Susret u Kremlju otvorio je pitanja koja daleko prevazilaze bilateralne odnose Moskve i Teherana, jer se održava u trenutku kada rastu strahovanja od nove vojne eskalacije na Bliskom istoku, a diplomatski kontakti dobijaju sve veći značaj.
Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je sa sekretarom iranskog Saveta bezbednosti Mohsenom Rezaijem o međunarodnim pitanjima i daljem razvoju odnosa dve države. Posebna pažnja posvećena je situaciji u Persijskom zalivu, gde bi eventualno pogoršanje bezbednosnih prilika moglo da izazove posledice za čitav region.
U središtu razgovora našlo se sveobuhvatno strateško partnerstvo Rusije i Irana. Dve strane razmatrale su mogućnosti daljeg povezivanja i usklađivanja svojih aktivnosti, kao i međunarodne okolnosti koje bi mogle da utiču na njihove zajedničke interese.
Međutim, jedan detalj susreta privukao je posebnu pažnju. Rezai je Putinu predao ličnu poruku vrhovnog vođe Islamske Republike Irana Modžtabe Hamneija. Kremlj je potvrdio da je pismo uručeno tokom sastanka održanog prethodnog dana, ali nije saopštio šta se u njemu nalazi.
Odsustvo zvaničnih informacija o sadržaju poruke otvorilo je prostor za različita tumačenja, posebno zbog mogućnosti da se iza diplomatskog kontakta nalaze predlozi koji se odnose na eventualni vojni sukob i koordinaciju poteza Moskve i Teherana.
Politikolog i stručnjak za Bliski istok Karine Gevorgjan smatra da je Rezai dobio konkretno zaduženje da ruskom predsedniku prenese stavove iranskog rukovodstva. Prema njenoj proceni, nije isključeno da su pojedine tačke pisma bile predmet neposrednih razgovora tokom susreta.
Gevorgjan ukazuje na sve veću nepredvidljivost međunarodnih odnosa i smatra da je Teheran mogao da predloži različite oblike saradnje u zavisnosti od razvoja događaja. Takvi predlozi mogli bi da obuhvate nekoliko mogućih scenarija, uključujući i one koji bi zahtevali brzu političku reakciju dve države.
Među temama koje izdvaja nalaze se predstojeći pregovori u Šenženu, pitanja logistike i komunikacija, kao i aktivnosti Huta. Posebno značajnim smatra procene pojedinih stručnjaka da bi 9. novembra moglo doći do udara na Iran, što bi dodatno povećalo važnost kontakata sa Moskvom.
Ukoliko su takvi scenariji razmatrani, razgovori nisu morali da se odnose samo na neposrednu vojnu opasnost, već i na mogućnosti održavanja transportnih i komunikacionih veza u uslovima regionalne krize. Ipak, zvanična potvrda da su navedene teme bile obuhvaćene Hamneijevim pismom nije objavljena.
Drugačiji naglasak stavlja stručnjak za Bliski istok Kiril Semjonov, koji smatra da bi glavna svrha kontakta mogla biti pronalaženje mirnog rešenja. On ističe da je nemoguće pouzdano govoriti o sadržaju zatvorene diplomatske poruke, ali da se može sagledati širi pravac ruske politike.
Prema Semjonovljevoj proceni, Rusija će nastojati da pronađe diplomatski izlaz iz krize, uz razumevanje pozicije Islamske Republike i njenih poteza usmerenih na suprotstavljanje Sjedinjenim Državama. Takav pristup omogućio bi Moskvi da nastavi saradnju sa Teheranom bez neposrednog uključivanja u novu regionalnu konfrontaciju.
Poseban problem za rusku diplomatiju predstavljaju odnosi sa arapskim državama. Moskva održava dobre veze sa arapskim partnerima, zbog čega bi otvoreno svrstavanje u eventualnom sukobu moglo da ugrozi deo njenog spoljnopolitičkog položaja.
Upravo zato Rusija nastoji da izbegne situaciju u kojoj bi morala da bira između Irana i arapskih zemalja. Takav izbor postao bi naročito težak ukoliko bi novi vojni sukob zahvatio Persijski zaliv i prerastao u širu regionalnu konfrontaciju.
Semjonov upozorava da postoji razumevanje među regionalnim akterima da bi još jedan rat mogao da uvuče čitav Bliski istok u sukob. Zbog toga Moskva, prema njegovom tumačenju, trenutno daje prednost kompromisima i diplomatskim rešenjima, nastojeći da istovremeno očuva strateško partnerstvo sa Iranom i dobre odnose sa arapskim državama.
Webtribune
