Piše: Vladimir Dimitrijević

EVROPA I SRBI

U ostavštini Vladike Nikolaja ostao je niz rukopisa koji tek čekaju objavljivanje. On je, živeći u emigraciji, stalno razmišljao o svom narodu i njegovom odnosu prema Zapadu, i o tome ostavljao pisanog traga.  

Posle Drugog svetskog rata, Nikolaj vidi da se Evropa ne vraća Bogu, nego ide putem u propast:“Evropska politika je crna magija - magija zla. To je akrobatika a ne etika. Nigde Hrista, ni u jednom primeru.Sva su jela bljutava bez soli. A so je Hristos. Sva su jela nezdrava bez hleba. A hleb je Hristos. Svi su putevi mrak bez svetlosti. A svetlost je Hristos. Svi su planovi mrtvi bez istine. A istina je Hristos.“

Dok Zapadna Evropa tone u svoj mrak bez Boga i vere, na Istoku je zavladao komunizam, koji kod pokorenih naroda ubija i veru i nacionalno osećanje. Nikolaj kaže:“Ubiti veru pa narodnost ili obratno. Ubiti veru - podići narodnost. Podići veru pa narodnost. Nasilni komunizam postupa kako gde: negde ubija veru pa narodnost (kao u ruskoj revoluciji), negde pak najpre narodnost pa veru (kao u pokorenim zemljama)“. 

Komunizam je rušilaštvo svega vrednog u narodima koje je podvlastio.

SKLAD VERE I NARODNOSTI

Po Nikolaju, vera i narodnost treba su neodvojive, kao kod Srba. Nikolaj kaže:“U nacizmu pojačava se sloboda i veliča narodnost a prezire vera. Ne narodnost u opšte nego jedna izabrana narodnost. U Srbiji pojačava se vera iznad narodnosti.“

Naš narod, smatrao je Velimirović, trpeo je razne, i dobre i loše, uticaje i nije idealan:“Srbi imaju - indijsku intuiciju, tursku plaovitost (samoživost) i evropsku inteligenciju. S kim si taki si!“

Pa ipak, kod nas i dalje ne vlada hiperindividualizam, nego postoje svetli tragovi zajedništva i sabornosti:“Srbi govore čoveku - Ti! a sebi govore - mi! Prvo ispoljava osećaj bratstva, a drugo smirenja. Mi i naše. Ne kaže: ja i moje.“

Zato su Srbi, u suštini, i dalje hrišćanski narod:“U ime Hrista i naroda srpskog - tj. u ime jezgre i ljuske, duha i tela, života i odela, vode i cevi (reči), Hristijanizma i nacionalizma. Bar da je tako! A kod Srba je više od toga: “Kvas zakvasio celo testo te se ne može odvojiti jedno od drugoga”.Kao oganj od usijana gvožđa, kao svetlost od sunca, kao magnet od magnetisanog gvožđa, kao reč od glasa. Srb je glas, Hristos reč i smisao. Bez Hrista glas je ljudski isto što i životinjski. Ništa veliko u srpskoj istoriji, kulturi, životu izvan Hrista: bojevi, stradanja, junaštva (istorija), ustanci, crkve, manastiri, svetitelji, mošti, stan, kuća, običaji, slava.“

Tako se održava kontinuitet našeg naroda. 

ZNAČAJ KRSNE SLAVE 

Nikolaj je naročito naglašavao značaj krsne slave:“Jedan Solunac pričao mi:

- Moj kaplar nagovorio me, da ne slavim Krsnu slavu. Veli mi: Slavio je i Lazar na Kosovu, pa mu nije pomoglo.

- Kao da me maljem udario. I ja prestanem i sa slavom i sa molitvom. Ali srećom jednoga dana navrati k nama vojvoda Mišić, pa upita mene:
- Koju slavu slaviš, junače?
 - Ja mu kažem, ali ispričam zašto sam prestao slaviti. Na to će reći veliki Vojvoda:

- Pogrešio je tvoj kaplar. Jer zaista, ako je ikom od Srba Krsna slava pomogla, to je Caru Lazaru. On se posvetio, i više je poznat, opevan i proslavljen, nego njegov krsni svetac, prorok Amos. A što je bitka na Kosovu izgubljena, nije krivica Lazareva, no jednoga od njegovih zetova. Jesi li učio Srpsku istoriju? Jesi li čitao Srpsku pesmaricu?    

Čuvši ovu pametnu reč, produži Solunac, ja ponovo počinjem slaviti moje Svete Vrače. I jedne godine o slavi stajao sam u rovu, u snegu, u borbi. Kud ću i šta ću? Na što da stavim hleb i sveću? Ja stavim tain na prsa poginulog druga kraj mene a sveću prilepim na njegovo čelo, prekrstim se i reknem: Oprosti, brate, neka su Sveti Vrači na pomoć meni i tvojoj duši!“
Ko slavu slavi, onom i pomaže. 

