Multidisciplinarni istraživački tim stručnjaka Mašinskog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije Beograd radi na projektu "Mozaik", koji će u orbitu poslati prvi srpski kjub satelit, kojim će moći da se upravlja sa Zemlje.
- Lansiranje satelita okvirno je planirano za 2025. godinu - rekao je jedan od članova tima Marko Gavrilović, student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, zadužen za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti.
NJegov zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdi kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon.
Gavrilović je naveo da se budući kjubsat sastoji od tri kocke, dimenzija 30 puta 10 puta 10 centimetara.
Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijentacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela.
Letjelice ovog tipa prosječno borave u vasioni oko godinu dana, ali tim Srbije želi da napravi korak unapred.
- Hoćemo da uradimo nešto što niko do sada nije uradio, ne samo za kjub, nego za sve satelite, da izvršimo orbitalno upravljanje i produžimo vek trajanja. Želimo da ga, dok je iza planete, stavimo u flajt mod, a kako izađe samo da se okrene. Tako ćemo uštediti energiju, a i zadržaćemo ga što duže u orbiti. Svi su, do sada, leteli u nižim orbitama 200 do 400 kilometara, planiramo da ga pošaljemo na 675 kilometra - istakao je Gavrilović.
Osim što će Srbija ući u porodicu država koje rade na razvoju svemirskih tehnologija, prvi put će dobiti i fotografije zemlje iz vasione u visokoj rezoluciji, a biće moguće i praćenje klimatskih promena, staništa endemskih vrsta i veličine šumskog pokrivača.
U okviru projekta "Mozaik" gotovo sve zemlje u okruženju su započele razvoj svojih svemirskih projekata, pišu "Novosti" i dodaju da vodeću ulogu imaju Mađarska, Slovenija i Grčka, dok su Hrvatska i Albanija takođe odmakle.
Izvor: SRNA/Večernje novosti
