Piše: Emil Vlajki
Trebalo mi je nekoliko dana da u potpunosti shvatim što se dešava u vezi masovnih protesta u Beogradu. Da je to uspješan pokušaj pokretanja obojene revolucije, bilo mi je jasno od samog početka. Bilo je dovoljno viđeti tko stoji na čelu „nepolitičkog“ pokreta, ličnosti poput Marinike Tepić i inih koji brane albanske interese u lažnoj Republici Kosova, i tko vrši bjesomučnu propagandu protiv nasilja u Srbiji, N1 i Nova –njihova navodna briga ove vrste bi izazivala podsmijeh da događaji nisu tragični. Napali su, po običaju, sve one koji se s njima ne slažu, koji se protive uvođenju zapadnih nasilnih vrijednosti, pa i patrijarha Porfirija koji insistira na tome da je Kosmet neotuđivi dio Srbije, a koga su lažno, prljavo optužili da mrzi čitav ženski rod! Ipak, da se vratim na temu, sve posljedice ovih „šetnji“ nisam odmah razumio pošto je situacija izuzetno paranoična i šizofrena, kao u Zadruzi.
Tragična događanja u Beogradu i Mladenovcu, 3. i 4. maja, bili su okidač za apsolutno opravdane narodne proteste. Stravična nasilja, u cigla dva dana, po sadašnjim, prvim, podacima, najvjerojatnije se radi o koincidenciji; jedno su psihička stanja nezrelog đeteta, a drugo ona punoljetne osobe koja se već manifestirala kao nasilna. Samo bi teoretičari zavjere tu mogli pronaći neku povezanost.
Ali neka događanja koja bi mogla spadati u red naučne fantastike, bila su, vjerovali ili ne, plod temeljitog planiranja. Netko je, tijekom ovih dana, a viđevši masovnost „šetnji“ (stvarno su protesti bili impresivni), spomenuo „Čaušesku scenario“ koji bi mogao Vučić doživjeti pošto, navodno, priprema građanski rat u Srbiji. Ovaj je prozapadni tabloidni inteligent, željan nasilja (mada on to, navodno, ne bi htio), apsolutno neinformiran – kao i brojni mediokriteti, njegovi istomišljenici, „podkastovci“, instant analitičari, o onome što se tada dešavalo u Rumunjskoj. Čaušeskova zemlja je U POTPUNOSTI vratila dug MMF-u, a to je očiti bilo nedopustivo i trebalo ga je zato eliminirati. On je, 1989. godine, otišao u posjet Iranu. U njegovom odsustvu, domaća služinčad je izvršavala plan svojih gospodara. Pronašli su u jednom rumunjskom gradu sve moguće mrtve osobe, upravo umrle i pokopane, i angažirali žive da glume mrtvace. Stavili su ih u otvorene mrtvačke sanduke na bijelim plahtama, četiri tisuće njih, i obojili u crveno, tako da je izgledalo da su upravo ubijeni, masakrirani, i to su „uživo“ prenijeli svi svjetski mediji. Za to su optužili tajnu policiju Čaušeskog. Kada se ovaj vratio, revoltirani narod se digao protiv vlasti, uhvatio ga je i strijeljao. Pouka, maltretiraj vlastiti narod koliko hoćeš, ali ne smiješ prestati biti ovisan o MMF-u. Toliko o zapadnoj „demokraciji“ i njenim „slobodnim“ medijima.*
Razgovaram neki dan sa urednikom ovog portala koji se, uglavnom, ni u čemu sa mnom ne slaže, ali me svejedno objavljuje. Veli mi, i čestita mi, o velikom broju pregleda mog članka – Boriti se protiv lažnih vrijednosti, a ne stvarati policijsku državu. Nisam vas zvao zbog toga, govorim mu, i pitam ga što misli o mojoj pretpostavci da se ovđe radi o obojenoj revoluciji. Vidim, da je, po prvi put, u potpunosti zbunjen. Napominjem, kako se vjeruje da je Vučić izdajica i da je sluga Zapada, a Zapad pokreće obojenu revoluciju protiv njega. Nije logično, zar ne? Ne zna što da kaže, vidim da mu je neugodno. Kažem mu da je Vučić daleko od idealnog predsjednika. Neke je stvari dobro uradio u domenu putova i zaposlenja. Nažalost, napravio je niz grešaka, posebno kada se radi o Kosmetu, najvećem koncentracionom logoru u Evropi, tvrdeći kako je bio prevaren. Ali, sve u svemu, Srbija jednostavno u ovom času nema boljeg.
