Nedavna izjava pape Franje da se "radi na poseti Kosovu", ali da "to nije definisano", otvorila je više pitanja o ovoj nadasve osetljivoj temi s obzirom na to da Sveta stolica ne priznaje Kosovo, kao i pitanje karaktera te posete, ali i posledica koje bi proizvela u odnosima kako sa Beogradom tako i sa SPC.
Tim povodom, nekadašnji ambasador Srbije pri Svetoj stolici Darko Tanasković kaže za "Kosovo onlajn" da ukoliko bi papa Franja, pod određenim okolnostima odlučio da poseti Kosovo, da bi to zvanično mogla da bude jedino pastoralna poseta, iako napominje da takve papine posete imaju neusumnjivu političku težinu.
Istovremeno, Tanasković, izražava sumnju u pogledu toga da će, kako kaže, avion pape Franje u dogledno vreme sleteti na prištinski aerodrom.
Na pitanje kakva bi priroda eventualne papine posete KiM mogla da bude, Tanasković kaže da je, koliko je njemu poznato, papa Franja je pre posete Portugaliji, u razgovoru sa novinarom katoličkog lista "Novi život", na pitanje o svojim predstojećim putovanjima, rekao da neće posećivati velike evropske države, dok prethodno ne poseti male, što je započeo posetom Albaniji (2014).
"U vezi sa mogućim odlaskom na Kosovo, rekao je: 'Radimo na poseti Kosovu, ali nije određeno'. Neki mediji su proširili i 'precizirali' papinu izjavu, u smislu 'radimo na poseti Kosovu, ali to još nije definitivno". Papa je upotrebio pridev "definito", a ne "definitivo", što svakako nije slučajno. I u njegovom maternjem španskom, a i u italijanskom jeziku, iako su ova dva prideva uslovno bliska po značenju, semantička razlika među njima je sasvim jasna. Takođe, u naslovima vesti koje sadrže i ovo poiminjanje Kosova u nekim štampanim i elektronskim medijima stoji 'Papa bi voleo da poseti Kosovo'. Sa izjavama vatikanskih zvaničnika valja biti krajnje oprezan i odgovoran, što se nebrojeno puta potvrdilo u diplomatskoj praksi", objasnio je Tanasković.
Na osnovu lapidarne izjave pape Franje o tome da se "radi na Kosovu", gde od 2011. deluje papski izaslanik, navodno iz razloga pastoralnih, a ne diplomatskih potreba, objašnjava on, ne bi trebalo zaključiti da će uskoro doći, pa i da će uopšte u dogledno vreme doći, do pontifeksove posete "Kosovu".
"Naravno, ne treba je ni potpuno isključiti, jer je Kosovo zaista pomenuto u kontekstu potencijalnih papinih destinacija. Ukoliko bi papa Franja ipak, pod određenim okolnostima, odlučio da pohodi našu južnu pokrajinu, onda bi to zvanično mogla biti jedino pastoralna poseta, iako i takve papine posete imaju neusumnjivu političku težinu i nose poruku koja nije samo duhovne priorode.
Svakako nisam dovoljno obavešten o svim aspektima i dimenzijama sadašnje situacije, ali se ipak usuđujem da iskažem skepsu u pogledu toga da će avion pape Franje u dogledno vreme sleteti na prištinski aerodrom", istakao je on.
Na pitanje da li bi to bila poseta samo religijskog karaktera, ne i političkog, ili je to u slučaju Vatikana neodvojivo, Tanasković kaže da je svojevremeno predlagano da poglavar Rimokatoličke crkve, s obzirom na neraspoloženje u SPC, dođe u Jugoslaviju/Srbiju isključivo kao državnik, ali u Vatikanu takva mogućnost uopšte nije uzimana u obzir.
"Ruku na srce, i oni koji su kod nas predlagali ovu soluciju znali su da je takav format posete praktično neostvarljiv", rekao je Tanasković.
Kako kaže, ne poseduje evidenciju papskih putovanja, ali je gotovo siguran da nije papa Franja, ili neki poglavar Rimokatoličke crkve pre njega, odlazio u posete entitetima koje Sveta stolica nije priznala.
"Inače, prilikom posete Svetoj Stolici 22. juna, premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti jeste pozvao papu Franju da poseti "Kosovo", što je i bio povod za aktualizovanje ove teme u javnosti. Sveta Stolica ne priznaje nezavisnost "Kosova", pa tako ni posle Kurtijeve posete nije izdato službeno saopštenje. Prištinski zvaničnici posećivali su poglavara Rimokatoličke crkve u više navrata (Hašim Tači – 2016 i 2017, Ramuš Haradinaj – 2018, Bedžet Pacoli - 2019 i Vjosa Osmani početkom ove godine). Tači je čak najavljivao imanentnu papinu posetu 'Kosovu'", rekao je Tanasković.
Na pitanje može li da se pretpostavi kako bi poseta, ukoliko bi do nje došlo, uticala na odnose Beograda i Svete stolice, kao i Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve, Tanasković ocenjuje da bi uticala, bez ikakve sumnje, krajnje negativno i bitno bi unazadila danas stabilne i konstruktivne međudržavne, bilateralne odnose između Srbije i Svete Stolice, osetljive, ali i uravnotežene međucrkvene odnose između SPC i Katoličke crkve, kao i ukupni pravoslavno-katolički ekumenski dijalog, do čijeg stanja je papi Franji veoma stalo.
"Teško je videti dovoljno jake razloge, pogotovo u jeku velike ukrajinske krize, zbog kojih bi papa sve rečeno doveo u pitanje zarad posete Aljbinu Kurtiju i njegovoj družini. Ali, poslednje godine su nas, kad je politika u pitanju, empirijski uverile u ispravnost mudrosti sadržane u rečima: nikad ne reci nikad... Srbija i SPC moraju, onoliko koliko od njih zavisi, proaktivno delovati protiv neprijatnih iznenađenja", zaključio je on.
Pročitajte OVDE o broju poginulih ruskih vojnika
Izvor: Raša Tudej
