Na osnovu istraživanja javnog mnjenja koje je finansirala jedna opoziciona partija, čak 74 odsto pristalica opozicije u Beogradu zalaže se za predizbore. Uprkos tome, beogradske partije listom odbacuju mogućnost da svoju popularnost provere na takvim izborima, navodeći da bi takav postupak ugrozio i oslabio opoziciju.
Ideja da bi predizbori mogli da pokrenu opoziciju potekla je iz Skupštine slobodnih gradova na temelju mađarskog iskustva. U susednoj državi opozicija se pred izbore u Budimpešti okupila oko jednog kandidata koji je pobedio na unutaropozicionom glasanju, što je kasnije dovelo do poraza kandidata Orbanovog Fidesa u glavnom gradu Mađarske.
Kada je pre nekoliko meseci ova ideja ugledala svetlost dana, bojkotaška opozicija ju je mahom dočekala negativno. Kako je naveo Sava Manojlović iz Skupštine slobodne Srbije, tim izborima bi se sprovelo „razbijanje sistema ’kartelskih političkih’ stranaka koje su stopljene s državnim resursima”.
„U strankama postoje koncentrisani centri moći. Pojedin(c)i su uzurpirali stranku. Nakon prvog potresa svake promene vlasti, odjednom stranački vojnici preleću među nove pobednike. Građani na birališta izlaze da se odluče za ponudu koju su im prethodno suzile stranačke elite”, rekao je za naš list Manojlović.
Jedna od najglasnijih zagovornica predizbora je istoričarka Dubravka Stojanović, koja navodi da bi njihovo eventualno održavanje vratilo poverenje glasača u izborni proces jer bi ljudi imali osećaj da odlučuju o nečemu. Ističe da su „izbori pre izbora” put ka otvaranju tema koje su važne za svakodnevni život građana i upozorava da je opozicija potpuno izgubila poverenje glasača, posebno zbog bojkota i međusobnih sukoba koji pokazuju da nema opšteg interesa.
Mila Popović, predsednica beogradskog odbora SSP-a, kaže da se ova partija neće baviti tom temom dok se, kako navodi, ne izbore za fer i poštene izbore na koje će da izađu. Potpredsednik Narodne stranke (NS) Miroslav Aleksić kaže da NS ne podržava ideju predizbora iz mnogo razloga. Za „Politiku” navodi da će organizovanje izbora unutar opozicije sada samo skrenuti temu njihove borbe protiv vlasti i dodaje da ne postoje uslovi za tako nešto. To će napraviti dodatnu konfuziju na opozicionoj sceni.
„U situaciji gde ne postoje institucije i jednostavno ne možete nikada biti sigurni da neće biti manipulacija i pretpostavka je da bi u tom slučaju režim angažovao na hiljade svojih pristalica da izglasaju kandidate koji im najviše odgovaraju. Postavlja se pitanje čemu to kada postoje stranke koje imaju infrastrukturu, pa nije dovoljan sam kandidat koji bi izašao na birališta, morate da imate čuvare kutija, aktiviste na terenu koji će da predstavljaju program. Nije rešenje da se kaže: ’Eto, mi smo nekog izabrali, a vi drugi radite za njega.’ To može da se radi unutar političkih organizacija ili u okviru bloka političkih stranaka, da se vidi ko najbolje stoji pa da stanemo iza njega”, ističe Aleksić.
Na pitanje ko tu ideju sada zastupa na opozicionoj političkoj sceni, odgovara da su to pojedinci koji žele da iskoriste stranačku infrastrukturu da se na neki način nametnu kao neki ozbiljan politički faktor.
„To je potpuno besmisleno i u ovom trenutku to je samo usluga vlastima. Tvrdim da je to nametnuta tema da se danas mi u opoziciji sada raspravljamo o tome da li treba da se biramo između sebe ili treba da se borimo protiv ove nakaradne vlasti. Mnogo bi pametnije bilo onima koji se zalažu za predizbore da krenu među narod i građane Beograda i da predstavljaju svoje programe i traže aktiviste, nego što pravimo priču bez priče”, naglasio je Aleksić.
A član Predsedništva Socijaldemokratske stranke Konstantin Samofalov kaže da se partija čiji je član oduvek zalaže za neposredan izbor odbornika, poslanika i gradonačelnika jer je to suština demokratije. Za naš list navodi da je lično na prošlogodišnjim junskim lokalnim izborima, na opštini Vračar, izašao pred sugrađane imenom i prezimenom na glasačkom listiću. Ipak, kada je reč o sprovođenju nekakvih unutaropozicionih „predizbora”, tu je oprezan i navodi da je to moguće u jedinstvenim stranačkim strukturama kakve postoje na primer u SAD, što s rascepkanom opozicijom u Srbiji svakako nije slučaj.
