Partizan može da se podiči da je u poslednjih 15 godina dobro prolazio sa stranim igračima. Leonardo, Rikardo, Žuka, Kleo, Moreira, Everton Luiz, Tavamba i ostali ostavili su dubok trag u klubu iz Humske, ali za malo koga može da se kaže da je toliko voljen među navijačima kao što je to bio i ostao Lamin Dijara.
Senegalski napadač je u Partizan došao u leto 2007, zadržao se skoro pet godina i za to vreme stekao mitski status među pristalicama kluba iz Humske. Napustio je Srbiju pre čitavu deceniju, pa se postavlja pitanje gde je Lamin Dijara trenutno?
- Rešio sam da završim karijeru i pođem u nove izazove. Krenuo sam sa trenerskim poslom, to me je privlačilo i trenutno sam u Turskoj, radim u Antaliji. Lepe me uspomene vežu za period u tom klubu i eto rešio sam da se vratim. Bio sam u drugoj ligi, igrao sam u Elazigu, to mi je bio poslednji angažman – kaže Dijara u telefonskom razgovoru za naš list.
Kad je već zaplovio u trenerske vode, postavlja se logično pitanje, da li Senegalac sebe jednog dana vidi kao trenera Partizana, da možda nastavi sa uspesima iz igračkih vremena?
- Naravno da bih želeo, svi znaju koliko volim Srbiju, Partizan je moja druga kuća, san mi je da se jednog dana vratim u klub kao trener. Pre mesec dana bio sam u Srbiji i završavao polaganje za B licencu. Uvek će mi biti drago da pomognem kako bismo vratili Partizan tamo gde i pripada – na prvo mesto.
Situacija u srpskom fudbalu se okrenula od kad je Dijara otišao iz Partizana. U njegovo vreme, crno-beli su bili dominantni, dok se Crvena zvezda mučila. Sada su stvari drugačije, ali ljubimca Grobara entuzijazam ne napušta i pored lošeg stanja u nekadašnjem klubu.
- Stvari za sada idu u dobrom smeru, što pokazuju i rezultati. Vidim da su dovedeni kvalitetni igrači, stranci za sada opravdavaju očekivanja. Partizan ima šest pobeda i jedan remi, četiri više od Crvene zvezde, to su stvari koje raduju. Biće još bolje kako sezona bude odmicala.
Crno-beli su rano završili učešće u evropskim takmičenjima, eliminisani su od Nordsjelanda u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Možda baš ta činjenica pomaže igračima da sav fokus prebace na Super ligu.
- U Partizanu je uvek prioritet da se igra neko inostrano takmičenje i loše je što toga nema ove sezone. Sada je definitivno lakše koncentrisati se na domaću ligu. Svesni su svi da nešto mora da se promeni. Predugo su crno-beli bez titule, skoro šest godina. Siguran sam da će se, koliko ove sezone, sve promeniti i da ćemo na kraju biti prvi.
Senegalski napadač ima bogato iskustvo u večitim derbijima, odigrao ih je 11 postigao pet golova. Upravo zbog toga Grobari prema Dijari gaje posebnu ljubav.
- Nema potrebe previše pričati šta znači derbi. Kad sam prvi put igrao nisam imao nikakvu tremu ili strah, kako to zna često da bude kod nekih. Mene su, kao i sve ostale strane igrače najviše spremali i najduže su nam pričali o meču sa Zvezdom. Pred tu utakmicu sebi sam često govorio „imaš priliku da se dokažeš, kad ćeš ako ne sad”. Golovi koje sam davao samo su pokazatelj toga.
I pored svih golova u najvećoj utakmici našeg fudbala, Senegalac posebno pamti pogodak koji nije bio meču sa Crvenom zvezdom, a bio je mnogo važan, čak i ključan.
- Utakmica protiv Napretka u Kruševcu. Poslednje kolo u sezoni 2007/08. Nama je bila potrebna pobeda. Dao sam gol leđima i to u padu. Bila je „ludnica” na stadionu, navijači su utrčali na teren posle meča. Pogodak nam je doneo titulu i zato mi je i najdraži. Osvojio sam četiri titule, ali je ta prva bila nešto najlepše. Kad se setim slavlja u svlačionici... - završio je Dijara.
U KONTAKTU SA KNEŽEVIĆEM I ILIĆEM
Nije Lamin Dijara zaboravio nekadašnje saigrače i često je u kontaktu sa njima.
- Čujem se sa dosta njih, ali najviše sa Srđom Kneževićem. Uvek kad se vidimo, sednemo na piće, ispričamo se. Naravno, tu je i Saša Ilić, jedan je Sale kapi.
Izvor: Žurnal.rs
