Univerzitet u Beogradu na upravo objavljenoj Šangajskoj listi za 2026. godinu nalazi se na 544. mestu, kaže za Danas Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji je vrsan poznavalac ove teme.
Odgovornost za pad na rang-listi našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta, koji je lane bio među top 500 svetskih visokoškolskih ustanova, tablioidi i mediji bliski vlasti su, očekivano, pripisali rektoru UB Vladanu Đokiću i “blokaderima”, ali profesor Nikolić kaže drugačije.
Kao razlog za najnoviji rezultat Nikolić navodi činjenicu da UB iz godine u godinu ima približno istih naučnih radova, a ove godine nemamo nijednog istraživača u grupi visokocitiranih, što je dodatno uticalo na plasman u grupu od 501. do 600 mesta.
– Svetski broj radova je sve veći svake godine za nekih tri odsto, a mi imamo istu populaciju i isti broj radova. Zbog takvog broja naučnih radova svake godine “potonemo” 20 do 30 mesta, a preko toga nas je sada koštalo 70-tak mesta to što više nemamo “highly cited“ naučnike. Među najcitiranijima nemamo profesora Petra Seferovića, koji je do prošle godine bio tu, i to je najznačajniji parametar koji nas je onesposobio da budemo među prvih 500. Da je on ostao, bili bismo. Kada smo imali dvojicu visokocitiranih istraživača bili smo u prvih 400 univerziteta. I 2021. smo takođe pali ispod 500. mesta, a blokada tada nije bilo – odgovara Nikolić na naše pitanje da li su blokade uticale na rangiranje za 2026.
Rektor UB Vladan Đokić nije odgovorio na poziv Danasa da prokomentariše najnoviji rezultat, a sa Univerziteta je saopšteno da kontinuitet plasmana na Šangajskoj listi potvrđuje međunarodnu prepoznatljivost Univerziteta u Beogradu.
“Istovremeno, predstavlja dodatni podsticaj da nastavimo sa unapređenjem kvaliteta naučnoistraživačkog rada, međunarodne saradnje i uslova za razvoj novih generacija istraživača”, saopšteno je sa UB.
Podsećaju da Šangajska lista meri učinak univerziteta kroz niz međunarodno uporedivih pokazatelja. Na plasman odlučujuće utiču: kvalitet obrazovanja, alumnisti koji su osvojili Nobelove nagrade i Fildsove medalje, kvalitet nastavnog osoblja, zaposleni koji su osvojili Nobelove nagrade i Fildsove medalje, istraživački učinak, radovi objavljeni u časopisima Nature i Science, radovi na SCIE i SSCI listama i akademski učinak institucije po glavi stanovnika.
Plasmanu na listi našeg univerziteta najviše doprinose naučni radovi i visokocitirani istraživači, budući da nemamo ni alumniste ni zaposlene koji su osvojili pomenute nagrade.
Nikolić kaže da, kada je reč o publikovanju radova u prestižnim časopisima Nature i Science, stojimo bolje nego lane, ali smo prema broju radova otprilike na istom.
– Što se tiče ostalih univerziteta, Ljubljana je 621, Zagreb na 665. mestu. Istanbulski univerzitet je 602. Od nas je bolji atinski univerzitet Kapodistrija, dva češka univerziteta Karlov i Masarik i ruski Lomonosov, koji je ispao iz prvih 150. Ovaj put je ispred nas Vilnius u Litvaniji, kao i Sankt Peterburg, koji je na 542. mestu – analizira Nikolić.
Na pitanje šta treba da preduzmemo da se vratimo među top 500 na svetu, naš sagovornik kaže da bi jedan visokocitirani istraživač obezbedio lagani ulazak u tu grupu.
– Ovako, potrebno je povećati naučnu populaciju. Svi tradicionalni evropski univerziteti koji nemaju proširenje populacije postepeno “tonu”. Pogotovo manjih zemalja. To je standardna priča. Kada govorimo o proširenju naučne populacije, to ne znači isključivo dolazak ljudi sa strane. Moguće je, ali je za to potrebno stvoriti neke uslove. S druge strane, ono gde je moguće zaposlenje jeste povećanje institutske populacije. I tu se naš broj ljudi ne menja ni po institutima ni po fakultetima. Fakulteti imaju poziciona zapošljavanja, to je fiksni broj mesta. Ali bi broj zaposlenih na institutima u naučnim zvanjima mogao da se poveća – navodi Nikolić.
Sagovornik Danasa ukazuje i da među istraživačima danas nema kompetitivnog odnosa za finansiranje.
– Mi smo kategorizaciju imali zaključno sa 2016. i 2017. godinom i posle toga ne postoji kompetitivno naglašeno finansiranje u nauci. Vi imate fiksnu platu ili fiksni honorar, eventualno neko dobije nešto preko. Ne mogu da kažem da je država pogrešila što je izašla u susret zahtevu naučnika iz instituta. Oni su se borili za svoje plate i za svoj status. Insistirali su da imaju osnovu, garantovanu osnovicu, garantovanu platu. Međutim, to sa druge strane, stvara neki privid odsustva kompetitivnosti – kaže Nikolić.
Da li je to dobro i pravično rešenje?
– Čovek koji radi u institutu treba da ima neku fiksnu platu. A sa druge strane, vi ste tim odsustvom praktično napravili situaciju da nema takmičenja – kaže Nikolić.
Podseća da je u dva navrata formirana lista naučno izvrsnih istraživača, 2024. i 2026, čime je nagrađena izvrsnost, ali da se odnosila samo na ljude u naučnim zvanjima.
– Tako da ta kompetitivnost koja je ranije bila naspram čitave naučne populacije, gde su ljudi imali potrebu da stvaraju više da bi imali veći honorar ili veću platu, ovaj put se svodi na 10 odsto ljudi koji se nalaze samo u naučnim zvanjima. Kada bi dodatno nagrađivanje postojalo i za fakultetsku populaciju, verovatno bi bio povećan broj radova – navodi Nikolić.
Na pitanje kakva je budućnost Univerziteta u Beogradu kada je reč o plasmanu na Šangajskoj listi, Nikolić odgovara da će se pad nastaviti ako ne budemo imali visokocitirane istraživače. Procenjuje da ćemo u prvih 600 moći da ostanemo još godinu, dve, ako ne bude nekih promena.
– Povratak u prvih 500, u ovom trenutku, je moguć samo sa „highly cited“ istraživačima koji se pojavljuju na listi koju donosi indeksna baza Web og Science – kaže naš sagovornik.
Neiskorišćeni potencijali
– Nama je prirodno okruženje Evropska unija, i na tom mestu, ako bismo imali integrisanost, išli bismo napred. Prosto, kapacitet postoji. Neiskorišćeni su potencijali u vezi sa finansiranjem, stranim fondovima, dodatnim novcem, stranim studentima, stranim doktorantima i postdoktorandima. To su neiskorišćeni potencijali i našim integrisanjem u evropske tokove mi bismo stekli to što nam trenutno fali – ističe Zoran Nikolić.
(Danas)
