Profesor Sajed Mohamed Marandi, bivši savetnik iranskog pregovaračkog tima za nuklearni program, ocenio je da se sukob na Bliskom istoku nalazi u opasnoj fazi u kojoj bi dalja eskalacija mogla da ima posledice daleko izvan Jemena i Saudijske Arabije.

Gostujući kod Glena Dizena u emisiji „Greater Eurasia“, Marandi je najveći deo razgovora posvetio novom sukobu između Saudijske Arabije i jemenskog pokreta Ansar Alah, poznatijeg kao Huti. Prema njegovoj oceni, Saudijska Arabija se našla u mnogo težoj situaciji nego tokom prethodnih godina rata u Jemenu.

Marandi tvrdi da je Rijad napravio stratešku grešku ponovnim otvaranjem direktnog sukoba sa Jemenom, posebno u trenutku kada je region već zahvaćen širom konfrontacijom između SAD, Izraela i Irana.

„HUTI SU DANAS MNOGO JAČI“

Prema Marandijevom tumačenju, rat u Jemenu počeo je pre više od jedne decenije, kada su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pokrenuli vojnu intervenciju sa ciljem da potisnu snage Ansar Alaha.

On smatra da ta operacija nije ostvarila svoj osnovni cilj.

Naprotiv, tokom godina rata jemenske snage su, uz iransku pomoć, ali i sopstveni razvoj, izgradile značajne kapacitete za proizvodnju i upotrebu dronova i raketa.

Marandi posebno ističe da je Jemen vremenom razvio sopstvenu vojnu industriju, što je, prema njegovom mišljenju, omogućilo Hutima da nanesu ozbiljne udare saudijskoj naftnoj infrastrukturi.

I upravo su ti napadi, tvrdi on, bili jedan od razloga zbog kojih je Saudijska Arabija ranije prihvatila prekid vatre.

NOVA FAZA SUKOBA

Marandi je posebno izdvojio napad na aerodrom u Sani kao trenutak koji je, prema njegovom tumačenju, označio novu fazu sukoba.

On tvrdi da je Saudijska Arabija pokušala da spreči obnavljanje vazdušnog saobraćaja sa Jemenom, nakon što je iranski putnički avion doleteo u Sanu.

Prema Marandiju, nakon što je avion vraćao putnike iz Irana, saudijske snage su napale aerodrom.

On taj potez opisuje kao „čin rata“ koji je otvorio put za novu jemensku vojnu reakciju.

Od tog trenutka, tvrdi Marandi, Huti su počeli da koriste svoje raketne i bespilotne kapacitete kako bi direktno pritisli Saudijsku Arabiju.

CILj NISU SAMO SAUDIJSKI GRADOVI

Jedan od najzanimljivijih delova razgovora odnosio se na način na koji Marandi tumači napade na saudijsku energetsku infrastrukturu.

Prema njegovoj interpretaciji, cilj nije nužno potpuno uništenje saudijskog izvoza nafte.

Naprotiv, on smatra da Huti namerno ostavljaju prostor za deeskalaciju.

Njegova teza je da Jemen želi da pokaže Saudijskoj Arabiji koliko je ranjiva, ali istovremeno da ostavi mogućnost da saudijska strana obustavi napade i ponovo uspostavi izvoz nafte.

„Pogledajte šta možemo da vam uradimo, ali ako prekinete rat, možete ponovo da izvozite naftu“, suština je Marandijevog tumačenja jemenske strategije.

On smatra da bi potpuno uništavanje saudijskih izvoznih kapaciteta bilo daleko opasnije i za sam Jemen, jer bi moglo da izazove globalni energetski šok.

SAUDIJSKA ARABIJA POSEBNO RANjIVA

Marandi smatra da je glavna slabost Saudijske Arabije činjenica da njena ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza nafte.

Ukoliko bi izvoz bio ozbiljno poremećen tokom dužeg perioda, posledice po saudijske finansije bile bi, prema njegovoj oceni, veoma teške.

Istovremeno, on pravi razliku između Irana i Saudijske Arabije.

Iran, kako je naveo, ima poljoprivredu, industriju i druge ekonomske sektore, dok je saudijska ekonomija znatno više oslonjena na prihode od nafte.

Zbog toga Marandi smatra da bi dugotrajni poremećaj izvoza mnogo teže pogodio Rijad.

300 Rumuna protiv 8.000 pobunjenika - Debakl "rumunskog Vagnera" u Africi (VIDEO)

TAIZ KAO NOVI KLjUČNI FRONT

Govoreći o situaciji na terenu, Marandi je posebno izdvojio Taiz, jedan od najvažnijih gradova u Jemenu.

Prema njegovom tumačenju, snage Ansar Alaha su poslednjih nedelja uspele da prošire kontrolu i da izvrše pritisak na snage koje podržava Saudijska Arabija.

On tvrdi da je položaj vladinih snaga sve teži i da se front postepeno menja u korist Sane.

IRAK BEZ AMERIČKE VOJSKE

Drugi veliki deo razgovora odnosio se na povlačenje američkih snaga iz Iraka.

Marandi je taj događaj opisao kao važan pokazatelj promene odnosa snaga na Bliskom istoku.

Američke snage su krajem septembra završile povlačenje iz Iraka, čime je okončano njihovo dugogodišnje vojno prisustvo u zemlji. Rojters je ocenio da povlačenje otvara prostor za veći uticaj Irana i njegovih saveznika, ali je istovremeno ukazao i na strahove dela Iračana od mogućeg jačanja Islamske države. ([Reuters][2])

Marandi, međutim, smatra da SAD nisu napustile Irak isključivo dobrovoljno.

