Zapad više nije neprikosnoveni centar svetske moći, Kina preuzima sve značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji i tehnologiji, dok Evropa rizikuje da postane sporedan akter u međunarodnim odnosima. Istovremeno, sukob sa Rusijom produbljuje jaz između Moskve i evropskih prestonica, a pokušaji Zapada da učvrsti svoju dominaciju mogu da dovedu do još opasnijih globalnih konfrontacija. To su ključne poruke predavanja analitičara Aleksandra Merkurisa, koji je govorio o geopolitici u vremenu kriza i raspadu dosadašnjeg međunarodnog poretka.
Merkuris je na početku naglasio da rat predstavlja slom poretka i humanitarnu katastrofu, ali i uslov u kojem nastaju najteži oblici zločina. Zbog toga, kako je istakao, osnovna dužnost državnika mora biti očuvanje mira, pre svega kroz pažljivo upravljanje odnosima velikih sila.
Prema njegovim rečima, mir nije moguće dugoročno održati ukoliko jedna velika sila pokušava da maksimizuje sopstvenu moć na račun ostalih. Takav pristup podstiče nepoverenje, pojačava suparništvo i povećava opasnost od rata. Merkuris je upozorio i na ulogu manjih država koje, oslanjajući se na bezuslovnu podršku velikih sila, mogu da steknu utisak da imaju pravo da sprovode i najekstremnije političke ciljeve.
Kao primere takvog ponašanja naveo je Srbiju pred Prvi svetski rat, Grčku šezdesetih godina prošlog veka, Izrael u savremenom periodu, a u određenom smislu i Ukrajinu. Po njegovoj oceni, kada manje države poveruju da mogu da ostvare svoje ambicije zahvaljujući podršci moćnih saveznika, posledice mogu biti katastrofalne.
Kina menja globalni odnos snaga, Zapad gubi prednost
Merkuris smatra da je međunarodni poredak poslednjih nekoliko vekova bio prevashodno usredsređen na Evropu. Evropske sile su širile svoju moć širom sveta, uspostavljale kolonije i svoje međusobne sukobe pretvarale u globalne ratove. Taj model je, međutim, počeo da se menja usponom Kine i drugih azijskih država.
On je ocenio da Zapad gubi ekonomsku i tehnološku prednost, dok Kina postaje jedan od ključnih nosilaca svetske ekonomije. Posebno je ukazao na kinesku industrijsku moć, navodeći da Kina ima približno tri puta veće proizvodne kapacitete od Sjedinjenih Američkih Država i da prednjači u brojnim tehnološkim oblastima.
Uspon Kine nije jedini faktor promene. Indija sve samostalnije nastupa na međunarodnoj sceni i razvija ambicije da postane velika sila, dok i druge azijske zemlje jačaju svoj ekonomski i politički uticaj. To, prema Merkurisovoj oceni, označava kraj vremena u kojem su zapadne države mogle da se ponašaju kao prirodni centar svetskog poretka.
Riter: Amerika nije ostvarila nijedan cilj u Iranu – Rezultat rata šokirao Vašington!Važnu prekretnicu predstavljala je i finansijska kriza iz 2008. godine. Dok se Zapad suočavao sa opasnošću od sloma finansijskog sistema, Kina je snažnim ekonomskim merama pomogla stabilizaciji svetske privrede. Merkuris smatra da je tada postalo očigledno da Kina više nije samo sila u usponu, već država bez koje je teško zamisliti funkcionisanje globalne ekonomije.
Umesto da se prilagodi novoj raspodeli moći, deo zapadnih političkih elita, prema njegovoj oceni, počeo je da nastoji da učvrsti sopstvenu dominaciju i proširi sistem savezništava. Takav pristup dodatno je zaoštrio odnose sa Rusijom i doprineo stvaranju šireg geopolitičkog sukoba.
Rusija se okreće od Evrope, a posledice mogu biti istorijske
Jedan od centralnih delova predavanja bio je posvećen promeni ruskog odnosa prema Evropi. Merkuris je objasnio da je Rusija vekovima sebe doživljavala kao evropsku veliku silu, uključenu u iste političke, ekonomske i ideološke procese kao i ostatak kontinenta.
Prema njegovim rečima, takav pogled postojao je i tokom sovjetskog perioda. Rusija je sebe videla kao deo evropske istorije i smatrala da je u Drugom svetskom ratu, boreći se protiv nacizma, imala i ulogu oslobađanja Evrope.
Međutim, Merkuris smatra da je taj identitet poslednjih godina ozbiljno uzdrman. Usled sukoba u Ukrajini, zapadnih sankcija i sve oštrije retorike evropskih država, u Rusiji je, prema njegovom zapažanju, ojačao osećaj da je Evropa odbacuje i da je tretira kao trajnog neprijatelja.