CRKVA, DRŽAVA I NAŠA ISTORIJA

Protoustaški ideolog Ivo Pilar, koji je svoju knjigu o južnoslovenskom pitanju objavio uočio sloma Austrougarske 1917, tvrdio je da Srbi mogu i bez države i bez institucija dok imaju Crkvu i kult Svetog Save. Zato je Nikolaj opominjao:“Crkva je jedina država srbskog naroda koja nikad nije prestajala postojati. Županstva i kneževstva i kraljevstva i carstva i despotstva i vojvodstva - dizala su se i padala, država je propadala, ali je crkva ostajala i stoji do današnjeg dana. Velika država narodna! Kako veliko čudo Božije! Plot oko imanja je podizan i rušen, imanje grabljeno, ali dom usred imanja sa čeljadi u kući stajao je i stoji do danas. Plot i imanje - država, dom -Crkva.“

Zato je, iako je Srpstvo bilo u ropstvu komunista, Nikolaj verovao da nismo i ne možemo biti poraženi:“U svetu nema naroda, čije je Juče tako utkano u Danas, i čija je davna prošlost tako sveža kao dan jučerašnji. Rečeno je u Bibliji za Boga: „Hiljadu godina pred NJim su kao jedan dan”. Tako je i vaša hiljadugodišnja istorija za vas Srbe: ne kao nešto što je prošlo nego kao nešto što se samo produžuje, i živi i treperi pred savremenicima kao savremeno. Vi govorite i pevate o Vojislavu i Vladimiru, o Svetom Savi i Lazaru, o Milošu i Marku, o Jug Bogdanu i Strahinji banu, o Dušanu i Karađorđu, kao o svojim savremenicima, isto onako kao i o vojvodi Draži i Đurišiću i ostalim herojima i mučenicima na čijim svežim grobovima još palite sveće. Svake godine vi držite pomene Kosovskim junacima isto kao i svojima srodnicima koji su se lane upokojili. Sva vaša prošlost sliva se u vašu sadašnjost... Stotinu miliona Srba, svetaca, viteza i mučenika i svih bezbrojnih neznanih i neimenovanih junaka: dobrotvora, pravednika, podvižnika, matera, devojaka i dece, iz svih prošlih generacija, koračaju uporedo s vama, ne kao mrtvi nego živi, ne kao neaktivni nego aktivni. Ovo čudesno jedinstvo istorije u svesti narodnoj, i ovo vizionarsko realizovanje prošlosti i sadašnjosti kao jednog nacionalnog organizma, zaista je jedan redak i bujan izvor vaše srpske snage, vaše dinamike.“
Ko veruje u živog Boga, živ je i biće živ.

KAKO JE NIKOLAJ LEČIO SRPSKU NESLOGU 

Najviše ga je, međutim, bolela srpska nesloga. Jedan svedok njegovih emigrantskih dana kazivao je kako je Nikolaj nastojao da svoje bližnje od nesloge spase:“Vladika je imao običaj, kada nam dođe na primer gost Marko, da ga lepo blagoslovi, upita za zdravlje, i u daljem razgovoru, obično bi upitao:

- Gospodine Marko, poznajete li Janka iz Vašeg mesta? - Uh, uh, Vaše Preosveštenstvo! Taj Janko je vrlo rđav čovek, - pokvario se! - Kako to, gospodine Marko? Pa to je nemoguće. Jer Janko baš juče beše kod mene. Ja ga upitah za Vaše zdravlje i on mi, čovek, sa najvećom ljubavlju govoraše o Vama…

I tako redom, jedan veliki broj gostiju i posetilaca uvek je vrlo rđavo govorio o svojim poznanicima. To je čestitog vladiku strašno ljutilo.

Dođe i naš gost Petar. Vladika ga blagosilja, pozdravlja i povede se razgovor o raznim stvarima. Odjednom vladika upita: - Gospodine Petre, poznajete li Pavla?- Uh, uh! Vaše Preosveštenstvo, taj je Pavle jedan vrlo opasan i gadan čovek! - To me strašno iznenađuje, baš ovih dana beše Pavle kod mene i ja upitah za Vas, i pitah ga za Vaše zdravlje, i on mi, čovek, sve najlepše i najljubaznije govoraše o Vama. - Pa jest, pa jest, Vaše Presveštenstvo, ja sam dobar, ali on je pokvaren čovek.

I opet posle podužih razgovora, vladika ispraćujući gosta reče: - Nemojte zaboraviti da dođete na Svetog Savu.

Opet, kuca neko ili zvoni na vrata, a čestiti vladika, smeškajući se, lagano govoraše: - Eto i sada sigurno dolazi neki naš gost. Bože, da li će i ovaj da ogovara svoga brata i najbližeg svoga. Da li će i ovaj da ogovara sina nastradale majke i ucveljene i porobljene tužne majke i zemlje Srbinove!

Sada dolazi Nikola. – Dobar dan i ljubim ruke! Vladika i sada blagosilja našeg dragog gosta. I između razgovora upita vladika: - Gospodine Nidžo, ovaj, poznajete li Đuru iz Vašeg komšiluka? – Hi, hi! Uh, uh!... Vaše Preosveštenstvo! Taj Đura je pametan, pismen, inteligentan čovek. Ali znate, ja ne bih želeo da se ono iz mojih usta čuje, ali velika je baraba! – Od kuda Vam sada to pade na pamet, brate Nidžo. Pa baš tu skoro beše Đura od mene i ja upitah za Vas, a on mi čovek sa najlepšim poštovanjem govoraše o Vama. Nego da ne zaboravim, dođite u crkvu na Svetog Savu.“

A Sveti Sava je bio ne samo svetitelj i prosvetitelj, nego i pomiritelj, kao i njegov naslednik Nikolaj, najveći Srbin posle Svetog Save.

Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda