Profesor Beogradskog univerziteta Milo Lompar ocenjuje da bi izborni rezultat mogao opredeljujuće delovati na ponašanje političkih aktera u postizbornom periodu, navodeći da relativno ubedljiva pobeda strane koja izaziva vlast bitno smanjuje mogućnost osporavanja ishoda glasanja.
“Relativno ubedljiva izborna pobeda, od npr. pet odsto razlike za antirežimsku stranu, bitno smanjuje mogućnost osporavanja. To bi omogućilo da režim dosta okleva u slučaju da je spreman da primeni nekakve mere represije, provokacije, kriminalnih radnji i sl., čemu je inače sklon. Ako bude ujednačen rezultat, uslovno pata karta, može se očekivati da obe strane budu vezane za svoj rezultat, a da se u nekom trenutku i sticaju okolnosti pojave strani činioci kao arbitri. I to je jedan od mogućih scenarija”, istakao je profesor Lompar za portal “Simptom”.
On nije želeo podrobnije da se bavi pitanjem termina izbora, a upitan može li se stišati politička kriza i unormaliti donekle stanje u zemlji nakon njihovog održavanja, kazao da razrešenje krize umnogome zavisi od toga šta bi ta nova hipotetička vlast uradila, planirala itd.
Svakako bi, ističe, nova vlast morala da “napravi bilans postojećeg stanja, a onda i pokuša da pronađe mogućnost da društvo vodi ka centru”.
“To praktično znači da bi vladu činili uslovno gledano desni i levi centar i to bi mogao biti jedan dominantni tok. Stoga bi bilo veoma važno da budu zastupljeni i nacionalni činioci u vlasti jer je veoma teško iz perspektive levice, pa i centrističke ravni, pacifikovati ovu vrstu ‘populističkog nacionalizma’, emitovanog od vladajuće stranke. U nekom smislu, zbog ravnoteže dakle, presudno je učešće u novoj vlasti i nacionalnih činilaca”, procenjuje profesor Lompar.
Na konstataciju da je pred “pobunjenom Srbijom” veliko, sudbonosno pitanje izbora, koje mnogi kolokvijalno opisuju – “ili Srbija ili mafija”, i da se pokatkada čini kao potpuno neverovatno da se u takvim okolnostima – kada nakon 14 godina deluje da se zaista pružila prilika da se obori vlast Srpske napredne stranke – cela antirežimska strana, umesto da se sabira, deli (kako stvari stoje antirežimski front podeljen je u četiri-pet celina), Lompar kaže da nekakvo potpuno saglasje tih dvaju faktora (studentski i opozicioni akteri) nije ni realno a ni moguće, ali ponavlja da su “opozicione stranke svojim delovanjem tokom prošle godine u izvesnom smislu sačuvale režim”.
“To se dogodilo od januara do marta 2025, kada one nisu napustile Skupštinu, a trebalo je režim učiniti apsolutno delegitimisanim unutar ustanova, pošto je već bio delegitimisan na ulici. To niko ne može da ospori niti da im previdi”, smatra on.
Prema njegovom mišljenju, mnogo će, u datim okolnostima, u pogledu odnosa studenti – (svakolika) opozicija i uticaja na raspodelu rezultata između njih, zavisiti i od kursa koji zauzme studentska lista uoči izbora, tj. od odabira ljudi koji će je reprezentovati.
“Unutar studentskog pokreta imate aktivnosti raznih grupacija i formacija, od strane ljudi naklonjenih pokretu, i mnogi se bore za svoj uticaj. Ako lista zauzme izrazito prograđanski kurs, onda će stranke proevropske opozicije imati problem jer se može dogoditi da budu ‘pokupljeni’ i njihovi glasači. Istovremeno, to bi otvorilo prostor za nacionalne stranke da materijalizuju ostavljanje mnogo nacionalnih glasača bez dobrog odgovora kada je reč o studentskoj listi. Ako pak studentska lista, što nema naznaka da će se to i desiti, bude zauzela izrazito pronacionalni kurs, onda bi za ove druge bila šansa”, ocenjuje Lompar.
Profesor navodi da je najveća opasnost za opozicione stranke da studentska lista zauzme uravnotežen stav i poziciju, gde bi došlo do ravnopravnog učešća ljudi građanske i nacionalne orijentacije, i onda bi, smatra, obe grupacije opozicije bile u problemu.
Kaže i da bi trebalo uzeti u obzir i to da “režim ima svoje razloge da favorizuje opozicione stranke nauštrb studentske liste”.
Simptom.rs
