Noćni razgovori iza zatvorenih vrata Kremlja doneli su niz susreta i izjava koje pokazuju da se diplomatske aktivnosti Moskve ne završavaju zvaničnim samitima i zajedničkim konferencijama.

U Velikoj kremaljskoj palati, tokom noći između 29. i 30. oktobra, nastavljen je intenzivan diplomatski program ruskog predsednika Vladimira Putina. Dok su se zvanični događaji privodili kraju, u pojedinim salama tek su počinjali razgovori koji su bili namenjeni neposrednom razmatranju odnosa Rusije sa državama drugih kontinenata.

Posle rusko-afričkog samita, Putin je započeo seriju bilateralnih susreta sa afričkim državnicima, nastavljajući razgovore sa političarima koji su već učestvovali u celodnevnom programu. Specijalni dopisnik ruskog Komersanta Andrej Kolesnikov opisao je neobičnu atmosferu u Kremlju, gde su visoki zvaničnici i članovi delegacija ostali na svojim mestima duboko u noć.

Predsednika Rusije očekivalo je sedam bilateralnih sastanaka. Prvi je počeo oko 22 časa, kada se sastao sa predsednicom Namibije Netumbo Nandi-Ndajtvom. Susret je održan u manje formalnom obliku, a dvoje državnika već je razgovaralo tokom dana, kada joj je Putin čestitao rođendan. Namibijska predsednica potom je zajedno sa njim učestvovala na plenarnom zasedanju foruma.

U Andrejevskoj sali, koja je za potrebe samita pretvorena u prostor za pregovore, čekali su visoki ruski zvaničnici Maksim Oreškin, Maksim Rešetnjikov, Dmitrij Peskov, Jurij Ušakov i Aleksandar Novak. Istorijske prostorije Kremlja bile su znatno preuređene, a posebnu pažnju privlačili su novi zidovi i dekoracija čija je boja podsećala na egipatske piramide.

Ubrzo je počeo sastanak sa predsednikom Republike Kongo Denijem Sasu-Ngesom. Za dugačkim pregovaračkim stolom okupili su se predstavnici obe države, uključujući nadležne ministre. Konganski predsednik čestitao je Putinu pobedu njegove stranke Jedinstvena Rusija na parlamentarnim izborima, ističući da su u njegovoj zemlji bili zadovoljni takvim ishodom glasanja.

Sasu-Ngeso je posebno izdvojio Putinov radni tempo, pitajući kako ruski predsednik uspeva da posle celodnevnih aktivnosti nastavi bilateralne razgovore u tako kasnim satima. Zahvalio mu je na organizovanju sastanka, čime je pokazao značaj koji delegacija Konga pridaje neposrednim kontaktima sa Moskvom.

Jedan od važnijih susreta održan je sa predsednikom Burundija Evaristom Ndajišimijeom, koji istovremeno predsedava Afričkom unijom. Putin je sa njim proveo značajan deo dana, uključujući zajedničke aktivnosti i konferenciju za novinare. Međutim, tokom bilateralnog razgovora otvorena su znatno konkretnija pitanja ekonomskih teškoća sa kojima se Burundi suočava.

Ndajišimije je objasnio da njegova zemlja raspolaže velikim prirodnim bogatstvima, ali da joj nedostaje kapital neophodan za njihovu preradu i stvaranje proizvoda veće vrednosti. Prema njegovim rečima, sankcije i prethodno mešanje zapadnih država dodatno su otežali ekonomsku situaciju, dok problemi sa budžetom ograničavaju mogućnosti razvoja.

Predsednik Burundija ukazao je i na teškoće u pristupu sredstvima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Zbog toga je ponovio zahtev da Rusija pomogne njegovoj zemlji u nabavci mineralnih đubriva. Takva saradnja mogla bi da bude značajna i za ruske proizvođače, kojima afričko tržište pruža mogućnosti za proširenje poslovanja.

Pored ekonomskih pitanja, Ndajišimije je zatražio pomoć u zaštiti državnih institucija. Objasnio je da se Burundi i dalje suočava sa bezbednosnim pretnjama, naročito zbog blizine istočnih oblasti Demokratske Republike Kongo, gde traje oružani sukob. Time su pregovori pokazali da afrički partneri od Moskve očekuju saradnju koja prevazilazi trgovinu i obuhvata bezbednost i stabilnost državnih institucija.

Među učesnicima bilateralnih razgovora bio je i predsednik Kenije Vilijam Ruto. Njegov susret sa Putinom predstavljao je još jednu priliku za održavanje i razvijanje političkih veza Moskve sa afričkim državama. Rusko rukovodstvo je na taj način nastavilo diplomatske aktivnosti izvan tradicionalnog zapadnog političkog prostora.

Ipak, tokom noći u Kremlju nije se razgovaralo isključivo o Africi. Posebnu pažnju privukao je razgovor sa Putinovim savetnikom Jurijem Ušakovom, koji je izneo pojedinosti o pripremama trilateralnih pregovora Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine u Abu Dabiju.

Ušakov je saopštio da precizan datum početka tih razgovora još nije utvrđen. Prema njegovim rečima, očekivalo se da će situacija postati jasnija oko 4. novembra, mada je ostavio mogućnost dodatnih konsultacija pre konačne odluke. Nije isključio ni da razvoj događaja na terenu utiče na diplomatski raspored.

Govoreći o izgledima za završetak sukoba u Ukrajini, Ušakov je ocenio da postoje određena pomeranja u političkim stavovima evropskih država. Ukazao je na razlike među evropskim predstavnicima i promene u njihovim procenama, dok je dugotrajnu podršku Kijevu označio kao jedan od razloga nastavka sukoba.

Posebno je naglasio da evropski predstavnici neće biti neposredni učesnici planiranih trilateralnih pregovora u Abu Dabiju. Oni bi mogli da održavaju kontakte sa američkom ili ukrajinskom delegacijom i da preko njih iznose svoje stavove, ali takva komunikacija ne bi značila formalno učešće za pregovaračkim stolom.

Ušakov je objasnio i da razgovori treba da obuhvate pitanja buduće bezbednosti Rusije i Ukrajine nakon završetka vojnih dejstava. Moskva, prema njegovom objašnjenju, želi da pregovori pređu u ozbiljan radni proces, tokom kojeg bi se utvrdile osnovne tačke za dalje dogovore.

Diplomatski program u Kremlju tako je tokom iste noći obuhvatio dva različita pravca ruske spoljne politike. Sa afričkim državnicima razmatrane su mogućnosti ekonomske i bezbednosne saradnje, dok su u razgovoru sa Ušakovom otvorena pitanja budućih pregovora o Ukrajini, američke uloge i položaja evropskih država.

Za Moskvu, susreti sa afričkim liderima predstavljaju priliku da očuva i proširi političke odnose sa državama koje nisu deo zapadnog diplomatskog bloka. Zahtevi Burundija za finansijsku, poljoprivrednu i bezbednosnu podršku pokazali su da ti odnosi imaju i sasvim konkretne interese, dok su neposredni razgovori sa predsednicima Kenije, Namibije i Konga potvrdili značaj bilateralnih kontakata na najvišem nivou.

Webtribune