Правда

Главна заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић рекла је да је СРЈ, под вођством Слободана Милошевића организовала, подстакла и починила "геноцидну кампању" у Хрватској, у намери да "делимично или потпуно уништи" тамошње несрпско становништво. Идеја Велике Србије, рекла је Црнић-Гротић, покренута је 1986, а од 1990. је Милошевић, заједно са својим сарадницима, укључујући Војислава Шешеља и Жељка Ражнатовића-Аркана, покренуо је "геноцидну кампању" у Хрватској. Почела је, како је истакла, "говором мржње против Хрвата" која је "отворила врата геноцидним актима". Као илустрацију тих аката, хрватска делегација приказала је судијама снимак уништеног Вуковара. После пада Милошевића, упркос преговорима о "правичном решењу" са новим властима у Београду, "многи политички лидери у Србији остали су упорни до данашњих дана у негирању" злочина у Хрватској, тврди хрватска заступница, прецизирајући да хрватске власти још трагају за 864 нестале особе, као и за многим културним добрима. "Покушали смо више пута, али нове владе у Србији остале су невољне да се суоче са истином", нагласила је Црнић-Гротић. Навела је пример председника Србије Томислава Николића, који "одбија" да призна да је у Сребреници у јулу 1995. почињен геноцид, "упркос пресуди овог суда". Црнић-Гротић је приметила и да се Николић није одрекао своје повезаности са Војиславом Шешељем. Заступница Хрватске тврдила је и да Србија "тражи уточиште" у чињеници да нико није био оптужен, ни осуђен за геноцид у Хрватској пред Хашким трибуналом. "То не значи да геноцида није било, нити пропуста да се он спречи", рекла је заступница Хрватске. Прихватајући да је Србија показала спремност да кривично гони неке од починилаца злочина у Хрватској, Црнић-Гротић је указала на "узнемиравајуће" недавно поништавање првостепених пресуда починицима злочина у Ловасу и Вуковару, пред вишим и уставним судом. То, по Хрватској, "баца дугачку сенку на посвећеност Србије владавини права и правди". Црнић-Гротић потврдила је да ће Хрватска као вештака за политичку и историјску позадину "геноцидне кампање" власти СРЈ пред суд извести Соњу Бисерко, председницу Хелсиншког одбора у Србији, коју је назвала особом беспрекорне репутације. Делегације Хрватске наставља излагање својих аргумената, историјским прегледом распада бивше Југославије, о којем говори ко-заступница Андреа Метелко-Згомбић. Хрватска је 1999. тадашњу СР Југославију тужила за геноцид над хрватским и другим несрпским становништвом током рата на хрватској територији 1991-95, а Србија је 2010. године узвратила контратужбом да су власти у Загребу, операцијом Олуја у августу 1995, починиле геноцид над Србима који су живели у Книнској крајини. За уторак и среду, заказани су искази сведока, али одлуком Суда медији неће смети да их објављују до краја расправе, 1. априла. Како сазнаје Бета, стране су се договориле да искази сведока у спис буду уведени у писаном облику, а да се у судници појаве само они које супротна страна жели да унакрсно испита. Хрватска није затражила да испита ниједног од сведока Србије и они се неће појавити пред судом. С друге стране, српски заступници ће, пред судијама, унакрсно испититивати шест сведока Хрватске. Излагање аргумената у прилог својој тужби, Хрватска ће наставити у четвртак и петак. Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контра-тужби коју је званични Београд поднео против Загреба. Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла. Извор: РТС / Правда