Најновије

Шта је све синоћ могао да уради "дрон" који је носио заставу "Велике Албаније"?

БЕОГРАД - Иако се карактеристике и могућности РЦ квадкоптера који је летео изнад стадиона ЈНА не могу сматрати опасним, синоћњи догађај је створио перцепцију слабог обезбеђења. Анализирамо о каквој се летелици ради и на које начине њено летење може бити контролисано или онемогућено.
Шиптарска застава (Фото: ФБ)

Шиптарска застава (Фото: ФБ)

Квалификациона утакмица за првенство Европе у фудбалу између Србије и Албаније прекинута је синоћ после улетања радио-контролисаног (РЦ) квадкоптера марке Фантом, популарног кинеског произвођача ЂИ Инноватионс, пише "ТангоСиџ". Како се јасно види на снимку летећи објекат у питању је ЂИ-ов РЦ квадкоптер типа Фантом и то старија верзија 1.1. Компанија ЂИ важи за једног од најпопуларнијих произвођача РЦ мултикоптера на свету чији се “летећи објекти” већином користе за снимање – носе ГоПро Херо камере са или без стабилизације, уз мноштво опција додатне опреме. Старије верзије Фантома (попут ове која је синоћ коришћена) могу се купити већ од 400 евра док новије верзије серије 2 коштају преко 700 евра. Фантом тежи 1 килограм и према спецификацијама произвођача може понети максимално 1350 грама корисног терета. Максимална брзина летелице је 15 метара у секунди. Контролер ради на фреквенцији од 2.4ГХз. Албански Фантом је синоћ полетео са цркве близу стадиона ЈНА што указује на унапред осмишљену операцију. Уколико су наводи медија тачни да се контролер налазио унутар стадиона (летелица није имала камеру па је то и логична претпоставка) и да је он чак био у поседу особе која се налазила у ВИП ложи у којој је такође био и председник републике Србије, импликације потпуног пропуста непосредног обезбеђења првог човека државе су далекосежне. Иако је, ипак, мало вероватно да би оваква летелица могла да угрози безбедност ложе и особа у њој (детонирање експлозива и сл.) негативни публицитет и перцепција небезбедности председника републике и потенцијалне опасности представљају јавну срамоту надлежних служби безбедности. Уколико се занемари најосновнија КД заштита (претресање) остаје неприпремљеност за суочавање са “претњом” чије су оперативне могућности добро познате. Познате су све опције контролера које су доступне на тржишту и њихови фреквентни опсези. Иако не можемо поуздано знати да ли је обезбеђење председника имало овакве ометаче и да ли би се они укључили да је летелица пришла ближе (она није била ни близу ложе) остаје проблем јавне перцепције и утиска да је то могло да се догоди. Управо због скорих инцидената где су безбедносне службе представљене у веома лошем светлу није требало дозволити да било шта може летети изнад стадиона. Техничке могућности за то постоје и чак сам произвођач, ЂИ, у своје Фантоме са новим фирмњареом уграђује такозвани гео-фенцинг. У питању је уграђено онемогућавање летелица да лете на одређеним дефинисаним географским координатама. Прва, и логична, употреба гео-фенцинга је немогућност рада Фантома близу и изнад великих међународних аеродрома. ЂИ Фантоми верзије 2 тако на пример не могу летети изнад београдског аеродрома Никола Тесла и аеродрома Константин Велики у Нишу. Кинеске службе безбедности захтевале су од ЂИ-а да у гео-фенцинг укључи трг Тјенанмен и друге “осетљиве” локације. За очекивати је да ће но-флy листа убрзо укључивати и друге објекте широм планете осим аеродрома. Популарност ЂИ производа лежи пре свега у разумном односу квалитет-цена али се они ипак не користе од стране квалитетнијих опција за снимање из ваздуха. За озбиљније ДСЛР камере користе се мултикоптери који се израђују од модула (као РЦ авиони) и они не могу лако бити контролисани, тј. против њих не постоји опција гео-фенцинга.
Прочитајте још:

ШОК У ТИРАНИ: Унука бившег албанског премијера Саљи Берише подржала Србе!

НБА ЛЕГЕНДА ПОДРЖАЛА СРБИЈУ: Срби, ја вас волим!

У домаћим али и страним медијима термин “дрон” се у последње две године одомаћио иако се летелице ове категорије стручно терминолошки тако не означавају. Домаћи термин је “беспилотна летелица” (БПЛ) али Фантом у нашој категоризацији не спада у летелице већ у “летеће објекте” – ради се о радио-контролисаном мултикоптеру. Термин “дрон” резервисан је за веће беспилотне (често и наоружане) системе у које никако не спадају овакве и сличне хобистичке летелице. Извор: Блиц .

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА