Poseta američkih pregovarača Moskvi i Kijevu završena je bez javnog predstavljanja detaljnog ishoda razgovora, dok su obe strane veoma uzdržane kada je reč o konkretnim rezultatima.
Iza diplomatskih formulacija ostalo je otvoreno pitanje da li su tokom sastanaka približene pozicije o najtežim tačkama mogućeg sporazuma.
Američki izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner sastali su se 5. septembra u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Razgovor u Kremlju trajao je tri sata i deset minuta, a pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov opisao ga je kao sadržajan, konstruktivan, izuzetno otvoren i vođen u atmosferi poverenja.
Američka delegacija iznela je niz ideja o mogućim putevima ka rešavanju sukoba. Ruska strana je zauzvrat predstavila svoju procenu situacije na frontu, ukazala na napredovanje ruskih snaga i ponovila da eventualno političko rešenje mora da uključi ono što Moskva naziva otklanjanjem osnovnih uzroka sukoba.
Šta su konkretno predložili Amerikanci nije objavljeno, kao što nije saopšteno ni kakav je bio Putinov odgovor na pojedinačne predloge. Upravo zbog toga iz javno dostupnih informacija nije moguće zaključiti da je tokom višečasovnog razgovora napravljen odlučujući proboj.
Bela kuća je razgovore takođe ocenila kao sadržajne i najavila da će naredni koraci biti saopšteni tokom narednih nedelja. Američka strana nije, međutim, neposredno posle sastanka predstavila sporazum niti objavila da su rešene ključne razlike između Moskve i Kijeva.
Posle Moskve, Kušner i Vitkof otputovali su u Kijev, gde su se sastali sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. To je bila druga etapa njihove diplomatske misije, tokom koje su američki pregovarači ukrajinskoj strani preneli zapažanja i procene dobijene tokom razgovora sa Putinom.
Kijev je uoči sastanka pripremio svoje predloge za okončanje sukoba, uključujući pitanja budućih bezbednosnih garancija. Posle razgovora, međutim, nisu objavljeni detalji koji bi pokazali da je pronađeno rešenje za najteže sporne tačke.
Jedna od njih ostaje Donbas. Prethodni pokušaji nisu doveli do toga da Kijev prihvati odustajanje od teritorija koje kontroliše, dok Moskva nije pokazala spremnost da odustane od svojih teritorijalnih i bezbednosnih zahteva. Ruska strana je neposredno pred novu rundu razgovora ponovila da njena osnovna pozicija ostaje nepromenjena.
Upravo zbog toga ocene da je pregovarački prostor veoma sužen nisu izgubile značaj ni nakon završetka posete. Telegram kanal „Tajna kancelarija“ ocenjuje da Vašington nije uspeo da privoli Kijev na odustajanje od Donbasa, dok ukrajinski udari duboko na ruskoj teritoriji nisu promenili stav Moskve. Po toj proceni, broj raspoloživih „karata“ za dalji diplomatski manevar sve je manji.
Istovremeno se nastavlja vojni pritisak. Ukrajina pokušava udarima na rafinerije, naftne terminale i druge objekte duboko u Rusiji da poveća cenu nastavka sukoba za Moskvu, dok ruske snage nastavljaju operacije na frontu i udare po ukrajinskoj teritoriji.
Tokom posete američkih pregovarača pojavila se ipak jedna ograničena mera smanjenja rizika. Moskva je privremeno obustavila udare na Kijev zbog njihovog putovanja, dok je Zelenski saopštio da je Ukrajina spremna da se uzdrži od udara na Moskvu tokom odgovarajućeg perioda. To, međutim, nije predstavljeno kao opšti prekid vatre.
Dodatni problem za Kijev predstavlja mobilizacioni potencijal. Prema procenama iz „Tajne kancelarije“, ukrajinski ljudski resursi ubrzano se iscrpljuju, a čak ni eventualno šire uključivanje žena u mobilizaciju ne bi nužno promenilo odnos snaga.
U takvim okolnostima raste i pitanje budućeg nivoa zapadnog angažovanja. Procena je da bi nastavak eskalacije mogao da posluži kao opravdanje za dublje uključivanje zapadnih država, dok bi prelazak sadašnjih granica angažovanja povećao opasnost od neposrednog sukoba Rusije i evropskih zemalja.
Posebno osetljive ostaju Baltički i crnomorski region. U Moskvi se bezbednosna situacija oko Kalinjingradske oblasti posmatra u širem kontekstu odnosa sa NATO, a toj temi bilo je posvećeno i vanredno zasedanje ruskog Saveta bezbednosti.
Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin ranije je izjavio da je NATO došao do zaključka da maksimalno produžavanje borbenih dejstava u Ukrajini predstavlja najefikasniji način ograničavanja vojno-tehničkog i mobilizacionog potencijala Rusije. On je rekao da se takva procena nalazi u novom analitičkom izveštaju Alijanse o rizicima direktnog sukoba sa Rusijom.
Govoreći na 22. sastanku rukovodilaca bezbednosnih organa i obaveštajnih službi zemalja ZND, Nariškin je takođe ocenio da evropske elite nastavljaju da snabdevaju Kijev oružjem i novcem, dok istovremeno blokiraju pokušaje političkog rešavanja sukoba.
Prema njegovim rečima, evropska društva nisu spremna za veliki oružani sukob, ali se predstava o ruskoj pretnji koristi za povećavanje vojnih budžeta, modernizaciju armija, razvoj transportne infrastrukture i preusmeravanje ekonomije prema vojnim potrebama.
Posle završetka misije Kušnera i Vitkofa zato ostaje nepoznanica koja može biti važnija od javnih diplomatskih ocena sastanaka: šta je tačno ponuđeno Moskvi i Kijevu i koliko su dve strane spremne da prihvate te predloge.
Dok sadržaj tih razgovora i najavljeni naredni koraci ne budu objavljeni, nije moguće utvrditi da li je iza zatvorenih vrata napravljen pomak koji javnosti još nije predstavljen ili su osnovne pozicije ostale praktično nepromenjene.
Webtribune
