Piše: Vladimir Dimitrijević
Taj mrak nas i dalje opseda.
Ako se neko pita – kako je moguće da pokojni Ratko Dražević još uvek vlada kraljevačkom kulturom, o čemu sam pisao u prošloj kolumni, onda se nije zgoreg setiti da „pokojna“ ( a vampirski i dalje živa ) UDBA još uvek dejstvuje u našoj stvarnosti.
O čemu je reč?
Sve vreme, od Miloševića do danas, saznajemo da su krajnje „kontroverzni“ likovi imali neke veza sa državnim službama „bezbednosti“ ( SDB & others )...Arkan, Kum, Šiptar, Belivuk, ad nauseam…
To, naravno, nije slučajno; to, naravno, nisu greške...
Ti likovi su, udžbenički precizno, stizali u našu svakodnevicu na osnovu jednog metoda.
Jer, kako reče Šekspir, u izvesnom ludilu ima metodičnosti.
Zaista, na čemu su počivali metodi rada Titove tajne službe? I kakve to veze ima s nama? Sa tobom i sa mnom, dragi čitaoče?
Misliš –nema?
A Milovan Danojlić, u ono vreme, pevao:“Ubice iz moje ulice/Gledaju me u lice//Oni imaju svoj plan/Oni znaju D dan//Nepovredivost moga stana/ Nije zagarantovana“.
Sudbina “objekta obrade”
Dakle, sve to ima veze sa nama. Jer, iz jedne bitne knjige saznajamo da je UDBA posedovala licencu da ubija. Bez priziva i bez milosti. To joj je bilo u opisu posla. Pa se tamo ono, u san se ne snilo, naviklo, nikako da odustane.
Ima pola decenije od kada je slovenački publicista Roman LJeljak objavio knjigu „Propisi o metodama i sredstvima rada UDBE i KOS-a“, u kome je izložio „edukativni materijal“ za rad Titovih službenika. Država Slovenija konačno otvorila arhive. I LJeljak papire iz arhiva pravo za pisaći sto. Sad i mi možemo da čitamo i prepisujemo.
U poglavlju „Operativna obrada. Materijal. Drugi deo“, nastalom 1974. godine, predviđa se, između ostalog, „fizičko uništenje lica – objekta obrade“ (1,19)
Toliki ljudi su, zbog beznačajnih neslaganja sa Brozovim režimom, bili gonjeni. Treba ih goniti, po nalogu režima: i to je pisalo u udžbeniku. Udbaši su obračun sa ljudima koji drugačije misle zvali „realizacija".
Ovako su učili iz svog priručnika:“Realizaciju možemo vršiti na više načina: 1.krivičnim gonjenjem lica, podnošenjem kriviče prijave; 2.fizičkim uništenjem lica – objekta obrade; 3.angažovanjem objekta obrade; 4. upozorenjem objekta obrade; 5. proterivanjem iz zemlje ako je u pitanju stranac, itd“(1,20)
Dakle, obični čoveče, mogli su da te, u doba Debelog Mrtvaca Groza ( izraz vladike budimskog Danila ) izvedu na sud, i bace na robiju; mogli su da te ubiju; mogli su da te vrbuju da za njih špijuniraš; mogli su da te upozore kako ne smeš više da slobodno misliš i govoriš. I da te, ako si stranac, proteraju ( super rešenje, ali samo za strance).
Kriminalci u službi
I korišćenje kriminalaca za ubijanje, pre svega političkih, protivnika opisano je u udžbeniku:“Ako se za likvidaciju koristi saradnik, treba ga posebno obučiti i pružiti mu svaku pomoć pri izvršavanju zadatka. Treba mu staviti na raspoloženje sigurna sredstva, obučiti ga u rukovanju ovim sredstvima, lično ga obezbediti jer najsitniji propusti i nedostaci mogu imati velike posledica po njega“. ( 1,20)
Sve je udžbenički: ako Služba odredi da si objekat za likvidaciju, neki kriminalac, zvani „saradnik“, snabdeven kompletnom udbaškom logistikom, može da te likvidira.
