Novi rat, koji se već u prva 24 časa pokazao kao mnogo krvaviji nego ukrajinski, nema sumnje da će uticati i na sukob Rusije i Ukrajine. Ukrajinski zvaničnici, koji su prvog dana napada Hamasa bili zaprepašćeni stanjem izraelske armije, ipak su se odmah zabrinuli i za stanje svoje vojske. Akcija Hamasa nazvana „izraelski 9/11” ili „novi Perl Harbor”, već po svojim nazivima predviđa veliki zaokret i najavu ogromne promene u svetu.
Kako će sve to uticati na Ukrajinu? Izrael je šokiran, ponižene su njegova čuvena obaveštajna služba i vojska. Da bi se sprala ljaga zbog tog osnovnog utiska, pored odmazde neslućenih razmera, Izraelu će biti potrebna bezrezervna podrška SAD i tu skoro da neće preostati ništa za Ukrajinu.
OTVARA SE PANDORINA KUTIJA: Šta će se dogoditi ako Izrael aktivira...
Novi izraelsko-palestinski rat došao je u trenutku kad se već sve prilično zakomplikovalo za Ukrajinu što se tiče vojne i ekonomske pomoći i dobrosusedskih odnosa sa saveznicima. U zapadnoj štampi, kao vesniku političkih poteza, već su počeli da najavljuju da će Volodimir Zelenski morati da pregovara u svetlu neuspele kontraofanzive, ograničenih ljudskih i vojnih resursa. Ako će Vašington biti zaokupljen podrškom Izraelu, a već jeste, Ukrajina će se strmoglaviti na listi američkih prioriteta – posle Izraela, pa čak i utvrđivanja granice s Meksikom.
Skaj njuz je pre nekoliko dana već najavio da bi, ukoliko ne dođe do preokreta na terenu i smanjenja vojne pomoći Zapada, Zelenski trebalo da razmotri opciju pregovora s Rusijom i pristanka na „određene kompromise” s Moskvom. Britanski televizijski kanal naveo je da je to ipak samo jedna od mogućnosti.
Među ukrajinskim zvaničnicima nikada niko nije javno izneo takvu mogućnost, nego se pregovaračka lestvica i dalje drži na visokom nivou, pa se i dalje insistira na povratku Ukrajine na granice iz 1991. godine. Činjenice koje govore da ne ide sve tako dobro saopštio je bivši savetnik kancelarije predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič, koji je bio prisiljen da napusti mesto zbog izrečene tvrdnje da pogibiju Ukrajinaca u jednoj stambenoj zgradi nije izazvala ruska raketa, nego ukrajinska kojom je presretnuta ruska.
Arestovič je rekao da je malo verovatno da će ukrajinska ofanziva uspeti s obzirom na trenutni odnos snaga i predložio ukrajinskom društvu da razmisli o tome da li je spremno za dugotrajni rat, ukoliko nije za pregovore. Ova njegova izjava shvaćena je kao priprema društva za pregovore. Posle obustavljanja izdvajanja novca (privremenog, za sada) iz američkog budžeta za Ukrajinu i evropskog iscrpljivanja zaliha oružja, mir ili zamrzavanje ratnih dejstava na dostignutim linijama za Ukrajinu bili bi spas.
U situaciji kad su oči sveta uprte u pojas Gaze, logično je da će pažnja, naročito Vašingtona, kao sile koja čuva leđa Izraelu, biti preusmerena s Ukrajine. U neku ruku, to za Vašington dolazi kao spasonosna okolnost zbog zamora neuspehom pomoći Ukrajini u ratu protiv Rusije. Poljska, Mađarska, a sada i Slovačka, isto misle i uvećava se broj lidera koji govore o neophodnosti obustavljanja ovog rata.
Prekid ratnih dejstava može da se obezbedi na dva načina. Prvi je potpisivanje mirovnog ugovora, što se u trenutnoj fazi smatra prilično dalekim, jer bi to značilo da je jedna strana pobednik, a druga poraženi. Za sada je verovatno rano za ovakvu podelu uloga.
Druga mogućnost je takozvani korejski scenario, odnosno zaključenje primirja (prekida vatre) na neodređeno vreme duž sadašnjih linija fronta. Da bi se to postiglo, potrebno je da za ovu varijantu budu Zapad, Rusija i Ukrajina i nije čak potrebno da se vode bilo kakvi pregovori između Moskve i Kijeva ili Vašingtona. Može jednostavno preko posrednika da se dogovori datum za prekid vatre. Ali sve je ovo do sada bilo daleko od realizacije. Ma kako loše zvučalo, eskalacija rata u Gazi doprineće da se u Kijevu ozbiljno razmisli o ovoj varijanti.
Ukoliko se rat nastavi pripremama za nove ofanzive i kontraofanzive, to će biti varijanta iscrpljivanja, koja nikako ne ide naruku Ukrajincima i Evropljanima i vodi ka prvoj ili poslednjoj mogućnosti. A poslednja varijanta je eskalacija i na evropskom kontinentu, s uključivanjem NATO-a ili pojedinih susednih država. To bi vrlo lako moglo da uključi i nuklearnu fazu. Ukoliko se rat na Bliskom istoku proširi tako da upotrebu nuklearnog oružja (Izrael) učini mogućom, onda je teško predvideti šta bi se dogodilo sa celim svetom, a ne samo Ukrajinom.
Ipak, Vašington je u ukrajinskom ratu pokazao da ne želi sasvim da bude uvučen u rat pred izbore i dok pokušava da normalizuje odnose sa Saudijskom Arabijom. Od njegovog izbora najvećim delom i zavisi razvoj događaja.
GALAN NAREDIO POTPUNU OFANZIVU NA GAZU: Povratili su kontrolu, sada prelaze na napad
Izvor: Politika.rs
