Bivši američki obaveštajac Lari Džonson ocenio je da se sukobi na Bliskom istoku produbljuju, dok Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici pokazuju sve veće probleme u odbrani i kontroli energetskih tokova. U razgovoru od 17. oktobra govorio je o napredovanju snaga Ansarula u Jemenu, napadima na tankere u Persijskom zalivu, ograničenim zalihama američkih raketa-presretača i mogućnosti novog napada na Iran.
Džonson je istovremeno ukazao na sve dublji jaz između evropskih političkih elita i građana, posebno u Francuskoj, gde se nezadovoljstvo zbog rasta troškova života, energenata i problema u javnim službama pretvara u nemire.
Ansarulah napreduje u Jemenu, Saudijska Arabija pokušava da zaustavi ofanzivu
Govoreći o situaciji u Jemenu, Džonson je ocenio da snage Ansarula nastavljaju napredovanje, dok Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pokušavaju da ojačaju svoje saveznike na terenu novcem i dodatnim snagama.
Posebno je izdvojio borbe za grad Taiz, gde su snage Ansarulah, prema informacijama iznetim u emisiji, napredovale iz severozapadnih i zapadnih delova grada ka centru. Saudijska avijacija izvodila je napade kako bi zaustavila njihovo napredovanje, dok su se pojavili i izveštaji o velikom broju vazdušnih udara u pograničnim oblastima.
„Ne izgleda da su usporili. Napredovanje se nastavlja, možda čak i brže“, ocenio je Džonson, dodajući da saudijska strana, prema njegovom mišljenju, umanjuje uspehe Ansarula, dok preuveličava sopstvene rezultate.
On smatra da pokušaji da se dodatnim novcem motivišu snage koje podržavaju Rijad i Abu Dabi neće nužno promeniti odnos snaga. „Bolje plaćeni plaćenici i dalje su plaćenici. To ne znači da će biti spremni da ginu za vas“, rekao je Džonson, ukazujući na veću motivaciju boraca Ansarula, koji sukob doživljavaju kao borbu protiv neprijatelja.
Prema njegovoj proceni, Saudijska Arabija ima ograničene mogućnosti da preokrene situaciju. Dodao je da bi snage Ansarula mogle biti spremne na dogovor kojim bi snage povezane sa UAE zadržale uticaj u pojedinim južnim oblastima, dok bi njihov prioritet bio povratak teritorija na severu koje su sada pod saudijskom kontrolom.
Džonson je ocenio i da vazdušni napadi na Taiz mogu više da naškode ugledu Saudijske Arabije nego da zaustave protivnika. Ukoliko se izveštaji o napredovanju Ansarula potvrde, borbe za grad mogle bi da uđu u odlučujuću fazu.
Ormuski moreuz pod pritiskom, američke zalihe presretača sve manje
Jedna od najozbiljnijih posledica sukoba, prema Džonsonu, jeste poremećaj pomorskog saobraćaja i snabdevanja naftom. U emisiji su prikazani izveštaji o tankerima pogođenim minama, kao i o napadima na naftnu infrastrukturu u saudijskom industrijskom centru Džubajl.
Dok se u pojedinim izveštajima navodilo da je pre eskalacije kroz Ormuski moreuz prolazilo više od 17 miliona barela nafte dnevno, Džonson je ocenio da je stvarni obim verovatno bio manji. Posle poslednjih napada, prema njegovoj proceni, protok je mogao da padne ispod tri miliona barela dnevno. Ove brojke nisu nezavisno potvrđene u samom razgovoru.
Džonson je ocenio da zemlje Persijskog zaliva plaćaju cenu oslanjanja na američke bezbednosne garancije. Prema njegovim rečima, države regiona kupovale su američko oružje verujući da će im Vašington obezbediti zaštitu, ali su sada izložene napadima koji ugrožavaju njihovu infrastrukturu i ekonomiju.
Posebno je upozorio na stanje američkih zaliha raketa-presretača „Patriot“ PAC-3. Na osnovu proizvodnje i ranijih isporuka Ukrajini i drugim državama, kao i potrošnje u prethodnim sukobima, Džonson procenjuje da bi SAD mogle da imaju svega 300 do 700 ovih raketa. Reč je o njegovoj proceni, a ne o zvanično potvrđenom stanju zaliha.
