Kako ističu, do toga bi došlo ako zapadne vlade prisile Kijev da se pokori ruskim zahtevima za decentralizacijom vlasti kako bi se sprečila invazija.
Oni su za "Telegraf", naveli da su strani državnici potegnuli pitanje usvajanja elemenata mirovnog sporazuma Minsk II iz 2015. godine, za koji kažu da bi fatalno potkopao ukrajinski suverenitet.
Minsk II sastavljen je dok su ruska vojska i njeni saveznici opkolili ukrajinske snage, te su ih potom porazili na železničkom čvoru zvanom Debaltseve 2015. godine, a neposredna odredba sporazuma je bila nametanje primirja i povlačenje teškog naoružanja.
To takođe zahteva nekoliko amandmana na više ukrajinskih zakonskih akata koji bi onda išli pred ukrajinski parlament na potvrdu. Oni uključuju dodelu "posebnog statusa" i stupnja samouprave delova Donjecka i Luganska pod kontrolom separatista, organizovanje novih izbora na tom području, pomilovanje onih koji su se borili za proruske ciljeve, kao i izmenu ukrajinskog ustava kako bi se vlast decentralizovala na regione.
Ukrajinski funkcioneri kažu da bi rezultat takvih izmena u praksi bio da vlasti pod ruskom kontrolom postanu legitimna lokalna vlast, a njihova milicija lokalne policijske snage, navodi britanski "Telegraf". Oni bi birali zastupnike pod ruskom kontrolom u ukrajinski parlament Radu, a federalizacija bi Kremlju, preko regionalne vlade u Donbasu, omogućila pravo veta na spoljnu i unutrašnju politiku.
Francuski predsednik Emanuel Makron u ponedeljak se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a prvi čovek zvanične Moskve obećao je da neće preduzimati nikakve nove "vojne inicijative" kao znak da se priprema na deeskalaciju.
Međutim, primedbe ukrajinskih funkcionera odražavaju široko rasprostranjenu zabrinutost ukrajinske političke elite da cilj sadašnjeg Putinovog vojnog gomilanja nije samo provođenje sporazuma Minska II, već i izazivanje podela unutar zemlje.
"Ako se SAD i Rusija slože da mora da se nametne Minsk II, to će biti najgore moguće rešenje", rekao je Sergij Rahmanjin, član Rade iz Odbora za sigurnosnu odbranu i obaveštajne poslove.
"Biće to kraj Ukrajine. I stvorio bi se haos koji bi Rusija tada iskoristila. Ne građanski rat, nego samo haos. I Rusi to znaju", dodao je.
Tri ukrajinska funkcionera slažu se u proceni da će sprovođenje sporazuma pokrenuti "treći Majdan", ili narodnu revoluciju, te kažu kako sumnjaju da je to upravo ono čemu se Putin nadao.
Scenario iz noćne more, navode, bili bi ruski tenkovi ispred Kijeva, dok se u glavnom gradu međusobno bore vladine snage i dobro naoružani demonstranti koji se protive sporazumu.
Podsećanja radi, mirovni sporazum Minsk II ispregovarali su Vladimir Putin i tadašnji ukrajinski predsednik Petro Porošenko u februaru 2015. godine u Minsku na pregovorima uz posredovanje tadašnjeg francuskog predsednika Fransoe Olanda i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel.
Izvor: B92/Jutarnji list
