U razgovoru za naš portal, Gajić je istakao da je tačno da opozicija koristi iskaz Veljka Belivuka kad kritikuje vlast, ali ne zbog toga što navija za njegovu kriminalnu grupu, već zbog toga što je, kako kaže, jasno da su u pitanju dojučerašnji saradnici režima.
Komentarišući to što su režimski mediji objavili navodne transkripte razgovora Veljka Belivuka i Marka Miljkovića(članova kriminalne grupe koji su osumnjičeni za teška krivična dela) i njihovog branjenika, Gajić je rekao da ne veruje u autentičnost dijaloga koji je citiran, ali da je siguran da razgovori u pritvorskim jedinicama prisluškivaju.
“Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je Dejan Carević i on sa te funkcije upravlja svim zatvorima u Srbiji. Radi se o čoveku koji je bio pripadnik Državne bezbednosti u vreme Slobodana Miloševića, a njegov nadređeni je bio Ratko Romić. Uprava DB koju je vodio Romić je davala logističku podršku kad je izvršeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i tokom dva pokušaja atentata na Vuka Draškovića. Kad to dovodete u kontekst sa prisluškivanjem advokata u pritvorskim jedinicama prilikom poseta, onda postaje mnogo jasnije ko je to mogao da organizuje i ko je obučen za takve stvari”.
Ministar Vulin juče je priznao da su fotografije žrtava objavljene jer su znali za iskaze Belivuka i Miljkovića i da su hteli da prikažu Srbiji o kakvim se ljudima radi. Može li to njegovo priznanje da utiče na kompletan proces?
To ne može da utiče na tok i ishod krivičnog postupka. Ipak, time se na određeni način kontaminiraju dokazi iz istrage i pokazuje da ministar Vulin nezakonito ima pristup dokazima i dokumentaciji koja se nalazi u tužilačkim spisima. Ministar policije nije stranka u krivično postupku. Kao što vi kao novinar ne možete da imate direktan uvid u tužilačke spise, koji su u fazi istrage, isto tako to ne može da ima ni ministar policije.
Jedan od organizatora kriminalne grupe, bivši ministar Vojske, sada ministar policije. Druže, uzmite sebi advokata, sve što govorite može biti upotrebljeno protiv Vas. Besplatni savet.. https://t.co/V22bCm4HVl
— Vladimir Gajić (@vladimirgajic1) July 28, 2021
Nedavno ste poručili ministru policije da bi mu najbolje bilo da pronađe dobrog advokata. Zbog čega ste ga tako posavetovali?
Zato što mislim, kad je ministar Vulin u pitanju, da već postoji dovoljan skup indicija koje ukazuju da je on eventualno deo organizovanog kriminala u Srbiji i da specijalno tužilaštvo mora da ga sasluša upravo zbog tih indicija.
A koje su to indicije?
Podsetiću vas, kad je Vulin bio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, njegov vozač je uhapšen sa drogom u službenom automobilu ministarstva. Kad je bio ministar odbrane, Vulin je fotografisan više puta, jednom čak i u radnom odelu, na poljoprivrednom imanju “Jovanjica”, gde je policija pronašla preko šest tona droge.
Sada, u ovom krivičnom postupku, koji se vodi portiv Veljka Belivuka i njegovog klana, Vulin se pominje u iskazima ljudi koje je tužilaštvo opisuje kao organizatore kriminalne grupe. Dakle, Vulin je doveden u poziciju da je sarađivao sa tom grupom, a ja podsećam da su iskazi okrivljenih u krivičnom postupku dokazi. Drugo je pitanje kako će sud da oceni te dokaze, ali je nesumnjivo da su to dokazi. Bilo bi neophodno da zbog dela izjave u kojoj Marko Miljković pominje te njihove odnose i u vezi sa Jovanjicom, da tužilac Saša Drecun, koji popstupa i predmetima “Jovanjica 1” i “Jovanjica 2”, ispita ministra Vulina. Suviše su to ozbiljne indicije da bi se o njima raspravljalo preko medija.
A da li verujete da tužilaštvo ima kapacitete da to učini?
Iz izjava Vulina i Aleksandra Vučića, ja mogu da zaključim da su oni u veoma bliskim odnosima. Vučić smatra da je ministar policije njegova “desna ruka”, dok s druge strane, Vulin ima jedan potpuno idelopoklonički odnos prema predsedniku. Već decenijama je pitanje svih pitanja u Srbiji zašto tužilaštvo nikada nije bilo nezavisno. Ovo bi bio slučaj gde bi tužilaštvo, preko Specijalnog tužilaštva koje je sigurno najbolji deo tužilačke organizacije, moglo da se izbori za svoju nezavisnost.