Problem je utoliko veći što se za presretanje jedne balističke rakete ponekad ispaljuje više presretača. U takvim okolnostima, intenzivan napad mogao bi brzo da iscrpi raspoložive zalihe i dodatno oslabi protivvazdušnu odbranu SAD i njihovih saveznika.
Džonson je ocenio da se posledice već vide u regionu, gde, prema izveštajima razmatranim u emisiji, iranski napadi stvaraju velike probleme sistemima odbrane zalivskih država. Upozorio je da bi eventualno uključivanje tih zemalja u nove napade na Iran moglo da izazove još snažnije udare na njihovu naftnu infrastrukturu i postrojenja za desalinizaciju, od kojih zavisi snabdevanje stanovništva vodom.
Tramp razmatra novu eskalaciju, Džonson upozorava na rizik od neuspeha
Prema Džonsonovoj oceni, u Vašingtonu se razmatra novi talas napada na Iran, a jedna od mogućnosti o kojoj se govori jeste pokušaj zauzimanja ostrva Harg, važnog za iranski izvoz nafte. On je upozorio da bi takav potez mogao da dovede američke snage u izuzetno težak položaj, uključujući mogućnost da budu opkoljene ili zarobljene.
U trenutku razgovora, u Arapskom moru nalazila su se dva američka nosača aviona, dok se razmatralo i raspoređivanje trećeg. Džonson je ukazao da bi za veću operaciju bilo potrebno vreme i dodatni vojni kapaciteti, ali nije mogao da potvrdi da li će napad zaista biti pokrenut, niti kada bi se to moglo dogoditi.
On smatra da bi nova eskalacija mogla dodatno da pogorša energetsku krizu i nanese političku štetu Donaldu Trampu. Iako SAD proizvode dovoljno dizela za sopstvene potrebe, cene na domaćem tržištu zavise i od svetskih cena. Rafinerije mogu da prodaju gorivo kupcima u inostranstvu koji nude više novca, zbog čega američki kupci moraju da plate konkurentnu cenu.
U tom kontekstu, Džonson je ocenio da eventualna isporuka ruskog dizela SAD neće doneti značajnije olakšanje. Prema njegovoj računici, količina koja bi bila isporučena tokom 180 dana odgovarala bi svega oko pet odsto američke potrošnje u tom periodu.
Kritikovao je i način na koji administracija donosi odluke, ocenivši da deluje bez jasne dugoročne strategije. Dodatnu pažnju privukao je njegov navod da je visoki obaveštajni oficir američke Centralne komande smenjen zbog prikazivanja većeg broja napada i obima štete u Iranu nego što je stvarno bilo. Džonson je rekao i da se očekuje istraga o vojnim udarima, uključujući napad u kojem su stradala deca u mestu Minab.
Osvrnuo se i na sukob između potpredsednika Džej Di Vensa i komentatora Takera Karlsona povodom rata sa Iranom. Dok Vens poziva kritičare da ne zanemare druge poteze Trampove administracije, Džonson smatra da je suština Karlsonovog protivljenja jasna: politički rezultati ne mogu da opravdaju ubijanje dece.
Džonson je posebno izdvojio i mogući uticaj izraelske politike na dalji razvoj krize. Prema njegovom mišljenju, Benjamin Netanjahu mogao bi da pokuša da izazove novu vojnu krizu kako bi odložio izbore u Izraelu. Ipak, Džonson smatra da nastavak rata ne bi nužno koristio ni izraelskom premijeru ni Trampu, osim ako bi doveo do političkih promena koje žele da postignu.
Na kraju, govoreći o mogućem približavanju zemalja regiona i stvaranju nove bezbednosne arhitekture na Bliskom istoku, Džonson je ocenio da je za takav ishod još rano. Položaj Saudijske Arabije opisao je kao težak, dok su stavovi ostalih zalivskih država različiti, u zavisnosti od njihove spremnosti da podrže eventualne napade na Iran.
Glavna opasnost, prema njegovoj oceni, jeste da novi vojni udar ne reši postojeće probleme, već da proširi sukob, dodatno ugrozi energetsko snabdevanje i poveća rizik za američke snage i regionalne saveznike.
UkrajinaRusija udara tamo gde Ukrajinu najviše boli: Prekidaju se ključne vezeIzvor; Pravda