Razmišljam. Ako je Zapad krenuo protiv Vučića, to znači da je izgubio strpljenje zbog njegovog balansiranja između njega i Rusa, a naročito pošto Vučić ne ispunjava sve što je od njega traženo. Posebno, ne potpisuje ništa za Kosovo (Kosmet) i ne uspostavlja sankcije Rusiji. Zapad je iskoristio tragične događaje u Beogradu i Mladenovcu, uposlio svoje plaćene „intelektualce“ da preko N1 i Nove dodatno uzbunjuju narod koji je na te događaje reagirao iskreno, osjećajno, s puno empatije, i to je savršeno funkcioniralo u obliku masovnih protesta; Zapad je postao istinski majstor u kreiranju obojenih revolucija.
Stvari, dakle stoje ovako (poruka Vučiću). Sada znaš što te čeka ukoliko ne uradiš ono što od tebe tražimo. Narod će se dići protiv tebe zato jer ćemo mu dodatno objasniti da si ti jedini krivac za nasilje u Srbiji, posebno za ono u Beogradu i Mladenovcu, i više se neće raditi o običnim šetnjama; zbrisat će te! Sjeti se sudbine Čaušeskog, Miloševića, Đinđića, Gadafija, Sadama. Nije onaj tip uzalud spominjao Čaušeskog. Dakle, ako Vučić kapitulira, onda šetnji više neće biti, barem ne onih sa političkom konotacijom; narod onima koji su pokrenuli obojenu revoluciju više neće biti koristan.
Vučić je u zamci (doduše, odavno). On može 26. maja dovesti pred narodnu skupštinu sto tisuća ljudi, a i mnogo više, ali riskira ozbiljan raskol u Srbiji, pa i građanske fizičke sukobe. Mnogi zamjeraju Vučiću da nasilno organizira ovaj miting prisiljavajući ljude da mu prisustvuju. Sigurno toga ima. Ali to, u suštini, ne može biti zloupotreba naroda. Vučić saziva miting da bi rekao: Ne dajemo Kosovo i Ne uspostavljamo sankcije Rusiji. A to su općenarodni interesi, a ne (samo) Vučićevi. Uostalom, što bi Srbija uvodila sankcije Rusiji. U svijetu su to učinile samo trideset tri zemlje! Važno je napomenuti da će sve partije iz Republike Srpske, pozicija i opozicija, prisustvovati mitingu. Mora se reći, da u ovim teškim trenucima, Vučić ne pokazuje znakove panike. Pokazuje, naprotiv, izvjesnu sigurnost u sebe jer misli da će ubrzo profunkcionurati Zajednica srpskih opština i da će Srbi na Kosmetu dobiti neku vrst autonomije sličnu onoj u Republici Srpskoj.
I da zaključim. Ovi koji su smislili ovu obojenu revoluciju, „nevidljiva ruka Zapada“, „duboka država“, stvarno su idioti i rade protiv interesa Zapada kojeg predstavljaju. Gube rat u Ukrajini i unervozili su se. Ono, međutim, što bi se moglo desiti, to je da se u slučaju pokušaja „spontanog narodnog puča“, Vućić stvarno okrene Rusiji, a onda bi nastao kaos, gori nego onaj u Ukrajini; nadajmo se, ipak, da neće biti novog, fašističkog, Majdana. Nisu valjda toliko ludi da misle da bi Balkan u plamenu i moguća ruska intervencija, oslabila Ruse u ukrajinskom ratu. U interesu im je, dakle, da povuku ručnu, da prestanu sa prijetnjama i ucjenama, i da nastave sa diplomacijom.
- Izmišljeni masakr, Ignacio Ramonet, Le Monde Diplomatique, mars 1990.
(mali isječak iz originalnog članka glavnog urednika ovog mjesečnog, svjetski renomiranog, lista)
„…. les images atroces du charnier de Timisoara, en Roumanie étaient le résultat d’une mise en scène ; les cadavres alignés sur des draps blancs n’étaient pas les victimes des massacres du 17 décembre, mais des morts éterrés du cimetière des pauvres et offerts omplaisamment à la nécrophilie de la télévision.
Le faux charnier de Timisoara est sans doute la plus importante tromperie depuis l’invention de la télévision. Ces images ont eu un formidable impact sur les téléspectateurs qui suivaient depuis plusieurs jours avec passion les événements de la « révolution roumaine ». …“
„…. užasne slike masovne grobnice u Temišvaru u Rumunjskoj bile su rezultat pozornice, (isfabricirane su, E. V.); leševi poredani na bijelim plahtama nisu bili žrtve masakra od 17. prosinca, nego mrtvi pokopani na groblju siromašnih i uslužno ponuđeni nekrofiliji televizije.
Lažna masovna grobnica u Temišvaru nedvojbeno je najveća prevara od izuma televizije. Ove su slike imale golem utjecaj na gledatelje koji su nekoliko dana strastveno pratili događaje o “rumunjskoj revoluciji”. …“
Više tekstova Emila Vlajkija pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
