Milovan Drecun navodi da je bio predlog da se 14. jula sastanu delegacije Beograda i Prištine u Briselu, a 19. jula predsednik Aleksandar Vučić s Aljbinom Kurtijem.

Milovan Drecun navodi da je bio predlog da se 14. jula sastanu delegacije Beograda i Prištine u Briselu, a 19. jula predsednik Aleksandar Vučić s Aljbinom Kurtijem.

Gostovanje Milovana Drecuna u Jutarnjem programu RTS-a
"Bilo je jasno da do toga ne može doći, nije postignut nikakav napredak koji bi trebalo da bude verifikovan na tom sastanku na vrhu", ocenjuje Drecun.

Dodaje i da je se sada nastavlja mandat Miroslava Lajčaka još dve godine, da je letnja pauza ljudi koji rade u EU, kao i da ne treba očekivati pre kraja avgusta, odnosno početka septembra bilo kakva dešavanja.  

Termin "prinudno nestale osobe" neprihvatljiv 

Drecun misli da će Lajčak morati da uloži, kako kaže, mnogo, mnogo truda da pokrene stvari o dijalogu, ako govori o tome da su veoma blizu postizanja dogovora o tri-četiri sporazuma, kao i da je oko 95 procenata postignut dogovor o nestalima.

"Termin prinudno nestale osobe, koji je Priština ubacila u taj sporazum, nije prihvatljiv s namerom da nas uvuče u jednu zamku koja bi značila da naša država prihvati odgovornost za osobe koje su nestale zbog nezakonitog delovanja terorističke OVK, jer su samo države po Konvenciji UN o zaštiti prinudno nestalih odgovorne, a ne neke druge organizacije", naglašava Drecun.

Ponuđen je, navodi, kompromis "nestali pod silom" da ne bismo morali da prihvatimo odgovornost.

"To je suštinska prepreka, to je problem", naglašava on.

Ima li napretka s drugim sporazumima

Objašnjava da su na dnevnom redu, pored pitanja Zajednica srpskih opština o kojoj, ističe, Priština neće da razgovara, bila pitanja imovine, nestalih, pitanja proteranih, njihov povratak, ekonomska saradnja.

"Ako su tu postignuti neki dogovori, onda bi Miroslav Lajčak trebalo da iznese detalje. Nisam siguran da je tu bilo nekog posebnog napretka da bi moglo da se kaže – evo, parafiraće se sporazum, zato je potrebno da dođe do sastanka predsednika Vučića i Aljbina Kurtija", navodi Drecun.

Misli da će EU morati u narednom periodu da radi na napretku u dijalogu, jer Priština, smatra, očigledno ne želi napredak.

Rizik od destabilizacije  

Drecun upozorava da postoji rizik od izazivanja destabilizacije na severu KiM, naročito imajući u vidu najavu da će se skidati registarske tablice s vozila koja se ne preregistruju 1. oktobra.

Takođe, ukazuje da je i rizik sa stalnim upadima specijalnih policijskih jedinica na sever Kosmeta i evidentnom namerom da se s političkim instrukcijama te snage upotrebe za izazivanje nasilja za zastrašivanje Srba.

"Jednostavno onemogućavanje Srbima da žive normalno", ukazuje Drecun.

Smatra i da SAD sve više Aljbina Kurtija doživljavaju kao problem, a ne kao sastavni deo rešenja kosmetskog problema i da tu već postoji određeni animozitet američke administracije prema Kurtiju zbog tih jednostranih poteza. 

"EU kreirala termin normalizacija odnosa"

Komentarišći Lajčakovu izjavu da Beograd i Priština treba da odluče šta je normalizacija odnosa, Drecun naglašava da "to ne može tako".

"Ko je kreirao termin normalizacija odnosa, pravnoobavezujući sporazum o normalizaciji odnosa? Čiji je to zahtev? Pa EU je to postavila, to je sastavni deo poglavlja 35 i to je ostavljeno da bude nedorečeno, jer dijalog koji se odvija pod pokroviteljstvom EU je u statusno neutralnoj formi. To znači da to nisu razgovori između dve države i da krajnji rezultat tog sporazuma ne može da bude takozvano međusobno priznanje, što bi Priština htela, i skoro sve ove države koje su priznale Kosovo, tako da mi priznamo lažnu državu Kosovo", naglasio je Drecun.

Precizirao je da bi Srbija onog trenutka kada bi dijalog krenuo u tom pravcu, automatski izašla iz tog procesa.

Dakle, rekao je Drecun, definisano je šta znači normalizacija odnosa, regulisati pitanja koja su stavljena na dnevni red i sam Lajčak ih je stavio na dnevni red.

A puna realizacija Briselskog sporazuma, kako ističe, prvenstveno se odnosi na Zajednicu srpskih opština, pitanje nestalih, povratka proteranih, imovine, ekonomskog razvoja, imamo i situaciju oko "Otvorenog Balkana", dakle sve to što može da unapredi život ljudi i da skloni te prepreke.

"Ako neko pokušava da nam sada kaže da treba Beograd i Priština da se dogovore šta znači normalizacija, onda neće biti dogovora. Znate zašto, zato što Priština pokušava da o ovim pitanjima, koja se nalaze na dnevnom redu u Briselu, umesto odgovora, izokrene čitavu situaciju", upozorava Drecun.

Ukazuje i da Kurti govori o tome "ajmo prvo da postignemo međusobno priznanje, pa ćemo onda lako da se dogovorimo recimo oko Zajednice srpskih opština".

"To nije prihvatljivo, Lajčak mora jasno i glasno da kaže da normalizacija odnosa ne podrazumeva međusobno priznanje", zaključio je Milovan Drecun.

O sukobu u SNS pročitajte OVDE.

Izvor: RTS