Počelo tada ( ubijali su srpsku „neprijateljsku“ emigraciju ), a nastavilo se, na razne načine, do danas. Pa se opozicioni vođi čude što ih prate i snimaju.
To je najmanje što se može učiniti za opoziciju: da je udbolike kreature, u ime „državne bezbednosti“, prate i snimaju.
Informacija je dezinformacija
Često se pitamo – zašto živimo kaljužajući se u blatu ovolikih lažnih informacija, prljavih fatamorgana i gnusnih obmana ponuđenih javnosti. I to je, da se zna, počelo kao posao udbaške bratije. Recimo, u trećem sektoru savezne UDBE, piše u knjizi Romana LJeljaka, postojalo je radno mesto „Iks“ na kome je radio čovek (?) zadužen za informacije i dezinformacije. Mada u običnoj stvarnosti, veli uDbenik - udžbenik, postoji razlika između informacija i dezinformacija, to za Službu nije bitno; za njih je i istina oblik dezinformacije:“Međutim, u suštini se radi o dezinformacijama i kad plasiramo podatke koji su tačni, jer skrivamo motiv plasiranja. Skrivamo često puta da smo mi u pozadini, odnosno da je u pozadini SDB. Prema tome, u suštini se uvek radi o dezinformaciji, jer mi želimo određeni cilj da postignemo, a nastojimo da taj cilj druga strana ne sazna“.(1,20)
Crno, po Orvelu. Rat je mir, sloboda je ropstvo, nezanje je moć.
Političarima na usluzi
Naravno da udbaška bratija nisu bili puki „profesionalci“, koji su samo branili Titotopiju i njeno „socijalističko samoupravljanje“. Oni su aktivo sarađivali sa političarima: usluga za uslugu. Političari njima nedodirljivost, oni političarima, uzvratno, šta god zatreba. Jer, čitamo u udžbeniku, lažne informacije se plasiraju i „na predlog određenih državnih organa i ustanova, koje po svojoj sadržini i nameni su van operativnih interesa i okvira Službe“ (1, 21).
Ti meni, ja tebi. A narod, koji je tek „pučina jedna grdna“ ( Turčin veli u „Gorskom vijencu“), treba držati na lancu. Da se ne otrgne i da ne rastrgne one koji mu ne daju da slobodno diše.
Tako je i danas. Ko zavlada Srbijom, postaje najodaniji čuvar nedodirljivosti udbolikih, jer mu Služba odmah ponudi svoje „dobre usluge“.
Kakva je demokratija tu moguća?
Udba i crkva
Udbaši su se bavili i pitanjem Srpske Pravoslavne Crkve. U njihovom udžbeniku jasno piše šta su radili:“Stvaranje svešteničkih udruženja posle rata imalo je za cilj odvajanje nižeg sveštenstva od višeg i reakcionarnog što je SDB podržala i svojim operativnim merama kako bi došlo do diferenciranja“. (1, 23)
Inače, sveštenička udruženja u SFRJ podrivala su Crkvu iznutra. Oni su blatili naše najbolje episkope, od Vladike Nikolaja do Vasilija ( Kostića ), banjalučkog i žičkog. Oni su udbašima dostavljali ko se tajno, ako je u vlasti ili na položaju, krštava i venčava. Oni su cinkarili svoje časne kolege, poput prote Save Bankovića, koji je najbolje godine života, ni kriv ni dužan, proveo na Brozovoj robiji. Oni su, čast izuzecima, svojim ponašanjem kompromitovali Crkvu.
Šta li danas rade, oni i njihovi potomci?
Da li služe službu ( Božju ) ili služe Službi ( zna se čijoj )?
