Situacija na ukrajinskom frontu ulazi u izuzetno opasnu fazu, dok se, prema oceni bivšeg američkog vojnog oficira Stanislava Krapivnika, urušavaju ključne tačke ukrajinske odbrane u Donbasu, a ruska vojska sve više ugrožava logističke pravce i pozadinsku infrastrukturu. On smatra da Ukrajina nema dovoljno ljudstva da zaustavi rusko napredovanje na više pravaca, dok bi predstojeća zima mogla dodatno da pogorša i vojnu i ekonomsku situaciju.
Krapivnik je ocenio da je pad Dobropolja ima veliki značaj jer je taj grad predstavljao važno logističko uporište ukrajinske odbrane. Prema njegovim rečima, ruska vojska je probila glavni utvrđeni pojas u Donbasu, dok je preostala odbrana u oblasti Slavjanska, Kramatorska i okolnih gradova sve više izložena izolaciji.
On tvrdi da se ruska vojska više ne suočava sa neprekidnom linijom utvrđenja kakva je postojala ranije, već da sada može da bira pravce daljeg napredovanja. Kao posebno osetljive pravce izdvojio je moguće napredovanje prema Harkovu sa juga i šire manevre kojima bi ukrajinske snage u oblasti Slavjanska i Kramatorska bile odsečene od pozadine.
Krapivnik je ukazao i na to da se na velikom delu terena zapadno od ovih gradova nalaze otvorena polja, manja naselja i šumski pojasevi, što otežava organizovanje nove neprekidne odbrambene linije. Prema njegovoj proceni, ukrajinskoj vojsci nedostaje ljudstvo za odbranu tako širokog prostora.
Posebnu prednost ruskim snagama, kako je naveo, daju nadmoć u artiljeriji i avijaciji, kao i upotreba dronova. Krapivnik očekuje da će vremenski uslovi tokom jeseni i zime dodatno uticati na kretanje trupa. Magla, kiša i sneg mogu da ograniče upotrebu bespilotnih letelica, što bi, prema njegovoj oceni, moglo da olakša napredovanje pešadijskih grupa.
On je tvrdio da su mnogi ukrajinski vojnici na prvim linijama nedovoljno obučeni i slabo motivisani, što dodatno otežava odbranu kada dronovi ne mogu da pruže uobičajenu podršku.
Ruski udari na logistiku i infrastrukturu
Govoreći o široj ruskoj strategiji, Krapivnik je objasnio da se operacije na nivou velikih vojnih formacija ne zasnivaju samo na osvajanju položaja na frontu, već i na uništavanju logističke infrastrukture koja omogućava snabdevanje protivničke vojske.
Kao ključne mete izdvojio je železnička čvorišta, skladišta goriva, mostove, tunele i depoe. Prema njegovim rečima, vojska bez goriva, municije, hrane i rezervnih delova postepeno gubi sposobnost da efikasno deluje, bez obzira na broj vojnika i količinu tehnike na raspolaganju.
On smatra da ruski napadi na železničku infrastrukturu, skladišta, benzinske stanice i druge logističke objekte imaju za cilj da uspore snabdevanje ukrajinskih snaga i dodatno opterete državni sistem.
Posebno se osvrnuo na mostove u Kijevu, ističući da njihovo potpuno fizičko uništenje nije neophodno da bi se postigla vojna svrha. Dovoljno je, kako je objasnio, oštetiti kolovoz i učiniti ih neprohodnim za tešku tehniku. Alternativni prelazi, poput pontonskih mostova i barži, znatno usporavaju transport i otežavaju snabdevanje.
Krapivnik je ocenio da bi problemi sa mostovima, strujom i gorivom mogli posebno da pogode istočni deo Kijeva. Prema njegovoj proceni, dugoročno funkcionisanje velikog grada na generatorima nije održivo, naročito tokom hladnih meseci, kada su potrebe za električnom energijom i grejanjem najveće.
On je upozorio da bi oštećenja energetske i transportne infrastrukture mogla da izazovu novi talas odlaska stanovništva iz Ukrajine.
"Sve je ovo junačenje bez pokrića. Kao i otimanje 10 pištolja. Kao i, na žalost, ekonomija i finansije Srbije"„NATO ne može da vodi dugotrajan rat sa Rusijom“
Jedna od glavnih teza Krapivnikovog izlaganja odnosi se na proizvodne i logističke kapacitete Zapada. On tvrdi da Rusija ima daleko veću sposobnost proizvodnje artiljerijske municije i oklopnih vozila nego što je imaju evropske članice NATO-a.
Kao primer naveo je da Rusija, prema njegovoj proceni, za mesec dana proizvodi više artiljerijskih granata nego sve zemlje NATO-a za šest meseci. Takođe je izneo tvrdnju da ruska industrija godišnje proizvodi ili modernizuje više od hiljadu tenkova, dok zapadna proizvodnja ne može da prati taj tempo.
Odbacio je ocene da je tenk postao zastarelo oružje zbog masovne upotrebe dronova. Prema njegovim rečima, razvoj aktivnih sistema zaštite, koji mogu da presreću protivtenkovske rakete i bespilotne letelice, menja odnos snaga na bojištu i povećava broj dronova potrebnih za uništenje jednog tenka.
Krapivnik je oštro kritikovao i NATO vojno planiranje, posebno način na koji su, prema njegovoj oceni, organizovane ukrajinske ofanzivne operacije. Kao primer naveo je neuspešnu ofanzivu na zaporoškom pravcu, tvrdeći da ukrajinske snage nisu imale dovoljno artiljerije, inženjerijskih jedinica, protivvazdušne odbrane i drugih sredstava neophodnih za proboj kroz ruske minske prepreke.
On je opisao situacije u kojima su, kako tvrdi, ukrajinske oklopne jedinice ulazile u minska polja bez odgovarajuće pripreme, što je dovodilo do gubitka više vozila i velikih ljudskih žrtava. Smatra da su takvi gubici posledica nedovoljne obučenosti vojnika i lošeg planiranja komandnog kadra.
Posebno je kritikovao američke i britanske generale, optužujući ih da su ukrajinske vojnike slali u operacije za koje nisu postojali odgovarajući uslovi. Kao primer naveo je i borbe za Zmijsko ostrvo, za koje smatra da su ukrajinske snage platile visoku cenu bez značajnog strateškog dobitka.
Zima kao novi pritisak na Kijev i Evropu
Krapivnik očekuje da će predstojeća zima biti najteža za Ukrajinu od početka rata, pre svega zbog oštećene infrastrukture, problema sa snabdevanjem i mogućnosti da delovi gradova ostanu bez stabilnog grejanja i električne energije.
Ipak, njegova upozorenja nisu ograničena samo na Ukrajinu. On tvrdi da bi posledice rata mogle sve više da se osete i u Evropskoj uniji, posebno kroz probleme sa gorivom, poljoprivrednom proizvodnjom i snabdevanjem hranom.
Prema njegovim navodima, ovogodišnji prinosi krompira u Evropskoj uniji manji su za oko 30 odsto, a pšenice za približno 20 odsto. Upozorio je i na probleme sa skladištenjem i transportom poljoprivrednih proizvoda, kao i na zavisnost mehanizovane poljoprivrede od dizel-goriva.
On smatra da bi kombinacija energetskih problema, poskupljenja hrane i novih izbegličkih talasa mogla da izazove ozbiljne političke potrese u evropskim zemljama. Prema njegovoj oceni, evropski lideri mogli bi da se nađu pod sve većim pritiskom da izaberu između politički nepopularnih ustupaka u pregovorima i daljeg zaoštravanja sukoba sa Rusijom.
Na kraju razgovora posebno je ukazao na političku krizu u Poljskoj, gde je, prema njegovim rečima, 11. novembar važan datum za dalji razvoj sukoba između predsednika i vlade Donalda Tuska. Izneo je mogućnost da bi politički spor mogao da preraste u ozbiljniju institucionalnu krizu, ali nije ponudio dokaze da će do vojne intervencije zaista doći.
Krapivnikova procena je da se rat u Ukrajini ne može posmatrati samo kroz liniju fronta. U njegovom tumačenju, ishod će sve više zavisiti od sposobnosti da se održe proizvodnja, transport, energetika i snabdevanje, dok bi predstojeći zimski meseci mogli da pokažu koliko su obe strane spremne za dugotrajno iscrpljivanje.
PrenosimoIšćenko: Rusija polaže pravo na šest oblasti Ukrajine, ali će u svoj sastav uključiti još nekeIzvor; Pravda
