Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini preoblikovala je međunarodni poredak i "podelila" svet na tri tabora: Jedan koji predvode Sjedinjene Države i NATO, drugi na čelu sa Rusijom i Kinom i treći, uklješten između ova dva, neutralni, gde zemlje rade u svom interesu, ne biraju strane i ne uvode sankcije Moskvi iako se, mahom, protive operaciji, navodi "Nešenel interest".
Mnoge od ovih "neutralnih" zemalja su saveznice SAD ali nisu neprijatelji Rusije ili Kine, već su svesne realnosti globalnog "grabeža" za resursima, naročito stoga što je Rusija najveća zemlja na svetu sa najvećom količinom ključnih resursa, a Kina je druga najveća ekonomija sveta i poseduje najviše stranih finansijskih rezervi na svetu.
Zbog toga, piše "Nešenel interest", neutralni vode politiku koja služi njihovim interesima i koja se ne preklapa uvek sa politikom SAD. Kako drugačije objasniti odbijanje Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Indije, Brazila, Južne Afrike, Argentine ili Indonezije da se priklone Vašingtonu, navodi list.
Isto tako, ove zemlje nisu oduševljene unipolarizmom Amerike posle invazije na Irak 2003. Ukrajinska kriza koja je podelila svet i, zajedno sa univerzalnom percepcijom da je američka moć u opadanju posle debakla u Iraku i Avganistanu, samo je ulila još više odlučnosti ovim zemljama da podrže multipolarnost i multilateralizam, piše "Nešenel interest".
Kina je tu izbila kao predvodnik podržavajući, s Rusijom, međunarodne organizacije poput Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) - najveće političke, ekonomske i bezbednosne organizacije na svetu, i BRIKS-a, koji služi kao ravnoteža ekonomskoj, političkoj i bezbednosnoj moći Zapada.
Obe organizacije žele da stvore alternative zapadnjačkom Međunarodnom monetarnom fondu ili Svetskoj banci kroz institucije poput Nove razvojne banke. I obe organizacije privlače sve više novih članica.
Ključno za sve ovo su pokušaji da se oslabi američki dolar a time i globalni položaj Sjedinjenih Država. Suštinski, dolar je "Ahilova peta" SAD i mnoge zemlje, na čelu sa Kinom i Rusijom, sve manje žele da koriste dolar kao vodeću valutu za trgovinu.
Dolar danas jeste vodeća svetska valuta. NJegova globalna hegemonija datira od 1944. i Bretonvudskog sporazuma kada su četiri savezničke zemlje dogovorile novi međunarodni monetarni sistem vezujući svoje valute za dolar. Od tada, većina finansijskih transakcija, međunarodni dug, strane rezerve i globalna trgovina su u ovoj valuti.
Međutim, od 2000. godine Kina pokušava da internacionalizuje juan i ta njihova inicijativa dobila je "vetar u leđa" sa situacijom u Ukrajini, sankcijama Rusiji ali i iznenadnom posetom predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, što je uništilo ono malo dobre volje ili poverenja koje je postojalo između dve supersile.
Mnoge zemlje koje dele stav Pekinga da je svet u turbulentnom periodu, vrlo su zainteresovane da smanje svoju zavisnost od američkog dolara kao vodeće trgovinske i valute za strane rezerve.
Na samitu BRIKS-a u junu ova grupacija je istraživala razvoj nove međunarodne rezervne valute. U martu 2022. Evroazijska ekonomska unija (koju čine Rusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Belorusija) postigla je dogovor o potrebi razvoja nove međunarodne valute. Rusija je već učinila kineski juan svojom de fakto rezervnom valutom. Iran je u avgustu objavio da je počeo da koristi svoju valutu, rijal i ruske rublje za trgovinu sa Rusijom.
UAE, koji su izdavali obveznice u američkim dolarima, počeli su da izdaju obveznice u svojoj valuti, dirhamu. Egipat je u avgustu najavio planove za izdavanje obveznica u kineskom juanu u vrednosti od više od 500 miliona dolara. Štaviše, Egipat je obavljao bilateralne razmene valuta sa Kinom. U aprilu 2022. godine, Banka Izraela je dodala četiri nove valute (kanadski dolar, australijski dolar, japanski jen i kineski juan) svojim fondovima. Izraelske devizne rezerve, koje premašuju 200 milijardi dolara, tradicionalno se sastoje od dolara, evra i britanskih funti.
Si, kome je priređen kraljevski doček, imao je jasnu poruku: Ukrajinska kriza je pokazala da svet prolazi radikalnu transformaciju i na Kini i arapskim i drugim zemljama je da oblikuju novu eru solidarnosti, zajedničkog pomaganja, jednakosti, inkluzivnosti i benefita.
Poenta ove poruke je da Kina, za razliku od SAD, neće diktirati, primoravati ili uticati na politike arapskih zemalja, već da će njihovi odnosi biti zasnovani na poštovanju, jednakosti, solidarnosti i bez uplitanja u unutrašnja pitanja drugih. S tim na umu, više sporazuma vrednih milijarde dolara je potpisano, i ako Saudijska Arabija zameni petrodolar petrojuanom, dominacija američke valute biće žestoko načeta.
A ako se tome dodaju i uporni pokušaji drugih zemalja da se odvoje od dolara, to će biti loš znak kako za američku valutu, tako i za američku ekonomiju.
Privlačnost američkog dolara delom leži i u snazi američke geopolitičke i ekonomske moći, ali ta moć polako gubi svoju privlačnost. Nacionalni dug SAD premašio je neverovatnih 31 bilion dolara, a američka moć opada. Vašington svoju spoljnu politiku sprovodi žmureći, svesno ignorišući pokazatelje da njihova moć polako ali sigurno opada.
Kriza u Ukrajini, posle debakla u Iraku i Avganistanu, samo je ojačala globalni stav da su multipolarnost i multilateralizam bolji za svet. Podelom sveta u tri kampa, ukrajinska kriza koju forsira NATO je gurnula neutralni kamp bliže Kini i Rusiji zato što su te zemlje svesne ogromnih troškova rata na socio-ekonomskom, političkom, vojnom, energetskm, ljudskom nivou.
Isterivanjem "pravde" nad Rusijom, bez obzira na posledice, Vašington je otvorio širom vrata sopstvenoj propasti jer je ohrabrio multipolarnost.
Zbog toga je moguće da će juan postati alternativa američkom dolaru već za nekoliko godina, a ne nekoliko decenija ili vekova, a to će američkoj ekonomiji i poziciji naneti udarac od koga Vašington neće moći da se oporavi, zaključuje "Nešenel interest".
Rusi razneli bazu stranih plaćenika u Bahmutu!
Izvor: rt.rs
