Piše: dr Ivan Pajović
Zastupnici stava o optimističnom scenariju uglavnom su na stanovištu da će dve strane u konfliktu, Rusija i Ukrajina, pronaći određeni vid kompromisa, da će sankcije Rusiji biti ukinute, ali ne sve i ne odmah, jer je poznato da se sankcije brzo i lako uvode, ali da se veoma teško i sporo ukidaju.
Manje katastrofičan, bolje rečeno uravnotežen stav zasniva se na mišljenju da konflikt neće dalje eskalirati (pre svega prema Zapadu, tj. sa ulaskom zapadnih zemalja u otvoreni konflikt), ali da će potrajati ne tako kratko kako se to s početka mislilo. Neki to nazivaju „iranskim scenarijom”, kojim bi Rusija bila izolovana od svega čega se može izolovati (po svemu sudeći ne i od izvoza energenata!).
Katastrofični scenario podrazumeva potpuni krah diplomatskih pregovora i eskalaciju konflikta. Uz eskalaciju sa trećim zemljama (zapadnim, naravno) išla bi primena čitavog pripremljenog arsenala sankcija. Drugim rečima – Treći svetski rat.
Problem ratnog i političkog konflikta projektuje se nezaobilazno i na ekonomsku sferu. Javnost većine sveta je uplašena od nestašica, besparice i inflacije. Ruska ekonomija trenutno ima oslonac u visokim cenama energenata, ali ni to ne može trajati večno. Hiperinflacije u Rusiji najverovatnije neće biti, ali inflacije u određenoj meri svakako hoće, sa očekivanim rastom cena na malo u rasponu od 15% do 20%, uz osetan pad životnog standarda. Pad životnog standarda neće zaobići ni bogate zemlje Zapadne Evrope. Ekonomski stručnjaci i bankari uzimaju primer Irana, protiv kog su sankcije uvedene 2015. godine. U toj zemlji inflacija je oko 30%.
Zamrzavanje aktiva Banke Rusije (centralne banke) izazvalo je udar na rusku rublju, ali i na američki dolar. Amerikancima nije prvi put da zamrzavaju aktive centralnih banaka drugih zemalja, to su uradili npr. sa Avganistanom u doba dolaska talibana na vlast. Iz tog razloga centralne banke drugih zemalja mogu preispitati odnos prema dolaru kao tzv. rezervnoj valuti, jer se on može pokazati kao nedostupan u kriznim situacijama.
Do januara 2022. godine u ruskoj centralnoj banci bilo je zlata u vrednosti od 120 milijardi dolara, što je više nego samih dolara u gotovini. Kada je banka izgubila pristup dolaru i evru, zlato je postalo osnovna aktiva ruskih rezervi, a rublja može potencijalno postati valuta obezbeđena zlatnom podlogom. Međutim, govoriti o povratku zlatnog monetarnog standarda još je rano, ali se čini kao da se sve kreće u tom pravcu.
Vezivanje ruske rublje za zlato ne predstavlja formiranje čvrste valute sa stabilnim kursom. Zlatu takođe fluktuira cena, ono je odavno izgubilo svoju monetarnu ulogu od vremena kada se svet pod pritiskom Amerike 1971. godine odrekao zlatnog standarda. Trenutno, ono se ponaša kao i svaka druga roba na tržištu, po zakonima ponude i tražnje.
Ruske banke ne mogu sprovoditi obračun sa Zapadom u dolarima i evrima, neke od njih su isključene iz SWIFT sistema, a stanovništvo ne može da otvara račune u inostranstvu i tamo prenosi novac. U Rusiji su ostale „ćerke” inostranih banaka, koje ne mogu iznositi novac iz zemlje, ali mogu unositi. Postoje i banke koje nisu potpale pod sankciona ograničenja i one mogu sprovoditi plaćanja u uvozu i izvozu.
Na takav način formira se u zemlji dvostruki bankarski sistem. Ukoliko sve ostane u trenutnom stanju i sistem SWIFT ne bude otvoren za sve banke, formiraće se bankarski sistem u kom će određene banke normalno raditi unutar zemlje, a manjem klasteru banaka biće dopušteno da vrše međunarodna plaćanja.
Visoka referentna kamatna stopa centralne banke Rusije od 20% de-facto govori o potpunom obustavljanju kreditiranja. Pod tako visokim kamatnim stopama neracionalno je uzimanje kredita, a krediti su osnova razvoja ekonomije.
Pod ovakvim neuobičajenim ekonomskim okolnostima neki stručnjaci stoje na stanovištu da će rasti tražnja za akcijama preduzeća na berzi, jer akcije imaju svojstvo da na specifičan način „zaobilaze” inflaciju i devalvaciju. U Rusiji bi kompanije-izvoznici počele više da zarađuju u rubljama, troškovi bi rasli u okviru inflacije, a dobijeni prihodi išli bi u čistu dobit, što vodi ka povećanju vrednosti kompanija. Opet se može vrati na primer Irana, koji ima na stotine brokerskih kompanija, a hartije od vrednosti su postale gotovo jedini način za zaštitu štednje stanovništva od inflacije.
Sve u svemu, ukoliko ratni konflikt ne eskalira, ekonomska budućnost biće svakako teška, ali možda ne i apokaliptična.
Poslednjih dana ruske snage počele su pripreme za očekivanu veliku ofanzivu na istoku i jugu Ukrajine, na potezu od Harkova do Odese. Više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