Prema njegovom tumačenju, na odluku su uticali i napadi iračkih oružanih grupa, kao i pritisak da američke snage napuste zemlju.

On smatra da će posle povlačenja američke vojske Iran i njegovi saveznici imati veći prostor za delovanje u Iraku.

„RAT SE ŠIRI HORIZONTALNO“

Jedna od centralnih Marandijevih teza jeste da se aktuelni sukob više ne može posmatrati kao niz izolovanih ratova.

On govori o „horizontalnom širenju“ konflikta.

U njegovoj analizi, Iran, Jemen, Irak i druge snage povezane sa takozvanom „osovinom otpora“ deluju na različitim frontovima, pri čemu svaki novi sukob povećava pritisak na SAD i njihove saveznike.

Posebno je upozorio da bi uključivanje iračkih oružanih grupa u direktniji sukob dodatno proširilo rat.

MARANDI NE ISKLjUČUJE KOLAPS REGIONALNOG SISTEMA

Najozbiljnije prognoze u intervjuu odnose se na moguću nestabilnost arapskih monarhija ukoliko se rat produži i ekonomski pritisak poveća.

Marandi je upozorio da bi produžena kriza mogla da oslabi Saudijsku Arabiju, ali i druge zemlje Zaliva.

Pomenuo je Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt i Bahrein, navodeći da bi njihova stabilnost mogla biti dovedena u pitanje ukoliko dođe do šireg regionalnog poremećaja.

Išao je i korak dalje, tvrdeći da bi u slučaju ozbiljne nestabilnosti Saudijske Arabije moglo doći do preispitivanja postojećih granica i odnosa snaga na Arapskom poluostrvu.

„SAD NEMAJU JASNU STRATEGIJU“

Marandi je kritikovao i američku strategiju prema Iranu.

Prema njegovoj oceni, Vašington nema jasno definisan put ka pobedi.

On smatra da su američke mere uspele da nanesu ekonomsku štetu Iranu, ali da nisu dovele do političkog ili vojnog sloma zemlje.

Naprotiv, tvrdi Marandi, Iran je tokom sukoba dodatno razvio raketne i bespilotne sposobnosti i pripremio se za dugotrajan rat.

Posebno je upozorio da bi nova velika američka vojna operacija protiv Irana mogla da proizvede suprotan efekat – još veće širenje sukoba.

„NAJVEĆA OPASNOST JE EKONOMSKI SLOM“

Prema Marandiju, najveća opasnost više nije samo vojna.

On strahuje od posledica koje bi zatvaranje Ormuskog moreuza, poremećaj transporta kroz Crveno more i napadi na saudijsku energetsku infrastrukturu mogli da imaju na svetsku ekonomiju.

U najtežem scenariju, smatra on, došlo bi do naglog rasta cena energenata, poremećaja snabdevanja i šire ekonomske krize.

Marandi je čak upozorio na mogućnost globalne depresije, tvrdeći da se ekonomski problemi akumuliraju decenijama i da bi veliki rat na Bliskom istoku mogao da bude okidač za njihovo istovremeno ispoljavanje.

„IRAN NEĆE POPUSTITI“

U završnici razgovora, Marandi je ponovio da Iran, prema njegovom mišljenju, nema nameru da prihvati sporazum koji bi smatrao jednostranim.

On tvrdi da Teheran traži prekid napada, okončanje rata u Gazi i Libanu, ukidanje sankcija i ispunjavanje ranije dogovorenih obaveza.

Kao jedan od ključnih problema izdvojio je nedostatak poverenja u Vašington.

Prema njegovim rečima, Iran smatra da prethodni dogovori nisu bili dosledno sprovođeni i da bi novi sporazum bez ispunjenja starih obaveza imao malo smisla.

Marandi je zato ocenio da je diplomatsko rešenje i dalje moguće, ali da svaki novi dan rata povećava cenu budućeg dogovora.

„AKO SE SUKOB NASTAVI, SVE POSTAJE TEŽE“

Glavna poruka intervjua bila je da se sukob više ne može posmatrati samo kroz prizmu Irana i Izraela.

Prema Marandijevoj analizi, Jemen i Saudijska Arabija sada predstavljaju jedan od ključnih frontova šireg regionalnog rata, dok je povlačenje američkih snaga iz Iraka dodatno promenilo stratešku sliku.

On smatra da bi uključivanje Iraka u direktniji sukob, uz nastavak borbi u Jemenu i eventualno zatvaranje ključnih pomorskih puteva, moglo da dovede do situacije koju više nijedna strana ne bi mogla lako da kontroliše.

„Što duže ovo traje, to je teže pronaći rešenje“, suština je njegovog upozorenja.

Za Marandija, put ka deeskalaciji postoji – prekid rata, ukidanje blokade Jemena, obustava napada i ispunjavanje ranijih dogovorenih obaveza. Međutim, on smatra da politička volja za takav potez trenutno ne postoji.

Razgovor je objavljen 5. oktobra u okviru emisije Glena Dizena „Greater Eurasia Podcast“, a trajao je nešto više od sat vremena.

Bliski istokKAKAV PREOKRET NA FRONTU: Huti ponovo kontrolišu ulaz u Crveno more, Taiz opkoljen, Rijad u plamenu (MAPA/VIDEO)

Izvor: Pravda