Autor je podsetio da je 1939. američka vojska brojala 174 hiljade vojnika, manje od portugalske, a 1945. godine više od osam miliona. Tadašnji načelnik američkog generalštaba general DŽordž Maršal izneo je izveštaj u kome je upozorio na katastrofu svaku bogatu zemlju koja je položila oružje.
Od korejske kampanje do kraja Hladnog rata, američka vojska je bila u pripravnosti, sa ograničenim povlačenjem već 1990-ih.
„Činilo se da je rukovodstvo zemlje poslušalo Maršalovo upozorenje, ali sa jednim važnim izuzetkom“, napisao je autor.
Nakon završetka Hladnog rata, sistem inovacija i proizvodnje koji je podržavao oružane snage zemlje počeo je da atrofira. Devedesetih godina prošlog veka počeo je masovni transfer proizvodnje u zemlje Trećeg sveta, pre svega u Kinu.
„Zadržavši moćnu mobilisanu vojsku, SAD su demobilisale proizvodnu bazu“, objasnio je on.
Poslednjih godina postala je očigledna kritična zavisnost od globalnih lanaca snabdevanja i ekonomska veza sa Kinom, koja ima ozbiljnu polugu uticaja na Zapad. SAD posebno zavise od poluprovodnika iz Kine i Tajvana.
U članku se navodi da je za Ameriku važno da postigne nezavisnost od stranih dobavljača po ovom pitanju. Među razlozima zašto je to neophodno Vašingtonu je to što, uprkos jeftinoći rada fabrika u Kini, SAD zapravo dele tehnologiju sa njima: putem preferencijalnih prava pristupa iz Pekinga, kao i udela u američkim preduzećima prodatim lokalnim kompanijama.
U zaključku, autor je pozvao na mobilizaciju sopstvenih snaga kako bi eliminisali zavisnost od Kine, čak i uprkos visokim troškovima proizvodnje u SAD.