Kad Krcun bira
Sada nam biva jasnije svedočenje Dobrice Ćosića o idolu srbijanskih udbaša, Krcunu, koji se angažovao oko izbora patrijarha Germana:“Krcun je voleo umetnike, glumce, pisce, voleo je ljude koji kritički misle. Kao predsednik vlade imao je jedno patriotsko osećanje za Srbiju i za srpski narod. Želeo je da drugi grad u Srbiji bude Niš, da se Niš izgrađuje. Da Sremski Karlovci budu srpski Oksford, da se tu presele humanistički fakulteti. Mislio je o putevima i o izgradnji Srbije u svakom pogledu. Tako je mislio i o Srpskoj crkvi i veri. NJemu nije bilo svejedno kakva je Srpska crkva i vera.
Jednom prilikom pozvao je i mene.
- Šta ti misliš o vladiki Germanu?
- On je izvanredna ličnost za patrijarha. To je jedan obrazovan čovek. Francuski đak. Vrlo kulturan, poreklom iz centralne Srbije, iz Velike Drenove. Otac mu je bio učitelj, brat mu je narodni lekar. German je bio oženjen, ima dva sina i ćerku, dakle i porodičan čovek. Jak, nepodmitljiv, čvrst u veri i u stavu. Čovek sa dostojanstvom. Nemojte očekivati da će vam on biti poslušni patrijarh, da će on slušati direktive ministara i vlade. On je čovek jake vere, on će da učvrsti našu vericu. Na to Krcun oštro reaguje sa odgovarajućim domaćim izrazima tebi dobro poznatim i svima Srbima dobro pozna
- Nemoj ti meni da srpsku veru proglašavaš vericom kao što si Srbiju nazvao Srbijicom. To nije verica, nego vera! I to nije Srbijica, nego Srbija!“(2)
Tako Krcun. Onaj što je Mihizu priznao da su mu ruke krvave do ramena.(3) Od srpske krvi, naravno.
Onaj u čije je ime Ratko Dražević punio kraljevačke i čačanske podrume leševima „narodnih neprijatelja“, a posle, na čelu „Avala filma“, svlačio i oblačio glumice – lepotice. Svojim krvavim rukama, koje su se nastavljale na krvave ruke Krcunove.
Udbolika religija
Udbaška bratija je, dakle, prodrla u verske zajednice (što znači i u SPC ) i tamo postavljala svoje ljude. Metode – udžbeničke:“Za pripadnike pojedinih konfesija i verskih sekti predstavljaće možda jači kompromitujući materijal nemoralan život i razvrat nego politički delikti neuporedivo veće društvene opasnosti...Manje – više svi ljudi su „ranjivi“, samo se postavlja pitanje koliko je to što se poseduje optužujuće i efikasno ( razvrat, razni prekršaji, poremećaji i nastranosti seksualnog nagona, šverc, itd )“(1, 23)
Homoseksualni skandali, nemoralan život klira, razne vrste lopovluka u mantiji – šta mislite, iz čije je to kuhinje?
Mislite li da danas to ne funkcioniše? Nema toga?
Uostalom, sve piše u udžbeniku. A udbaška družina i njeno potomstvo uče li, uče.
I mi treba da već jednom naučimo sve o njima.
Da se ne bismo čudili kako nam nikako ne polazi za rukom da se oslobodimo.
Ovaj tekst je, inače, samo uvod u UDBOZOFIJU: biće toga, ako Bog da, još.
Uputnice ( 7.9.2021. godine ):
1. Nedeljnik, 499/ 2021
2. https://www.telegraf.rs/vesti/1111926-dobrica-cosic-krcun-i-udba-izabrali-su-germana-za-patrijarha-foto/komentari/podrzani
3. https://pdfslide.net/documents/borislav-mihajlovic-mihiz-pijana-noc-sa-krcunomdoc.html
Ostale kolumne možete čitatiOVDE.
Izvor: Pravda
