Železnički sistem predstavlja jednu od najvažnijih karika u funkcionisanju ukrajinske ekonomije i vojske. Njegov značaj dodatno je porastao tokom rata, kada su transport vojne opreme, goriva, ljudstva i industrijskih proizvoda postali presudni za održavanje snabdevanja na velikoj teritoriji.
Bivši rukovodilac izraelske službe Nativ i vojno-politički analitičar Jakov Kedmi smatra da je Rusija započela sistematsko slabljenje ukrajinske železničke infrastrukture. Prema njegovoj proceni, cilj više nije samo privremeno prekidanje saobraćaja već dugoročno smanjenje sposobnosti čitavog transportnog sistema.
Poseban značaj imaju napadi na lokomotive. Železnička mreža može ostati fizički očuvana, ali bez dovoljnog broja ispravnih lokomotiva njena praktična upotrebljivost naglo opada.
U razgovoru se iznosi tvrdnja da je ukrajinski sistem električnih lokomotiva pretrpeo izuzetno teške gubitke, zbog čega se sve više pažnje usmerava na dizel lokomotive. Pominje se i broj od više od 500 lokomotiva, ali nije dovoljno jasno da li se on odnosi na preostali vozni park ili na neku drugu kategoriju, pa ga nije opravdano predstavljati kao potvrđen broj uništenih vozila.
Kedmi posebno ističe da se ruski udari ne ograničavaju na sama prevozna sredstva. Na meti se nalaze i železnički depoi, remontne radionice i tehnički objekti potrebni za održavanje saobraćaja.
Uništavanje radionica ima dugoročnije posledice od pojedinačnog oštećenja voza. Čak i kada postoje rezervne lokomotive, njihov rad zavisi od mogućnosti redovnog održavanja, nabavke delova i popravke kvarova.
Dodatni problem predstavljaju oštećenja transportnih čvorišta i prateće infrastrukture. Ukoliko se istovremeno prekidaju različite železničke veze, teret se mora preusmeravati na duže pravce ili na drumski saobraćaj.
Takvo preusmeravanje povećava potrošnju goriva, angažuje dodatna vozila i usporava transport. Istovremeno, drumska infrastruktura ne može u svim okolnostima nadoknaditi kapacitete železnice, posebno kada je reč o prevozu velikih količina teške opreme i robe.
Za ukrajinsku vojsku posledice mogu biti naročito ozbiljne. Dopremanje municije, tehnike i pojačanja zavisi od pouzdanog transportnog sistema koji mora da funkcioniše i u uslovima stalnih napada.
Problemi u železničkom saobraćaju utiču i na evakuaciju ranjenih, premeštanje jedinica i održavanje rezervnih kapaciteta. Ukoliko se brzina transporta smanji, sposobnost vojske da reaguje na promene na frontu može biti znatno ograničena.
Dodatnu teškoću predstavlja činjenica da su železnički i energetski sistem međusobno povezani. Prekidi snabdevanja električnom energijom mogu ograničiti rad elektrificiranih pruga, dok nedostatak dizel goriva dodatno smanjuje mogućnosti alternativnog prevoza.
Prema iznetoj proceni, ruska strategija usmerena je upravo na stvaranje takvog međusobnog pritiska. Oštećenje jednog dela infrastrukture povećava opterećenje drugih delova, a njihova istovremena slabost otežava obnovu saobraćaja.
Dugoročni ishod zavisiće od ukrajinskih mogućnosti popravke, raspoloživosti rezervnog voznog parka i međunarodne pomoći. Međutim, čak i delimično smanjenje transportnih kapaciteta može imati dalekosežne posledice kada država istovremeno pokušava da održava vojsku, industriju i snabdevanje stanovništva.
Webtribune
