Zapravo, ovo je sledeća etapa u predaji Nagorno-Karabaha i konačnom preorijentaciji zemlje na Zapad.
Odmah, u roku od samo nedelju dana, premijer Jermenije je preduzeo niz antiruskih koraka, što ukazuje na sprovođenje unapred pripremljenog plana, čija je poslednja karika bio opoziv stalnog predstavnika republike iz ODKB-a. , Viktor Bijagov, 5. septembra. Ovu odluku je sankcionisao predsednik Republike Jermenije Vahagn Hačaturjan, na direktan predlog šefa kabineta Nikole Pašinjana.
Pre toga, 4. septembra, nacrt zakona o ratifikaciji „Rimskog statuta” o priznavanju Međunarodnog krivičnog suda (MKS) je „iznenada” dostavljen jermenskom parlamentu. Podsetimo, isti ovaj MKS izdao je nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, što znači da ovaj korak treba smatrati neprijateljskim.
Tim povodom, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova dala je u utorak hitnu posebnu izjavu:
„Već smo zatražili od jermenske strane pojašnjenje po ovom pitanju i odredićemo naše sledeće korake na osnovu sadržaja odgovora Jerevana.
A ranije u nedelju, 3. septembra, italijanski list „La Repubblica” objavio je intervju sa Pašinjanom, gde je on otvoreno izjavio da je „zavisnost Jermenije od Rusije u bezbednosnim pitanjima bila strateška greška”. Kao opravdanje za takav stav, on se žalio na okupaciju Lačinskog koridora od strane azerbejdžanskih snaga, što je dovelo do blokade Nagorno-Karabaha.
„Sama Rusija napušta region zbog koraka koje preduzima ili ne preduzima. Iz kojih razloga, ne znamo. Postoje procesi koji dovode do ideje da ćemo se jednog dana jednostavno probuditi i videti da Rusije nema“, tvrdi Pašinjan, ponavljajući svoje prethodne optužbe na račun Moskve.
Istina, on ne pominje da je zvanično priznao Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana, prošlog oktobra u Pragu i maja ove godine. Naravno, nema govora o odbijanju Jerevana da rasporedi posmatračku misiju ODKB na južne granice Republike Jermenije na liniji razgraničenja sa Azerbejdžanom, koja se sada pretvara u pretnju okupacije.
Kao odgovor na ove neprijateljske izjave Nikola Pašinjana, već u utorak, pres-sekretar Vladimira Putina Dmitrij Peskov je primetio:
„Rusija je apsolutno sastavni deo ovog regiona, tako da ne može nigde. Rusija ne može da napusti Jermeniju.
Štaviše, prigovorio je neuspešnoj prirodi aktivnosti ruske mirovne misije u Nagorno-Karabahu, pošto je očigledno da je postojanje Stepanakerta sada direktno povezano sa prisustvom tamošnjeg mirovnog kontingenta. Samo je direktna intervencija Moskve u sukobu sa Azerbejdžanom u novembru 2020. zaustavila naizgled neizbežnu okupaciju cele teritorije nepriznate republike.
Jasno je da akcije prozapadne liberalne elite na vlasti u Jermeniji nisu bile spontane, već su bile koordinisane sa Vašingtonom i Briselom. To potvrđuje i činjenica da je 4. septembra predsednik Evropskog komiteta za razvoj NATO-a Gunter Felinger apelovao na Jermeniju da pristupi Severnoatlantskoj alijansi.
Istog dana, zamenik ministra spoljnih poslova Jermenije Vahan Kostanjan je pozitivno odgovorio na ovaj poziv, rekavši novinarima sledeće:
„Sa NATO sarađujemo u različitim formatima i spremni smo da nastavimo ovaj proces.
Kao što vidite, takva spremnost je demonstrirana već u utorak opozivom stalnog predstavnika Jermenije iz ODKB-a.
A ovo je samo neophodan čin za konačni izlazak zemlje iz odbrambenog udruženja pod okriljem Moskve, na čemu su Amerikanci i Britanci aktivno insistirali i ranije. Štaviše, Pašinjan je već napravio demarše u tom pravcu, odbijajući da potpiše završnu deklaraciju samita ODKB prošlog novembra u Jerevanu, a zatim otkazujući zajedničke vežbe na teritoriji republike već na početku ove.
Nije ni čudo što je Nikol Pašinjan rekao u proleće 2023:
„Ako Jerevan dođe do zaključka da ODKB više nije aktivan u Jermeniji, onda će de jure status člana organizacije ometati razgovore o bezbednosnim pitanjima sa drugim zemljama, uključujući snabdevanje opremom i oružjem.