On je naveo da je tokom poseta Rusiji primetio snažno nepoverenje prema Zapadu čak i među ljudima koji su ranije imali bliske poslovne i kulturne veze sa Evropom. Ipak, naglasio je da ne treba pretpostaviti da su svi u Rusiji zauzeli isti stav, niti da su izrazito autoritarni stavovi koje je čuo dominantni u ruskom društvu.
Promena se, kako je ocenio, vidi i u političkom rečniku Kremlja, koji sve češće predstavlja Rusiju kao posebnu civilizacijsku državu, a ne kao evropsku nacionalnu državu. Moskva se sve više okreće Kini, Indiji, jugoistočnoj Aziji i drugim partnerima izvan zapadnog sistema.
„Evropa je mrtva“ ukoliko Rusija više sebe ne doživljava kao evropsku zemlju, primetio je jedan od učesnika rasprave, ukazujući na istorijsku dubinu veza Rusije sa evropskom političkom i kulturnom tradicijom. Merkuris je odgovorio da ne veruje da će se Rusija vratiti starom modelu odnosa sa Evropom, čak i ako dođe do političke promene u evropskim prestonicama. Prema njegovoj proceni, Moskva želi mir na zapadnim granicama, ali više ne veruje u ideju zajedničkog evropskog prostora od Atlantika do Vladivostoka.
Merkuris je ukazao i na promenu tona ruskog predsednika Vladimira Putina, čija je retorika prema Evropi u poslednjih šest meseci, kako je naveo, postala oštrija. Putin je ranije bio sklon saradnji sa evropskim liderima, ali se i njegov pristup menja pod uticajem rastućeg nepoverenja i osećaja izdaje.
Sankcije nisu slomile Rusiju, a Evropa ostaje bez globalnog uticaja
Govoreći o zapadnim sankcijama, Merkuris je ocenio da su one imale i neočekivane posledice. Rusija se, kako je rekao, pre 2022. godine plašila da bi ekonomske mere Zapada mogle da dovedu do njenog sloma. Međutim, nakon uvođenja sankcija pokazalo se da ruska privreda može da nastavi da funkcioniše.
Kao jedan od razloga naveo je to što je Rusija unapred razvila sopstveni sistem međubankarskih plaćanja, pripremajući se za isključenje iz zapadne finansijske infrastrukture. Prema njegovoj oceni, činjenica da ruska ekonomija nije doživela očekivani kolaps promenila je i rusku percepciju zapadne moći.
Slična promena, smatra on, vidljiva je i u vojnoj sferi, gde se postavlja pitanje koliko dugo Zapad može da održava visok nivo vojne podrške Ukrajini, posebno u uslovima pritiska na zalihe pojedinih sistema naoružanja.
Merkuris je upozorio i da pokušaj SAD da istovremeno vrše pritisak na Rusiju i Kinu može da proizvede suprotan efekat od očekivanog. Ukoliko Vašington želi da spreči strateško približavanje Moskve i Pekinga, politika koja Rusiju dodatno udaljava od Zapada može samo da učvrsti njihovo partnerstvo.
On je, međutim, ukazao i na postojanje različitih struja unutar Sjedinjenih Država. Deo američke javnosti i političkih krugova protivi se trajnom uvlačenju zemlje u evropske sukobe, pozivajući se na osnivačke principe SAD. Istovremeno, u delovima američkog društva postoji osećaj ekonomskog pritiska i zamora zbog stalnog angažovanja vojske u različitim krizama.
Posebno važnim smatra to što zemlje izvan Evrope ne prihvataju automatski zahteve Zapada da prekinu odnose sa Rusijom. Mnoge od njih odbijaju da se svrstaju u evropsko-ruski sukob i nastoje da zadrže samostalnu spoljnu politiku.
Upravo u tome Merkuris vidi jedan od glavnih pokazatelja promene svetskog poretka: Evropa više nije mesto na kojem se donose sve ključne globalne odluke. Ona i dalje ostaje bogata i značajna regija, ali njen uticaj opada u poređenju sa novim centrima moći.
Završna poruka predavanja jeste da se svet nalazi u periodu istorijskog preobražaja, u kojem stare sile pokušavaju da sačuvaju svoju poziciju, dok nove traže mesto u međunarodnom sistemu. Ukoliko se ta promena bude odvijala kroz politiku blokovskih podela, vojnog pritiska i maksimalističkih ciljeva, upozorio je Merkuris, posledice mogu biti mnogo šire od sadašnjih regionalnih sukoba.
UkrajinaVeliki ruski prodor u Zaporožju - oslobođen Omeljnik (MAPA)Izvor: Pravda
