Piše: Petar Davidov
Kada su meni, a i ostalim Rusima, zabranili ulazak u „Republiku Kosovo“, nisu bila potrebna nikakva objašnjenja: Albanci i njihove gazde iz NATO-a i EU pokušavaju da spreče rusko prisustvo na okupiranoj srpskoj zemlji. Kada čujem da se u Srbiji razmatra uvođenje viza za Rusiju, odmah je jasno da su autori te ideje isti ti koji su okupirali Kosovo i Metohiju. Da li je Srbima prijatno da budu u takvom društvu, mislim da je ovo retoričko pitanje. Nije stvar čak ni u narušavanju čuvene ljubavi Srba prema Rusima (verujte, ona zaslužuje svako poštovanje), hajde da sagledamo situaciju bez osećanja i emocija, samo pragmatično.
Želja bilo koje zemlje da danas uđe u Evropsku uniju izaziva otprilike isto čuđenje kao i želja da se po svaku cenu kupi karta za „Titanik“: rasprodati sve što se može, samo da bi se dobila kabina treće klase (teško da će vam dozvoliti da se smestite u luksuznoj klasi, sva mesta su već zauzeta). EU se sa neverovatnom upornošću kreće upravo putem tog prekookeanskog broda: od ekonomske zajednice koja je nekada obećavala i imala zavidne perspektive, pretvara se u vojni blok. Ako to nazovemo NATO-om ili Četvrtim rajhom, nećemo pogrešiti. To znači da će članstvo bilo koje zemlje u takvom bloku neizbežno zahtevati žrtve, ekonomske, političke i demografske. O gubitku ugleda da i ne govorimo.
Hajde da uporedimo razlike u ekonomiji. Da li se Srbiji isplati da uđe u Evropsku uniju? Danas direktne strane investicije u Srbiju iz Kine premašuju sedam milijardi dolara, a iz Rusije tri milijarde. U slučaju uvođenja viza, investiciona privlačnost Srbije za te zemlje neizbežno će se smanjiti. Ako govorimo o turizmu, Srbija je danas jedna od najposećenijih zemalja u Evropi: Kina, Rusija, Turska, Saudijska Arabija i druge zemlje čijim državljanima nije potrebna viza čine jedan od najvećih turističkih tokova. Da li je uopšte potrebno govoriti da Srbija samo od turizma (i to veoma kvalitetnog) zarađuje milione? I ako Srbija uvede vize tim zemljama, turizam će se smanjiti. Gubitke bi pretrpele i velike kompanije, poput „Er Srbije“ (Air Serbia), ali i turistički centri, mali biznis, pa čak i obični hoteli i kafane. Ali zato će Srbija biti u Evropskoj uniji! U kabini treće klase! Pored Crne Gore, Severne Makedonije i takozvane „Republike Kosovo“! Takođe, Srbija će morati da se odrekne od Kosova i Metohije, karta za „Titanik“ zahteva žrtve. I kakva je to perspektiva?
Da li će Srbija, u slučaju da bude progutana, a ne prihvaćena od strane Evrope, sačuvati bar ostatke sopstvene proizvodnje i sopstvene prehrambene bezbednosti? Da li su baltičke republike, koje su s ponosom ušle u Evropsku uniju, sačuvale išta svoje? Shvatam da se nekome može sviđati „plastični“ paradajz iz Holandije i isto tako „plastična“ svinjetina iz Danske, ali ja više volim pravo povrće i meso proizvedeno u Srbiji. Verujem da i Srbi isto misle.
Čini mi se da je najbolji primer takve politike Ukrajina. Tačnije, ono što je od nje ostalo. Članstvo u Evropskoj uniji okačeno joj je kao šargarepa ispred magarca, a zbog te šargarepe već je izgubila milione ljudi, trilione dolara, svoje najbolje zemljište (prodato zapadnim kompanijama) i brojna preduzeća. Ali je zato ponosno uvela vize za Ruse! I na kraju opet nije ušla u Evropsku uniju. „Titanik“ se približava kraju.
Pravda
SvetBITKA ZA SVEST - KIRGISTAN: Savremeni elementi uticaja na države Centralne AzijeIzvor: Pravda