Pomenuli ste bliskost Vučića i Vulina. Od kad su se pojavili iskazi Belivuka i Miljkovića oni gotovo na identičan način se brane od veza sa njima, tvrdeći da opozicija želi sruši vlast koristeći njihove iskaze.
To su dobro ocenili, da opozicija to koristi u svojoj kritici vlasti. Nije valjda režim očekivao da će opozicija da im aplaudira zbog njihove saradnje sa kriminalnim organzacijama. Tačno je da opozicija to koristi, ali naravno da nije tačno opozicija navija za ovu kriminalnu grupu. To su njihovi prijatelji. To ćemo i ubuduće koristiti i sve ćemo to podići na međunarodni nivo. Dovešćemo i u pitanje pregovore u vezi sa izbornim uslovima, kojima posreduju poslanici Evropskog parlamenta, dok se ne raščisti pitanje povezanosti vrha vlasti sa organizovanim kriminalnom.
Je l’ to vaš stav ili stav Narodne stranke?
To je moj stav. To pitanje bi trebalo da se otvori. S kim bi mi to trebalo da pregovaramo? Sa organizovanim kriminalom oko izbornih uslova u Srbiji? To bi značilo da smo oboleli od stokholmskog sindroma. Iskreno, nemam u vezi toga velika očekivanja. Imam utisak da je Evropskoj uniji isključivo stalo da se održe izbori i da opozicija na njima učestvuje, odnosno da se Vučićev režim, koji je delegitimisan bojkotom, povrati legitimitet.
Sve mi se više čini da im je stalo, govorim o ključnim poslovnim krugovima u EU, da se od Srbije napravi Belgijski Kongo u Evropi. Rio Tinto je za to najbolji dokaz.
Nakon što je KRIK objavio iskaz Belivuka, prorežimski mediji su pustili navodni transkript razgovora Belivuka i Miljkovića sa njihovim advokatom. Verujete li da su vlasti prisluškivale razgovor koji je advokat vodio sa njima ili je urednik prorežimskog medija slagao iznoseći transkript razgovora?
Mislim da je laž ono što je Dragan J. Vučićević, urednik Informera, čitao na televiziji Pink. S druge strane, skoro sam siguran da su njihovi razgovori bili prisluškivani. Objasniću vam i razlog zbog čega to zaključujem; direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je Dejan Carević i on sa te funkcije upravlja svim zatvorima u Srbiji, pa i Okružnim zatvorom u Beogradu. Radi se o čoveku koji je bio pripadnik Državne bezbednosti Srbije u vreme Slobodana Miloševića. NJegov nadređeni je bio Ratko Romić. Uprava DB koju je vodio Romić je davala logističku podršku kad je izvršeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i tokom dva pokušaja atentata na Vuka Draškovića. Taj čovek, pripadnik DB, sada vodi Upravu za izvršenje krivičnih sankcija. Kad to dovodete u kontekst sa prisluškivanjem advokata u pritvorskim jedinicama prilikom poseta, onda postaje mnogo jasnije ko je to mogao da organizuje i ko je obučen za takve stvari. Pitanje je sad da li će Advokatska komora Srbije da pređe preko ovoga. Ovo nije usamljen slučaj, već to znači da oni u svim predmetima, za koje su zainteresovani, prisluškuju tajne i neprikosnovene razgovore između branioca i okrivljenog. To Srbiju vraća direktno u vreme staljinizma. Zato mislim da bi reakcija Advokataske komore Srbije morala da bude kroz obustavu rada sve dok se ovo pitanje ne raščisti i dok AK Srbije ne utvrditi, uviđajima na licu mesta, da ne postoji oprema za prisluškivanje u srpskim zatvorima.
Da li postoji još neka veza između Carevića i vrha vlasti?
Između ostalog, Carević je i potpisnik peticije za podršku Aleksandru Vučiću koja je organizovana nakon što je objavljen iskaz Veljka Belivuka. Taj čovek bi, po mom mišljenju, morao odmah da bude smenjen.
Kakav epilog očekujete nakon svega? Da li je ovo najveća afera ove vlasti?
Ovo je samo jedan u nizu poklapajućih dokaza da je vlast umešana direktno u sve kriminalne afere koje su otvorene u poslednjih 10 godine. Počev od Savamale, pa preko Jovanjice, Krušika, kriminala u vezi sa izgradnjom Beograda na vodi i privatizacijom PKB-a… U svim tim kriminalnim poslovima se diriguje sa samog vrha vlasti, a to je definicija organizovanog kriminala.
Napadnuti američki konvoji! Više o tome OVDE.
Izvor: nova.rs
