Piše: Miodrag Milikić
Svako ko je svakodnevno ili bar jednom nedeljno šetao centrom Novog Sada, mogao je da vidi više uličnih svirača kako sviraju na raznim ćoškovima. Svi oni uvek sviraju na istim mestima, ali se jedan od njih najviše isticao svojim grugim hrapavim glasom i zvucima bluza i južnjačkog roka.
Kristijan Kostić, poznatiji Novosađanima kao Bleki, svakog jutra je razveseljavao prolaznike koji užurbano idu na posao, ali ljubitelji bluza su zastajali da zajedno sa njim otpevaju bar jednu pesmu.
Jedan taksista je stalno u prtljažniku nosio gitaru i često je u večernjim satima sa Blekijem svirao u duetu kod stajališta u Modeni, dok su se prolaznici spontano okupljali i slušali ih.
Posebno je voleo da peva i svira '’Rokenrol u Beogradu'’ od '’Tajma'’ Dade Topića. Pesma mu je bila sve, a naš narod kaže: '’Ko peva, zlo ne misli'’.
I došlo je jutro kada je veliki broj Novosađana bio zgrožen i tužan. Bleki je ubijen. Zbog čega? Zbog toga što nije imao kod sebe više od 390 dinara kada mu je mladi pljačkaš tražio. Pretučen je na smrt.
Mladi ubica, star svega 21 godinu, hladnokrvno je izjavio: '’Tražio sam mu pare. On mi je dao 390 dinara, rekao je da samo to navodno ima. Pukao me bes. Počeo sam svesno da ga udaram…-.
U svojoj 61. godini Bleki je poginuo u gradu koji je voleo i koji je njega voleo, u '’evropskoj prestonici kulture'’ koja sve više podseća na favelu.
Blekijeva gitara je utihnula, a jutarnji prolazak centrom Novog Sada više neće biti isti.
Dok Dunav teče, živeće i onaj stari dobri duh Novog Sada, koji je Bleki u sebi nosio, '’jer tu gde Dunav teče, tu će uvek biti sreće, za takve ljude k'o što smo mi!'’.
Izvor: Pravda
