На питање да ли је разлика између измене закона и аутентичног тумачења у томе што аутентично тумачење важи ретроактивно, каже:
- То сте добро приметили. Док измена закона делује за будућност, аутентично тумачење делује ретроактивно. Иако се изузетно може увести ретроактивност и самог закона – објашњава Чавошки.
Он наводи да се закон приликом аутентичног тумачења никако не може мењати, већ се само даје једно „изворније тумачење“.
- Под тим се мисли да је законодавац имао нешто на уму, а није то добро формулисао. Закон се не може мењати аутентичним тумачењем, он се мења изменама и допунама – категоричан је Чавошки.
Упитан, шта се дешава ако ипак дође до измене правне норме под плаштом аутентичног тумачења и како се у таквој ситуацији штити правни поредак, одговара да то раде судови.
- Судови би морали да реагују, они би могли одбити да примене аутентично тумачење ако се њиме стварно мења закон. Судови то иначе раде у случају да закон није добро формулисан, они су ти који тумаче закон. Судови имају извесну слободу тумачења закона, применом начела правичности – казао је Чавошки.
А да ли је Ристо имао право да распали шаком у нос Шиптара у цивилу који га је с леђа грубо ухватио за руку, читајте ОВДЕ.
Извор: Правда, Н. Булатовић