„Poređenje s hrvatskim strankama, poput SDP-a, nema smisla jer je to partija s višedecenijskom tradicijom i takođe jedinstvenom stranačkom strukturom. Ni poređenje s mađarskim modelom nema logike jer je tamošnja opozicija bila ujedinjena oko izlaska na izbore u Budimpešti na kojima je i pobedila, dok je srpska ostala razjedinjena bojkotom. U uslovima u kojima pojedine opozicione stranke daju sebi za pravo da inkvizitorskim metodama određuju ko je ’pravoverna’ opozicija, smatram da nam je neophodno da najpre napravimo jedan korak unazad, da se svi dozovu pameti i da za početak počnemo da razgovaramo o bazičnim i realističnim temama. A to su pitanja zajedničke borbe za fer izborne uslove i slobodne medije kroz dijalog uz posredovanje EU”, ističe Samofalov. Dodaje da „ukoliko konačno pokažemo dovoljno zrelosti i sednemo za jedan sto i počnemo da razgovaramo, lako ćemo se u narednom koraku sporazumeti o svim ostalim pitanjima, pa i nastupa na izborima”. „Građani traže realna rešenja i borbu protiv režima, a ne nove podele, zamajavanja i bajke”, poručuje Samofalov.
Politički analitičar Vuk Velebit navodi da bi ideja predizbora bila dobra za, kako kaže, neko veće razvijeno demokratsko društvo, gde bi imali i jake političke partije i gde su izborni uslovi fer. Uslovi u kojima se Srbija danas nalazi nisu dobri jer se bezuspešno vodi dijalog vlasti i opozicije, ocenjuje Velebit. Upravo zbog toga za „Politiku” navodi da je takva ideja nepromišljena jer opozicija treba da organizuje izbore, a da nisu u stanju da organizuju kontrolore i logistiku za regularne izbore i da, ukoliko to bude bilo potrebno, brane glasačke listiće.
„Svako dodatno bavljenje nekim stvarima koje nisu regularni izbori, nego predizbori, pre svega je rasipanje energije i resursa opozicije i mislim da bi to donelo dodatnu podelu u već ionako ozbiljno opredeljenim opozicionom redovima. Neke stranke su rekle da ne bi želele da učestvuju u tome. Ta ideja je osuđena na neuspeh i pre nego što je krenula da se sprovodi u delo”, navodi Velebit.
Politički analitičar Jelena Vukoičić navodi da su oštre podele u delu opozicije glavni razlog zašto su njihovi lideri protiv predizbora. Za naš list navodi da je jedan od razloga strah da bi na tim predizborima možda ostali ispod crte, odnosno građani bi izabrali druge ljude da budu njihovi predstavnici na izborima. „Oni su svesni svog slabog rejtinga i njih već počinje da hvata panika jer će regularni izbori biti održani za manje od godinu dana.
Najveći problem su njihovi neraščišćeni odnosi još iz vremena kada su svi bili u DS-u, iz kojeg je nastao jako veliki broj stranaka i lidera koji se nikada nisu slagali. Jedino što ih danas povezuje jeste da sruše SNS s vlasti, ali nemaju ništa programski što bi ih povezivalo – ima mnogo trvenja, sukobljenih stavova, gde bi svako želeo da dominira i tu se onda pojavljuje problem ko bi te izbore organizovao i da li bi na kraju svi priznali njene rezultate i zato je lakše biti protiv predizbora nego se suočiti s realnošću”, ističe Jelena Vukoičić.
Radulović: Uozbiljiti politički sistem
Lider Dosta je bilo Saša Radulović kaže da SAD imaju dvostranački sistem i unutarstranačke predizbore za najboljeg stranačkog kandidata koji će se suprotstaviti drugom kandidatu u jednom krugu predsedničkih izbora. Za naš list navodi da Srbija ima ne dva, već 102 politička subjekta, i shodno tome dvokružni sistem: u prvom krugu birači određuju dva najjača kandidata za drugi krug. „Tako da Srbija već ima predizbore i oni se zovu prvi krug predsedničkih izbora.
Srbija ima tragikomično veliki broj političkih subjekata na papiru, dok tradicionalno samo četiri ili pet stranaka mogu samostalno da pređu cenzus. Srbija treba da uozbilji politički sistem, vrati cenzus na pet odsto i uvede stepenasti cenzus za koalicije: 10 procenata za dve opcije, 15 odsto za tri itd. Onda će se i izbori i cela politička scena uozbiljiti i prestati da liče na ’Farmu’ i ’Parove’”, zaključuje Saša Radulović.
Obradović: Ovo nije tema kojom sada treba da se bavimo
Jedan od lidera nekadašnjeg Saveza za Srbiju Boško Obradović navodi da ne beži od te ideje i da je spreman, kao i Srpski pokret Dveri u celini, da izađe pred građane i na poštene izbore i predizbore u opoziciji „s programom za promenu sistema i novim i stručnim kandidatima za narodne poslanike i odbornike, koji do sada nisu bili na vlasti niti su politički preletači”. „Srbiji je potrebna smena političkih generacija posle 30 godina vladavine istih političara. Dveri iza sebe imaju veliki opozicioni parlamentarni rad, vanparlamentarnu borbu protiv ove vlasti, kao i novi program ekonomskog, socijalnog i ekološkog patriotizma i stavljanja porodice na prvo mesto u našem društvu i državi, što smatram najboljim programom za Srbiju danas. Međutim, nisam siguran da su predizbori tema kojom opozicija sada treba da se bavi i dalje međusobno deli”, navodi Boško Obradović.
O novoj provokaciji Prištine pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
