Debitantski roman Odri Megi (Audrey Magee), Poduhvat (The Undertaking), je ušao u uži izbor za žensku nagradu 2014.g. U ovom nastavku, engleski slikar po imenu Mr Lojd se penje sa svojim prtljagom na mali ali bušan stari čamac ( prim. prev. currach je stari čamac iz irske kulturne baštine) i odvesla preko Irskog mora do ostrva nadomak zapadne obale Irske. Ostrvo,'tri milje dugačko i pola milje široko', je naseljeno sa manje od sto ljudi. Većina njih su meštani Irci, čiji je maternji jezik irski.
Lojd je došao da slika litice. On svakako misli kao slikar. Redovi postavljeni kao stihovi nas čine svedocima njegovog 'imažinističkog' svetonazora (prim.prev. sledbenik umetničkog pokreta 'imažinizam'). ' On je tada pogledao ka moru / kotrljajući se do obale/ do stena/ do zemlje/ kotrljajući se iz / plavetnila sa obrisima belog/ (……..) 'auto portret pripremanje za prelaz preko mora ….' . Lojd želi da slika ptice, morske pejzaže, svetlost, da ih stvara / kakve već jesu' - fina definicija onoga šta umetnik radi.
Ali ono što Lojd vidi kada pogleda čamdžije u svom iznajmljenom starovremskom čamcu su uglavnom klišei : žilava/agilna snaga / šake pocrnele od sunca'. Lojdovi maniri su bahati, nadmeni, škrti na rečima. Članovi porodice Gilanz (The Gillans),tj. ta porodica koja je govorila irski, koja mu je iznajmila sobu, nisu bili impresionirani. 'Krajnje nesnosan' je jedina reč za njega. Postoji jedan izuzetak. DŽejmz Gilan ( James Gillan), petnaest godina star, je zaintrigiran Lojdovim haotičnim ateljeom i životom koji se čini da obećava . Ko je g. Lojd? Šta on 'oće?
Englez koji donese svoj prtljag na irsko ostrvo : značenje takvog susreta, u fikciji kao i u stvarnosti, zavisi prilično mnogo od godine u kojoj se pojavljuje. Isprepleteni scenama Lojdovog neuspeha da šarmira ostrvljane su poglavlja oskudna na rečima, koja prepričavaju nepočinstva Severne Irske. Sva nepočinstva su se desila 1979.god - ta godina, kasnije je potvrđeno, je usputni komentar, kada se radnja knjige 'Kolonija' dešava.
Ukoliko se setimo naše anglo-irske istorije, znamo da je ova određena 'Godina nedaća' dosegla vrhunac 27.god avgusta, kada je IRA bombardovala ribarsko mesto Lord Mountbatten u zalivu Mulagmor, okrug Slig ( Mullaghmore, County Slig) ubivši ili ozbiljno povredivši svakoga u čamcu; istog dana 18 britanskih vojnika je ubijeno IRA bombom u Vorenpointu, okrug Daun (Warrenpoint, County Down). Katastrofa se nadvija nad nama. Da li su ova kratka međupoglavlja ponudila samo iskrivljen pandan priči o Lojdu i ostrvu? Ili da li će dva toka priče u jednom trenutku da se sudare?
Ostrva, u prozi, su uvek metafore i po pravilu, što je manje ostrvo, to je veća metafora. Bezimeno irsko ostrvo u knjizi 'Kolonija', kako naslov knjige previše oštro ukazuje, za sve kolonije, i Lojd za sve kolonizatore. On gleda okom kolonizatora. Ostrvske litice su, kaže on, više surove i divlje nego one u Engleskoj: ideja koja je plod uobrazilje, bremenita sumnjivom politikom. Lojd je surovo teritorijalno određen kad je u pitanju njegov prirodni dom. Kada drugi pridošlica stigne, on postane zlovoljan. NJegov sugrađanin takođe nosi kolonijalni emotivni teret: On je Žan Pjer Mason (Jean Pierre Masson), Francuz , alžirskog porekla. Mason je popularan kod ostrvljana. Kao prvo, on govori irski, budući da je lingvista koji specijalizira jezike kojima preti istrebljenje. Ali i Mason takođe gleda politizovanim očima. NJegova majka alžirskog porekla je bila udata za francuskog vojnika koji ju je zlostavljao užasno. Mason na ostrvu smatra govornike irskog jezika za autentične, prirodne, koji ga možda zbliže sa oštećenim svetom njegove majke.
Lojd i Mason se svađaju oko zemlje gde da svako svoju vatru da zapali. " Zamislite to, Maired, jedan od ostrvljana primećuje : Englez i Francuz se svađaju oko našeg parčeta zemlje. Na šta njen brat odgovara ' Svađaju se oni oko našeg parčeta zemlje vekovima' . Posetioci se svađaju, iz svojih pozicija u kome su obojica ' istovremeno gluvi' jedan u odnosu na drugoga, o istoriji, jeziku, 'onim velikim ( političkim prim. prev.) mukama'. " Nakon svega što smo učinili za ovu zemlju" kaže Lojd. " Nakon svega što ste učinili ovoj zemlji', odgovara Mason.
Kao što verovatno možete reći do sada , knjiga 'Kolonija' pruža čudnu kombinaciju iskrivljenog i otvorenog. To je roman koji se i dodvorava i odbija alegoriju i ucrtava dezorijentišuću putanju između prodorno satiričnog realizma s jedne strane , i nešto još sirovije parabole možda, ili basne.
Ovo ne kažem da osporim ugodnu pitkost autorkine proze, ili njenu impresivnu formalnu inteligenciju (čime je unutrašnjost svakog karaktera otelotvoren u specifičnom stilu - ukoliko je Lojd imažinista, Mason misli u dužim pasusima pamćenja i tvrdnje, i tako dalje). I sigurno je slučaj da 'Kolonija' položi jedini test vredan primene na bilo koji roman : kada se završi, nađete sebe kako i dalje razmišljate o tome. Poput basne, 'Kolonija' je hermetički zatvorena, a sva moguća značenja uzeta u obzir. I poput same istorije, ima gorku lekciju da nas poduči. Možda je to razlog, uprkos njenim manjim manjkavostima i čudnovatostima, ono stvara krajnje zadovoljavajuće obrise u mislima, i stvara magnovenje, koje neugodno visi u vazduhu nakon što se završi i poslednja strana.
prim.prev.
Velike muke ili velika stradanja ili The Troubles istorijski period - vreme velikog stradanja irskog naroda od 1968g do 1990.tih)
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Troubles
Izvor: Gardijan/Pravda/ prevod i adaptacija angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
