси који регулишу саобраћај помоћу паметних семафора и организација паркирања, што у градовима представља све већи проблем. Један од акцената је и на рационализацији коришћења јавног осветљења, његова употреба само у оквиру потребе, а не непрестано, како је до сада то било уобичајено, затим на прелазак на чистије облике градског превоза и грејања у циљу смањења постојећег загађења. Контролисаће се енергетска ефикасност стамбених зграда, аутоматизовати системи изношења комуналног отпада, системи он-лајн мониторинга загађености ваздуха и воде, и тд. Планира се увођење аутоматског система мониторинга физичког стања објеката, висине буке, температуре, исправност лифтова, систем противпожарне заштите. Грађанима ће бити омогућена аутоматизована достава разних молби и пријава локалним властима везаних за комунална питања. Цео систем замишљен је као јединствен градски мрежни систем.

На глобалном нивоу на делу је убрзана урбанизација становништва. Рурална подручја се свуда на свету нагло празне, што је очигледно и у нашој земљи. Сматра се да ће до 2025. године више од 70% становништва живети у градовима, који ће се на неким местима претворити у огромне мегаполисе, агломерације и конурбације. За живот у таквим срединама неопходно је да се новој стварности прилагоде и инфраструктура, али  и становништво.

Са друге стране, стиче се утисак да се кроз наводно добронамерно „опамећивање градова” припрема инфраструктурни оквир за свеопшти надзор, што даје могућност да се у одређеном моменту једноставно и у кратком року уведе систем социјалног рејтинга, који је већ озакоњен у Кини и спроводи се.

Наизглед добре намере које се проводе у целом свету можда имају сасвим другачији суштински карактер и циљ. Време ће, као и увек, показати шта је истинска замисао.

Хрватски медији најавили да америчко војно чудо стиже у Загреб, али шта је права истина прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube