Na pitanje da li je razlika između izmene zakona i autentičnog tumačenja u tome što autentično tumačenje važi retroaktivno, kaže:
- To ste dobro primetili. Dok izmena zakona deluje za budućnost, autentično tumačenje deluje retroaktivno. Iako se izuzetno može uvesti retroaktivnost i samog zakona – objašnjava Čavoški.
On navodi da se zakon prilikom autentičnog tumačenja nikako ne može menjati, već se samo daje jedno „izvornije tumačenje“.
- Pod tim se misli da je zakonodavac imao nešto na umu, a nije to dobro formulisao. Zakon se ne može menjati autentičnim tumačenjem, on se menja izmenama i dopunama – kategoričan je Čavoški.
Upitan, šta se dešava ako ipak dođe do izmene pravne norme pod plaštom autentičnog tumačenja i kako se u takvoj situaciji štiti pravni poredak, odgovara da to rade sudovi.
- Sudovi bi morali da reaguju, oni bi mogli odbiti da primene autentično tumačenje ako se njime stvarno menja zakon. Sudovi to inače rade u slučaju da zakon nije dobro formulisan, oni su ti koji tumače zakon. Sudovi imaju izvesnu slobodu tumačenja zakona, primenom načela pravičnosti – kazao je Čavoški.
A da li je Risto imao pravo da raspali šakom u nos Šiptara u civilu koji ga je s leđa grubo uhvatio za ruku, čitajte OVDE.
Izvor: Pravda, N. Bulatović
