Srbija želi na osnovama ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja da sarađuje za Zapadom, ali se zbog dvostrukih aršina u pogledu teritorijalnog integriteta naše zemlje i Ukrajine, pritisaka, ucena i nepoštovanja konstruktivnog pristupa Beograda, postavlja i pitanje – da li je ova želja obostrana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o prekjučerašnjoj izjavi ministara grupe najrazvijenijih zemalja sveta G7 rekao je da je i on uzeo ove evroatlantske principe i da ih se sada drži kao „pijan plota”. To znači, kako je rekao, da ne da teritorijalni integritet Srbije ni po koju cenu, kao što oni kažu da ne daju teritorijalni integritet Ukrajine ni po koju cenu. Predsednik je ukazao da je najveća krivica Srbije što štiti svoj teritorijalni integritet i da ono što ne daju Ukrajini da prihvati, traže od Srbije da prihvati po svaku cenu, dodajući da su pojedini predstavnici zapadnih zemalja drski i bezobrazni.
Nemački izaslanik za zapadni Balkan Manuel Saracin nedavno je izjavio da je „Kosovo u srcu Evrope”, da mu je mesto u Savetu Evrope i da je stav Nemačke o tom pitanju „jasan”. Na tu izjavu reagovao je predsednik, naglasivši da „kažu da nikada neće prihvatiti nijedan pedalj promene granica Ukrajine, ali zato će da pričaju o nezavisnosti Kosova i Kosovu kao srcu Evrope”. Vučić je objasnio da je problem stav Srbije, bez obzira na to što oni mogu da ubace Prištinu u SE i druge institucije.
O licemerju i dvostrukim aršinima zapada svedoči i to što Priština ima njihovu punu podršku za članstvo u evropskim i evroatlantskim institucijama, uključujući i Partnerstvo za mir, što je u pisanom odgovoru za Radio slobodna Evropa potvrdio portparol američke misije pri NATO DŽefri Adler. Prema mišljenju predsednika Centra za proučavanje globalizacije Dejana Miletića Srbija je više nego suzdržana i primila je brojne udarce dvostrukih standarda, cinizma i licemernog odnosa i svega što joj je bilo nametano kao obavezno da bi se ispunjavali evropski standardi kroz proces dijaloga sa tzv. Kosovom.
„Došli smo u situaciju da imamo povlačenja priznanja Kosova i to četiri. A biće ih 40, ako krenemo da objašnjavamo i pravimo paralele sa onim što zapad radi i kako se odnosi prema integritetu i pravima Ukrajine i poštovanju međunarodnog prava”, ističe sagovornik „Politike”. Prema njegovom mišljenju, zapadu će biti veoma teško da opravda ono što radi u slučaju Kosova i Metohije i postavlja se pitanje ko će ostati na pozicijama priznavanja tzv. Kosova, a da nema direktnih interesa kod tzv. Kosova ili SAD i kaže da sve što zapad radi je pokušaj da se naša zemlja dovede u ćorsokak.
Kako ističe direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović, politički zapad nema nikakvih skrupula kada je reč o poštovanju međunarodnog javnog prava. „Za njih njih je međunarodno javno pravo ’prodavnica’ potrepština ili artikala različite robe. Oni principe međunarodnog javnog prava ili direktne propise iz povelje UN koriste kada je njima to zgodno. Štitiće teritorijalni integritet Ukrajine, BiH, a štite integritet nepostojeće države, odnosno tzv. Kosova. Sve je prihvatljivo osim teritorijalnog integriteta Srbije”, ističe Karanović.
To je, kako navodi Karanović, vekovima planirana politika, gde je političkom zapadu potreban razdrobljen politički prostor zapadnog Balkana. Najrespektabilnijem narodu, kao što je srpski, sa svim istorijskim i nacionalnim osnovama, uporno nameću ograničenja u vezi sa njegovim vekovnim opredeljenjem da ima suverenu državu. Srpski narod ne želi da vodi bilo kakve ratove, a naročito ne tuđe ratove”, ocenjuje Karanović.
Za zapadne sile, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković, teritorijalni integritet Srbije nije važan, a to su pokazali time što su izvršili agresiju na našu zemlju i okupirali deo naše teritorije i proglasili lažnu kosovsku državu. „Ovde vidimo njihov cinizam. Kada im je nešto isplativo, tvrde da međunarodno pravo postoji, a isto to međunarodno pravo gaze gde im se to isplati. Te zapadne sile, koje sada toliko pričaju o Rusiji, već su srušile međunarodno pravo i ono definitivno za jake igrače ne postoji”, ocenjuje Anđelković za „Politiku”.
