Деценије тактизирања, опрезне дипломатије и грицкања ноктију током 50-их, 60-их и 70-их година прошлог века, када је свет био на ивици нуклеарног рата, Турска је бацила низ воду за само неколико секунди, тврди Си-Ен-Ен.
Према писању сајта најпознатије америчке пропагандне машинерије, НАТО се успешно суздржавао од директне конфронтације са Совјетима током кубанске кризе 60-их, авганистанске 70-их, постављања нуклеарног наоружања на западу Европе 80-их, као и многих других "руских провокација", али ни Руси током свих тих бурних тренутака ни једног тренутка нису ушли у директан сукоб ни са једном чланицом НАТО-а. Све се то променило када је турски ловац испалио ракете на руског бомбардера, што је први случај ваздушне борбе између једне НАТО чланице и Русије (СССР-а) од 1952. године. Како тврди Си-Ен-Ен, Путин већ годинама покушава да подрије слогу унутар НАТО-а, упорно искушавајући стрпљење и покушавајући да направи поделе међу њеним чланицама. То му, како кажу, није успело ни "провокацијама" на Балтику, ни налетима стратешких бомбардера у близини енглеске и америчке обале, ни анексијом Крима, али му је, по свему судећи, турска "неопрезност" дала нови замајац у плановима да дестабилизује и подели НАТО. Посвећеност узајамној одбрани земаља у оквиру Алијансе, потврдио је и њен генерални секретар Јенс Столтенберг, оправдавајући овај турски потез рекавши да НАТО чврсто стоји иза Турске и да је подржава у одбрани свог територијалног интегритета. Ипак, према свим тврдњама, састанак Алијансе сазван поводом овог инцидента, протекао је у бурним расправама међу чланицама, а најбучнији у критици Турске били су представници Немачке и Чешке, док Столтенбергова изјава на крају састанка није представљала званичан став Алијансе, већ је била део личног обраћања генералног секретара медијима. Како тврди Си-Ен-Ен, највећа штета која произилази из обарања руског авиона се огледа у чињеници да је борба против Исламске државе, интензивирана након напада у Паризу и рушења руског путничког авиона у Египту, почела да приближава Русију и НАТО, који су били на прагу историјске одлуке да крену у заједничку акцију. Та опција сада више није могућа јер "Ердоган је све упропастио", тврди Си-Ен-Ен.
Шта добија Путин?
Како се наводи у тексту, први и очигледан добитак за Путина јесте могућност да званично оптужи челника једне НАТО чланице да, не само сарађује, већ се и ставља на страну терориста. "Након година безуспешних покушаја да се уништи јеинство унутар НАТО-а, Ердоганов исхитрени чин му је ову могућност послужио на тањиру", тврди аналитичар Си-Ен-Ена. Ердоганови НАТО партнери сада могу да га посматрају само као непоузданог сарадника лаког на обарачу, фактор нестабилности у веома запаљивом окружењу, човека који је бацио у ваздух цео сто са картама, док је игра још увек у току. Закључујући текст набрајањем Ердогаонових "гафова" од бомбардовања Курдских положаја на фронту са ИД-ом, до тоталитаризма који спроводи у својој земљи, Си-Ен-Ен изражава забринутост од даљих подела унутар Алијансе које овај инцидент може да произведе, као и страх од непредвидивости наредних потеза Путина и Ердогана, не пропустивши да напомене да и један и други имају "подједнако прљаве руке".
Прочитајте још:
Извор: Правда
