Sociolog Ivan Živkov smatra da ni opozicija ni studenti ne dočekuju predstojeće izbore na najbolji način. Smatra da niko - ni oni koji će podržati studente, ni oni koji će samostalno izaći na izbore, ni sami studenti - nije uradio mudru stvar, jer bi mudro bilo da su se dogovorili i da antirežimski front bude jedinstven, a to se nije dogodilo. Ističe da se nisu dogovorili zato što nije postojalo dobre volje na strani studentskog pokreta, kao ni sposobnosti na strani političkih stranaka.

"Studentski pokret je pre godinu i po dana, prema istraživanjima, imao podršku preko 60 odsto u javnom mnjenju. Ta podrška se do sada prepolovila. Opozicija, koja je imala sasvim solidnu koaliciju, koja se zvala 'Srbija protiv nasilja' u decembru 2023. godine, i koja je osvojila 25 odsto na tadašnjim izborima, raspala se. Nema je više. Neki su odmah podržali studente, neki su taktizirali, uslovljavali: 'ako ovo, onda ono', a neki nisu ni podržali, nego će izaći na izbore", ukazuje Živkov.

Navodi da je "studentski pokret nastupio na jedan nadobudan i gord način - 'mi ćemo sami, ne treba nam niko, ili da nas podržite, ili ćete propasti'".

"To nije način na koji se širi i jača zajednički front. S druge strane, stranke opozicije su pokazale slabosti koje su imale i ranije: sujeta, nesloga, kalkulantski pristup politici, i to je dovelo do ove situacije koju sad imamo. Dakle, svi su odgovorni", ocenjuje on.

Na opasku da su studenti izjavili da pobeđuju sami, on kaže da nije pobednik izbora onaj ko dobije najviše glasova, već onaj ko formira vladu.

Može li se na studentskoj listi naći i neki Đuro Macut?

Na pitanje da prokomentariše grupu građana koju su formirali studenti sa 14 potpisnika, kaže da mu ništa posebno ne govori taj spisak.

"Videćemo i spisak od 250 ljudi na toj listi. Mnogo je važnije ono što je taj pokret promovisao kao kriterijum za izbor svojih kandidata. Videćemo da li će se to zaista ostvariti u praksi. Taj kriterijum, podsećam je da to nisu ljudi koji su se ranije bavili politikom, nisu imali ambiciju, nemaju iza sebe nekih grešaka u političkoj prošlosti i tako dalje. Što lepo zvuči na prvi pogled, ali nosi sa sobom jednu opasnost, a to je da će se na toj listi pronaći razni likovi poput Đura Macuta", navodi.

Dodaje da je neko pitao bilo koga u Srbiji pre dve i po godine ko je Đuro Macut, "to je ugledni profesor Beogradskog univerziteta, vrhunski stručnjak u svojoj oblasti, koji se ranije nije bavio politikom i nema nikakav politički bagaž iza sebe".

"Idealan kandidat. Međutim, mi vidimo da se iza takvih ljudi i te kako kriju oni koji mogu odlično da se uklope u vrlo loš politički sistem koji ta lista želi da demontira. Pitanje je da li će ti ljudi, po takvom kriterijumu birani, biti sposobni da zaista naprave te suštinske promene i da demontiraju taj sistem kao što tvrde da žele", ukazuje.

Podseća da smo u prethodnih godinu i po dana videli da režim ne preza od sile, hapšenja, progona, "ali smo videli i da naša strana, koja želi promene, spremna je da glasa na izborima za smenu vlasti, spremna je da izađe na proteste, ali nije spremna da rizikuje".

"Ne želi da na nasilje odgovori nasiljem, ne želi čak ni generalni štrajk ili izlazak iz svoje zone komfora. I na to ovakve vlasti računaju, da one idu na sve ili ništa, a da će se građani ipak u nekom trenutku povući i pomiriti sa sudbinom. I da će čitavo društvo, nakon izbora, izgledati onako kako su izgledale odbojkašice na prijemu. Ne žele da idu tamo. Vidi se po govoru njihovog tela da im je neprijatno, po izrazu lica, ali su na kraju ipak otišle i učestvovale u toj predstavi", kaže Živkov.

Vlast se smenjuje na predsedničkim izborima

Ističe da se u ovakvim političkim sistemima vlast ne smenjuje na skupštinskim, već na predsedničkim izborima.

"Kada izgubi kandidat vlasti za šefa države, tada svi dobiju signal da je neko drugi lider i da se tom drugom treba prikloniti. Bez toga imamo ono treće poluvreme u pravljenju skupštinske većine, koje može da se izbegne samo ako se dogodi da jedna lista osvoji preko 50 odsto mandata. Samo u tom slučaju nema tog trećeg poluvremena, a mi znamo, a i istraživanja pokazuju, da je gotovo nemoguće da neka lista dobije sama više od 50 odsto mandata", ukazuje.

Na pitanje koji broj poslanika je Vučiću potreban za većinu, ocenjuje da "bilo koja većina koja će izglasati Aleksandra Vučića za predsednika vlade je njemu dovoljna i dobra da bi osvežio svoj legitimitet, da bi nastavio svoju vladavinu i da bi pojačao teror prema onima koji su za njegov odlazak s vlasti".

"I to je ono što moramo imati na umu. Svi oni koji misle da će, u slučaju opstanka Aleksandra Vučića na vlasti, na mestu premijera, biti isto kao što je sada, u velikoj su zabludi, jer će se represija povećati. Imaćemo ono što smo imali, recimo, u Belorusiji 2020. godine. Nećemo vi i ja više ovako sedeti i razgovarati. Velik broj ljudi će biti pohapšen zbog navodnog terorizma, pokušaja da sruše državu. Nekima će biti podmetnuta klasična krivična dela: imaju oružje, imaju drogu, finansijske malverzacije. Mnogi će biti proterani ili sami napustiti zemlju. Nevladin sektor i mediji će biti ugušeni, i mi ćemo skliznuti u klasičnu autokratiju azijatskog tipa. Dakle, to je ono što nam sledi, a to će se dogoditi ako Vučić bude izabran za premijera, bez obzira ko će činiti tu skupštinsku većinu. I to je ono što je njihov cilj", zaključuje Živkov.

Izvor: N1