Kada je reč o stavovima zemalja G7, prema rečima Miletića, oni ne uvažavaju političku realnost i situaciju u kojoj se svet našao, a to je konfrontacija Rusije i SAD, gde je NATO sredstvo, a Ukrajina teren gde se „lome ruke”. „To što radi G7 ne odgovara realnoj politici u interesu zapada, već određenim krugovima koji gledaju da legitimizuju greške u regionu, a posebno na KiM, agresiji koju su izvršili na Srbiju, a sve u cilju slamanja naše nezavisne politike”, ukazuje sagovornik „Politike”.
Saopštenje zemalja G7, ukazuje Anđelković, najbolje pokazuje da zapad ne vrši pritisak na našu zemlju da bi se okrenula protiv Rusije. „NJima je svejedno, jer mi Rusiji ne možemo da nanesemo neku štetu. NJima je bitno da nas nateraju da kapituliramo. Oni žele da nas odseku od Rusije da ne bi mogla da nam pomogne, ni u BiH kroz Veće za implementaciju mira, ni u SB, gde onemogućava ulazak Kosova. NJima je cilj da nas nateraju da se okrenemo od Rusije da bismo mi kapitulirali, a ne Moskva”, ističe Dragomir Anđelković i dodaje da se pomenuto saopštenje više bavi zapadnim Balkanom i nama, nego globalnim i prvorazrednim pitanjima.
Bez obzira na to što naša zemlja ne može da utiče na političku svest zapada i korišćenje dvostrukih aršina u političkim procesima, ukazuju sagovornici „Politike”, ne znači da će na nju da pristane. „Srbija ostaje poslednji čuvar međunarodnog javnog prava na ovoj svetskoj političkoj pozornici gde sada ’duvaju’ vetrovi kolektivnog ludila. Ostaćemo čvrsti i dosledni u odbrani međunarodnog javnog prava. Sledićemo politiku političkog zapada kad je reč o odbrani toga. Potpuno smo saglasni sa tim da odbrana teritorijalnog integriteta Ukrajine predstavlja evropsku vrednost. Odbrana teritorijalnog integriteta Srbije predstavlja evropsku vrednost, a i obaveza međunarodne zajednice je da poštuje teritorijalni integritet jedne suverene države”, ističe Karanović i dodaje da će Srbija štititi dejtonsku strukturu BiH, što se odnosi ne samo na granice, već i na položaj Republike Srpske.
Anđelković ocenjuje da se nijedna država nije tek tako odrekla teritorijalnog integriteta i svog naroda. „Moramo da izbegavamo uvođenje sankcija Rusiji da se to ne bi kao bumerang vratilo nama i nas pogodilo. Što se tiče zapada, biće pritisaka, ali taj pritisak je manji problem nego da se odreknemo sebe i svojih interesa”, podvlači Anđelković.
Jovanović: Prijem tzv. Kosova u SE bio bi kardinalna greška
Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović kaže da se sve akcije i koraci koji ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije ne smeju relativizovati niti stavljati u kontekst trgovine i ekonomskih odnosa. Kaže da to nisu prijateljske aktivnosti niti korci ka partnerstvu, poverenju i integracijama već ogoljena geopolitika ekspanzije i dominacije na račun životnog interesa Srbije. „Zapad traži način da završi posao kažnjavanja, komadanja i slabljenja srpskog naroda kao političkog faktora na Balkanu. Nastojanja da se kriminalnoj tvorevini proizašloj iz terorizma tzv. OVK i agresije NATO-a 1999. obezbedi međunarodno-pravni status ravna su sahranjivanju ostataka pravnog i bezbednosnog poretka u Evropi i svetu”, kaže za naš list Živadin Jovanović.
Suočeni sa otporima u najvećem broju svetskih foruma i organizacija, dodaje, oni traže način da to urade tamo gde neće naići na protivljenje većine i tvrdiće da je prijem tzv. Kosova u SE u interesu mira i stabilnosti i prevazilaženju zastoja u dijalogu, znajući da je Srbija za mir, stabilnost, razvoj i dijalog. „Srbija ne sme da čeka prijem Kosova u SE jer bi to, objektivno, bilo prizivanje politike svršenog čina, već da jasno i zvanično, izrazi svoje protivljenje. Prijem tzv. Kosova u SE čiji su glavni kriterijumi poštovanje ljudskih i demokratskih prava a princip vododelnica je vladavina prava, bio bi još jedna kardinalna greška zapadnoevropske civilizacije prema Srbiji i srpskom narodu. Priština nastavlja politiku etničkog čišćenja, a napadi na Srbe i njihovu imovinu su sve intenzivniji”, ističe Živadin Jovanović.
O mogućnosti nuklearnog rata pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
