U Kijevu čekaju i pomno prate signale iz Moskve i Vašingtona i skoro svakodnevno ponavljaju želju za „pravednim mirom“.
Prema analitičarima „Var maper“ Rusija je zauzela nešto više od 18 odsto ali ofanziva se zahuktava. Ruske snage su zauzele oko 400 kvadratnih kilometara u decembru prošle godine.
Jedan ukrajinski komandant izjavio je da ruska pešadija u malim grupama istovremeno napada u više pravaca što otežava ukrajinskim snagama da koncentrišu vatru.
Ruske jedinice sada su samo pet 5 kilometara od centra Pokrovska i preuzele su kontrolu nad Kurahovom i većim delom grada Torecka, prema geolociranom video snimku, prenosi Si-En-En.
Portparol ukrajinske vojske Viktor Tregubov kaže da su borbe nastavljene oko Kurahova i da se trupe zadržavaju kod elektrane, „tako da ne možemo reći da su ruske trupe potpuno zauzele grad. Ali, naravno, veći deo grada je pretvoren u ruševine.”
Ruski „model jednostavnog iscrpljivanja je nepromenjen. Neprijatelj se neizbežno iscrpljuje pre nego što se istroši ruski parni valjak“, kaže analitičar Kit D. Dikson.
Cilj Kijeva je da odbrani ono što još ima. Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov rekao je prošle nedelje na sastanku sa saveznicima u Nemačkoj da će prioriteti Ukrajine u ovoj godini biti stabilizacija linije fronta i jačanje njenih odbrambenih sposobnosti.
Članovi Kontakt grupe izdvojili su više od 126 milijardi dolara pomoći Ukrajini u protekle tri godine. Partneri su ove nedelje obećali dalju pomoć u Nemačkoj, uključujući 30.000 dronova tokom sledeće godine i više sistema protivvazdušne odbrane.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je u petak da koalicija „mora da nastavi da stoji čvrsto sa Ukrajinom i da ojača ukrajinsku poziciju za pregovore koji će „jednog dana dovesti do kraja Putinovog monstruoznog rata“.
„Jednog dana“ je goruće pitanje. Ostin je rekao o dolazećoj Trampovoj administraciji: „Neću da spekulišem u kom pravcu će ići.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je čak sugerisao da bi nova američka administracija mogla da prekine sastanke Kontakt grupe, rekavši da će u tom slučaju „treba da se nastavi u drugom obliku“.
Pregovori o okončanju sukoba trenutno izgledaju malo verovatni.
„Razlog je jednostavan. Moskva nije spremna ni na kakve kompromise. Igra na pobedu, a ne na remi“, kaže Arkadij Mošes, analitičar „19FF“.
„Uspeh se može postići na bojnom polju ili za pregovaračkim stolom, ali on mora biti neupitan. Po Putinovom mišljenju, Ukrajina treba da bude poražena, a Zapad mora javno da prizna poraz Ukrajine, ali i svoj,“ smatra Mošes.
Trampov izaslanik za Ukrajinu, bivši američki general Kit Kelog, rekao je prošle nedelje da se nada da će moći da dođe do čvrstog i održivog rešenja za sukob u roku od 100 dana. Sam Tramp je tokom kampanje rekao da će zaustaviti borbe u roku od 24 sata od preuzimanja dužnosti, ali je na nedavno pitanje koliko brzo može da okonča sukob rekao: „Nadam se da ću imati šest meseci. Ne, mislim, nadam se mnogo pre šest meseci."
Nejasno je kako se nepromenjeni ciljevi Kremlja slažu sa planovima dolazeće Trampove administracije.
Moskva će u apsolutnom minimumu zahtevati da Ukrajina ustupi teritoriju koju je izgubila i da odustane od nastojanja da se pridruži NATO-u. Upravo to i Tramp smatra da je isprovociralo Rusiju da krene u napad na Ukrajinu.
Ali Kremlj će verovatno zahtevati mnogo više.
Od Kijeva se „očekuje da prihvati opsežna ograničenja veličine svojih oružanih snaga i vrsta sistema naoružanja koje sme da poseduje. Ovi predlozi nisu recept za održivo rešenje“, kaže Serhij Kuzan iz Atlantskog saveta.
Moskva nije pokazala znake odustajanja od svog maksimalističkog zahteva za ukupnost sva četiri regiona za koje tvrdi da je pripojila. „To bi značilo predaju velike količine neokupirane ukrajinske teritorije, uključujući grad Zaporožje sa populacijom od oko 750.000 ljudi“, napominje Kuzan.
Za sada, i Bela kuća i mnogi komentatori ne vide želju ni jedne strane da započnu pregovore. „Sada nema očekivanja da je bilo koja strana spremna za pregovore“, kaže portparol američke nacionalne bezbednosti DŽon Kirbi.
Iako su i Kremlj i Tramp izrazili spremnost za samit, preuranjeni napori da se unaprede pregovori o ukrajinskom sukobu mogli bi da imaju suprotne rezultate, smatra ruski komentator Georgi Bovt.
„Ako se sastanak održi prerano, kada uslovi za mir još nisu sazreli, doneće više štete nego koristi. To bi moglo dovesti do još veće eskalacije. Istovremeno, obe zaraćene strane i dalje se klade na nastavak neprijateljstava, ne smatrajući da su njihove snage iscrpljene“, napisao je on na Telegramu.
Izvor:Politika