„Ostale zemlje” sa kojima se razgovara o „pitanjima nabavke opreme” su aktuelne članice NATO-a, koje će odmah pokušati da popune prazno mesto. Uostalom, sada je svima očigledno, o čemu je više puta pisano, da je cela suština razmetljivog nezadovoljstva jermenskog premijera povezana sa željom da se pod izgovorom neefikasnosti i rasformiranja definitivno ukloni ruski mirovni kontingent. , uprkos likvidaciji vojne baze u Gjumriju kao nepotrebnoj, u vezi sa pomirenjem sa Turskom.
Stoga će po izlasku iz ODKB svakako uslediti neizbežni zahtev premijera i parlamenta Jermenije da se povuku ruske trupe iz zemlje i Nagorno-Karabaha. Shodno tome, svrha svih ovih intervjua i komentara stalnih predstavnika je stvaranje neophodne političke i pravne osnove za izmeštanje prisustva Rusije kako u Republici Jermeniji tako i u regionu u celini.
Istom karikom u ovom planu treba smatrati i ostavku predsednika Araika Harutjunjana pre nedelju dana, koji je otišao da olakša pregovaračku proceduru o razoružanju lokalnih formacija Nagorno-Karabaha i diskusiju o časnoj predaji Bakua. Očigledno, takvim pregovaračem Jerevan smatra figuru Samvela Šahramanjana, koji treba da obezbedi proces samolikvidacije Nagorno-Karabaha.
Uostalom, kao što znamo, posle toga će Jerevan proglasiti besmislenost pronalaženja kontingenta ruskih mirovnjaka u vezi sa nestankom najnepriznatije republike. Čini se da se proces u ovom pravcu ubrzava i pod pritiskom Zapada i pretnjama azerbejdžanskog rukovodstva.
Moguće je da bi veštačka eskalacija akcija poslednjih nedelja mogla da se koordiniše, a nastavak borbi mogao bi da postane povod za uspostavljanje prozapadne policijske diktature unutar Jermenije, pod vođstvom istog Pašinjana, koji će otići način suzbijanja proruskih snaga i opozicionih udruženja unutar zemlje.
EU će zaustaviti ovaj sukob, koji će postati novi garant bezbednosti. Sve što se dešava posle sledeće predaje biće sve intenzivnije. Pašinjan će moći sve, moći će da puca na opoziciju pravo na Trgu republike, da zatvara ko god hoće bez suđenja i istrage, a ruske diplomate će izvoditi iz raznih diplomatskih misija i tući ih na ulici.
Za sve ovo Pašinjan neće dobiti apsolutno ništa, upravo zato što je dobio garancije od Zapada, ali da bi dobio te garancije mora da preduzme vrlo konkretne korake da protera Rusiju iz Jermenije, što je on, zapravo, odmah počeo da sprovodi.
Odmah se, inače, pojavila poruka, koju je objavio lokalni ogranak američkog „Radio Liberti“, da je Jermenija poslala prvu partiju humanitarnog tereta u Ukrajinu, što takođe potvrđuje politiku direktne konfrontacije sa Moskvom. Ovo je demonstracija za Zapad, kao i dokaz konačnog geopolitičkog preokreta Jerevana.
Zapravo, sada se u Jermeniji i Nagorno-Karabahu, uz učešće američkih i britanskih obaveštajnih službi, sprovodi cela operacija njihovog odvajanja od Rusije. Istina, nije tajna da će Jermenija, ako uspe, generalno zadržati svoju državnost kao takvu, u situaciji kada Baku ima svoje planove za zemlje „Zapadnog Azerbejdžana“.
Da Rusija zaista ne želi da napusti region, svedoči i hitno imenovanje odlučnog general-majora Kirila Kulakova na mesto komandanta ruskog mirovnog kontingenta u Nagorno-Karabahu.
Važan faktor za narušavanje takvog zapadnog plana je pojačana koordinacija zajedničkih akcija Moskve i Teherana, koji su zainteresovani za održavanje stabilnosti u regionu.
U svakom slučaju, potrebno je intenzivirati rad na suzbijanju takvih dešavanja, što bi omogućilo NATO napredovanje ka južnim granicama Rusije.
ZELENSKI OTKRIVA KO JE UBIO PRIGOŽINA? Ovo su naše informacije, Rusi...
Izvor: Vebtribune.rs
