Delikatan je položaj Srbije u kontekstu sukoba u Ukrajini i težnji Zapada da čitav svet uvede sankcije Rusiji, posebno evropske države. Ristić podseća da je Srbija jedina zemlja Starog kontinenta koja nije uvela sankcije Moskvi i da to usložnjava naš međunarodni položaj. Zbog toga, dodaje on, ne treba da nas čude reči ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova koji upozorava da Zapad pokušava da ucenjuje Srbiju – ili da se pridruži sankcijama Rusiji, ili će doživeti državni udar.
Imajući u vidu da je Srbija po teritoriji i broju stanovnika mala zemlja u mozaiku koji nazivamo Evropa, time su ti izazovi po nas daleko opasniji i delikatniji nego što bi bilo po neku veću državu.
„Nalazimo se između dva suprotstavljena sveta, svedočimo kraju jedne epohe i mi istoričari ćemo reći da je taj kraj veoma dinamičan, često okarakterisan oružanim sukobima, stradanjem pre svega civila, a to vidimo i kroz sukob u Ukrajini i Gazi. Vidimo da nešto vri, da jedna epoha doživljava svoj kraj ali se u potpunosti ne naziru obrisi nove epohe. Taj međuperiod može da potraje jako dugo, a posebno je opasan za male po broju narode i države koji se nalaze na mestu susretanja civilizacija,kultura, sfera interesa,“ rekao je Ristić.
Da li su svi „dugmići“ aktivirani – plašim se da ne
Nijedan fundamentalan istorijski događaj ne počinje onda kada istoričari post festum to naknadno definišu, jer su veoma slojeviti. Možemo reći da su naznake kraja jedne epohe označene padom Berlinskog zida, krajem Hladnog rata i većina ljudi toga tada nije bila svesna, dok danas, konstatuje Ristić, toga jesmo.
„Imamo veliku dozu bojazni i neizvesnosti u kom pravcu se svet kreće, šta će se izroditi iz kraja ove epohe, da li će se dogoditi još neki oružani sukob… da li su sukobi u Ukrajini i Gazi nagoveštaji trećeg svetskog rata. Ceo svet se nalazi u situaciji kada se istorijski tok menja u izuzetno kratkom vremenskom periodu – ko je mogao da nasluti da će doći do ukrajinske krize pre dve ili tri decenije ili do eskalacije nasilja u Gazi, tamo tinja decenijama ali sada gledamo brutalan rat? To su mogli samo jako upućeni analitičari, obični ljudi ne,“ naglašava sagovornik Sputnjika.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Zbog svega navedenog, naš sagovornik kaže da ništa ne može i ne sme da nas iznenadi. Očigledno, dodaje, na toj tabli koja se zove svet, neko pritiska dugmiće po potrebi gde šta treba aktivirati, a najčešće se to radi u negativnom, tragičnom kontekstu.
„Da li su svi dugmići aktivirani – plašim se da ne. Čini mi se da se to radi veoma promišljeno, da ima puno potencijalnih žarišta za regionalne, kontinentalne i globalne krize, a da je jedno od njih i Kosovo i Metohija. U mnogome ga Zapad i veštački održava kao žarište, privremenim prištinskim vlastima se toleriše apsolutno sve – fronatalni napad na sve nealbansko, a to je dominantno srpsko.“
Argumenti sile protiv sile argumenata
Pribojavam se, dodaje Ristić, šta može da se desi u našoj južnoj srpskoj pokrajini, na koji način mi kao pojedinci ali i država možemo da olakšamo život našim sunarodnicima, da zaštitimo državni i nacionalni interes u situaciji kada imamo previše onih koji koriste argumente sile, a sa druge strane mi se trudimo da koristimo silu argumenata. Istorija nas uči, ocenjuje naš sagovornik, da se vrlo često dešava da oni koji u rukama imaju argumente sile u početku uspevaju da ostvare svoje ciljeve dok ne dođe to vreme da sila argumenata prevagne.
„Mi još nismo u toj situaciji kada je u pitanju Kosovo i Metohija ni kada su Ukrajina i Gaza u pitanju i u tom smislu vri. Pribojavam se da ova žarišta koja su nam sada vidljiva, bez obzira na njihov intenzitet, neće biti jedina u godinama pa možda i mesecima koji su pred nama,“ ocenio je istoričar u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
Izvor: sputnikportal.rs
