Pitanje je aktuelnije tim pre, što se poskupljenje kvadrata u mnogim gradovima može pratiti čak na mesečnom nivou. Tako su, recimo, i do 5 procenata od početka godine poskupeli stanovi u beogradskim opštinama Voždovcu, Novom Beogradu i Mirijevu. Kvadrat je i u Novom Sadu "otišao" za isto toliko, dok je u Nišu u pojedinim delovima grada od decembra zabeležen rast od čak 30 odsto. Za Durlan i Palilulu u Nišu prosečno je cena porasla za 15 odsto. U Kragujevcu cene stagniraju, dok su u Pančevu za poslednjih pet meseci porasle čak 10 procenata.
Dok se neko vreme očekivalo da će "balon" da pukne, ili dok se pričalo da je reč o "novčanim peripetijama" prema mišljenju stručnjaka na rast cena kvadrata utiču realni faktori.
- Cene nekretnina u Srbiji diktira tržište nekretnina. U situaciji kad je ponuda stanova i kuća na prodaju ograničena, a potencijalnih kupaca ima, dakle ima potražnje, dešava se ono što se dešava i na ostalim ekonomskim tržištima: cena robe, u ovom slučaju nekretnina, raste, kaže direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs, Anita Pešić.
Svakako jednostavni zakon ponude i potražnje nije jedini uzrok rastu cena, i postoji nekoliko faktora koji utiču na okruženje u kom se odvija tržište nekretnina.
Najznačajniji faktor rasta cena tržišta nekretnina je kretanje kamatnih stopa. Sa nižim kamatnim stopama, koje su danas i duplo manje nego pre 10 godina, krediti postaju dostupniji. Samim tim više ljudi je u mogućnosti da kupi nekretninu i to dovodi do rasta cena. Istina jeste i da je sve više građana koji su kreditno sposobni, a što se može povezati i sa padom nezaposlenosti odnosno rastom stope ljudi koji imaju posao.
U takvom okruženju investiranje u nekretnine nije nerazumna poslovna odluka, ko god da ste, banka, osiguravajuća kuća, investicioni fond, preduzetnik ili pak neko ko se odlučio za kupovinu nekretnine kako bi u njoj živeo.
Pad kamatnih stopa počeo je 2014. godine, i od tad je kapital jeftin svuda, i u Srbiji obara kamatne stope.
- Krediti i novac su trenutno jeftini, kamate na kredite se kreću između 2,5 i 3 odsto, kaže stručnjak za nekretnine Đoković.
Pored više nego povoljnih kredita i jeftinog kapitala, postoji još nekoliko jako bitnih faktora koji podižu cenu kredita.
Pored građana Srbije, sve je veći broj i stranih državljana koji odlučuju da novac zarađen u inostranstvu ulože u kupovinu nekretnina kod nas. Među njima prednjače oni koje je u Srbiju dovela karijera, ali je nezanemarljiv i broj gastarbajtera.
Prema rečima stručnjaka za nekretnine, Milića Đokovića, najveći broj nekretnina stranci su kupovali sopstvenim sredstvima.
- Tek jedan od četiri strana državljana kupuje nekretninu na kredit za nerezidente, kaže za "Blic Biznis" Đoković.
- Dobar deo onih koji dolazi u Srbiju ima uspešne biznise i novac kojim kupuju nekretnine, tj. transakcije tog novca najčešće idu preko korespodentnih banaka, zaključuje Đoković.
Što se tiče gastarbajtera veliki broj njih se odlučuje da se vrati kako bi uživali trošeći penzije iz inostranstva, i to vrlo često uključuje kupovinu nekretnina po Srbiji.
U Srbiji niti je razvijena kultura investiranja, niti postoje realne prilike na tržištima kapitala. Dok se u razvijenijim zemljama ušteđevina investira na berzu, investicione fondove itd. kod nas je ova vrsta ekonomskih zahvata još uvek u povoju. U tom kontekstu kupovina stana, kako bi se isti rentirao, je u očima javnosti sigurnija opcija od ulaganja u nerazvijeno tržište kapitala ili štednja tog novca u banci.
- Na ovom području nemamo naviku ulaganja u hartije od vrednosti niti u plemenite metale, već ulažemo stečeni ili nasleđeni kapital u nekretnine, kaže direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs Anita Pešić.
Slično mišljenje je izneo i potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić koji je za "Blic Biznis" rekao da veliki broj građana želi da spasi svoju deviznu štednju i uloži istu u nekretninu.
- Osnovni razlog ovakve potražnje za stanovima je želja ljudi da se reše svoje devizne štednje, za koju gotovo da nema kamate. Neizvesnost kursa evra i dolara, te strah da ušteđevina može da nestane gura građane ka ulaganju u nekretnine, kazao je Rodić za "Blic Biznis".
Takođe, tržište nekretnina u Srbiji je puno "vezanih prodaja". Kada se novac stekne prodajom nekog većeg stana ili zemljišta, prodavci se uglavnom opredele da novac ponovo investiraju u nekoliko manjih nekretnina. Ovo je jedan od razloga zašto u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda stoji činjenica da je čak 84 odsto prometa nekretnina plaćeno gotovinom.
Veliki problem na tržištu nekretnina stvara kašnjenje u procesu ozakonjenja određenih objekata, te zbog toga ponuda kaska za potražnjom.
- Imamo dosta stambenih objekata u procesu ozakonjenja koji još nije završen, te zbog toga nije moguće prodavati takve nekretnine. Nadamo se da će ozakonjenjem nekretnina koje su u procesu legalizacije i tržište nekretnina biti bogatije ponude. Onog trenutka kad ponuda nekretnina bude veća, cene bi trebalo da se stabilizuju, kaže Pešić.
Kako navode stručnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska tema i politička i socijalno-ekonomska, baš kao i ekološka i urbanistička. Reč je o složenom problemu i još uvek ne postoji jednoznačno rešenje.
A realan kurs evra je 170 – koliko strane banke iznesu iz Srbije zahvaljujući nerealnom kursu, čitajte OVDE.
Izvor: Blic
