Правда

Један од главних узрока зашто се земља налази у оваквој економској кризи су, између осталог, и велика издвајања за војску која чини се није много трпела због лоше ситуације у грчким финансијама. Напротив, Грчка није штедела на војним набавкама, а куповала је најсавременије наоружање, почевши од тенкова, преко бродова, подморница до војних ваздухоплова. Постоје три основна разлога зашто је то тако. Први су велики издаци за плате војника (73,3 посто војног буџета), други су сталне тензије са Турском (посебно од турске инвазије Кипра 1974.) и трећи су политички притисци из иностранства за куповину наоружања (нпр. 15 посто немачког извоза наоружања је у 2012. било за Грчку). Ако погледамо војни буџет деценију пре почетка велике светске економске кризе 2008. Грчка је немилице трошила новац на наоружање, а издвајања за војску су била од 2,8 до 3,9 посто БДП-а. Војни буџет је са 5,9 милијарди евра у 2000. порастао на 8,6 милијарди у 2009. Услед кризе буџет за 2010. је ипак смањен на 5,5 милијарди евра. Процена НАТО-а је да ће ове године Грчка на одбрану потрошити 2,4 процената свог бруто домаћег производа док је просек европских чланица НАТО-а само 1,5 посто. На све то треба додати и саме набавке наоружања на које је потрошено на милијарде долара, а често се такви послови склапани уз тзв. "офсет" где би држава која продаје наоружање улагала у грчку привреду. Чиме је све Грчка у последњих 20 година опремила своје ваздухопловне снаге које представљају једно од најопремљенијих, најсавременијих и најспремнијих у Европи? На прагу и током првих година 21. века Грчка је започела велику модернизацију свог ратног ваздухопловства. Прво је 1997. у сарадњи са немачком компанијом ДАСА и грчким ЕАБ-ом започет програм модернизације ловаца-бомбардера МекДонел Даглас Ф-4Е "Фантом II". Дефинисан је стандард "Пис Икарус 2000" који је базиран на немачком стандарду ИЦЕ, који обухвата пре свега уградњу радара АН/АПГ-65ГY, новог компјутера за контролу мисије, новог електрооптичког горњег показивача (ХУД), новог система свој-туђ (ИФФ), два вишенаменска показивача, ХОТАС команде, нови систем ГПС/ИНС, контејнер Лајтнинг II са нишанско-навигацијским системом, као и интеграцију ракета ваздух-ваздух АИМ-9М Сајдвиндер, Ирис-Т, АИМ-120Б АМРААМ и читаве гаме америчких ласерски вођених бомби Пејввеј I, II, III. Модернизовано је 38 авиона. Први је стигао децембра 2002. у базу Андравида, у 117. пук а последњи авион стигао је 2004. Програм модернизације је коштао 336 милиона долара. Најбројнији борбени авион грчког РВ је амерички вишенаменски Локхид Мартин Ф-16 Фајтинг Фалкон. У периоду од 2000-2005. године Грчка је купила 80 од укупно 170 авиона Ф-16 које је набавила почевши од 1988. године. Прво је у програму Пис Xениа III 2000. године наручено 50 авиона верзије Блок 52 за око 2,1 милијарду долара. Авиони су стизали у периоду од 2002-2004. године. Затим је 2005. потписан уговор (са офсетом од 132 посто) у програму Пис Xениа IV за 30 авиона Блок 52 вредних 3,1 милијарду долара са пратећом опремом и наоружањем. У току коришћења авиона Ф-16 флота је редовно освежавана редовним модернизацијама и набавком нове опреме. Од 1996. је започета модернизација и модификација преживелих 40 авиона варијанте Блок 30, а програм је обављен у Грчкој у погонима Хеленик Аероспејс индустрије. Други битан и савремени борбени авион у инвентару је француски Мираж-2000. Марта 1985. Грчка је наручила 40 авиона верзија ЕГ/БГ као део програма модернизације назван Талос, а први авиони стигли су 1989. Током 2000. године Грчка је потписала уговор за набавку још 15 авиона у варијанти Мираж-2000ЕГМ (који одговара верзији Мираж-2000-5 Мк 2) као и модернизацију 10 постојећих авиона на овај стандард. Уговор је вредео око 1,6 милијарди евра. Последњи авион је испоручен 2007. Ради замене застарелих амерички тренажних авиона Цесна Т-37 Твити Бирд Грчка се још 1998. одлучила за набавку турбоелисног авиона Рајтион Т-6 Тексан II који је настао на бази добро познатог швајцарског авиона Пилатус ПЦ-9. Августа 2000. године наручено је 45 авиона од којих је 35 у верзији Т-6А, а 10 у лакој борбеној верзији Т-6НТА за укупну суму од 240 милиона долара. Грчка данас поседује и летеће радарске системе (АВАКС) у виду 4 авиона ЕМБ-145Х АЕВ&ЦО. Ови бразилски авиони са шведским радаром наручени 1999. године, први модификовани авион је испоручен крајем октобра 2004, други децембра исте године, а преостала два до маја 2005. Претходно су Грци у периоду од 2001-2003. изнајмили два шведска авиона СААБ 340 за потребе обуке на електронској опреми. Због проблема са интеграцијом француске и италијанске опреме (грчка спецификација) тестирање и испитивање је трајало све до септембра 2008. а авиони су уведени у употребу фебруара 2009. Када је реч о новим транспортним авионима, јануара 2003. наручено је 12 лаких транспортних авиона Ц-27Ј Спартан за 272,72 милиона долара са опцијом за још три. Први авион је испоручен 2005. а у међувремену се због економске кризе одустало од 4 авиона па је тако данас у инвентару само 8 Ц-27Ј. Офсет је требао да износи фантастичних 360 посто. Јануара 1999. наручено је 10 канадских ватрогасних авиона ЦЛ-415МП/ГР од којих два за трагање и спасавање за цифру од 380 милиона долара. Испоруке су кренуле 2004. Два авиона Бич 200 Кинг ер у варијанти Ц-12Р/АП за аерофотоснимање и превоз ВИП набављена су 2000. за 11,4 милиона долара. У периоду 1999-2003. набављено је или наручено скоро 50 хеликоптера. Прво је 1999. за 376 милиона долара наручено 7 тешких транспортера ЦХ-47Д. Испоручени су 2001. Дванаест америчких борбених хеликоптера Лонгбоу Апачи је наручено септембра 2003. који су надопунили флоту од 20 набављених 1995. Први је стигао у јануару 2007. Највреднији уговор за набавку хеликоптера Грчка је потписала августа 2003. када је за 20 вишенаменских хеликоптера НХ90 издвојила 657 милиона евра. Наручено је 16 транспортних и 4 хеликоптера за специјална дејства. До данас због проблема у развоју хеликоптера НХ90 испоручено само 11 хеликоптера. За потребе борбеног трагања и спасавања 2000. године је за 90 милиона долара наручено је 4 француска хеликоптера АС-532А2 Кугар који су испоручени 2003-2004. Накнадно су набављена још два хеликоптера. Исте године наручена су и три америчка морнаричка хеликоптера С-70Б-6 Егеан Хок који су такође испоручени 2003-2004. Од набавки ракетних система ПВО треба поменути набавку америчког система Патриот 1999. године за 1,1 милијарду долара са роком испоруке 2002-2004. Исте године Грчка наручује 21 систем Тор-М1 руске производње за 560 милиона долара, али 6 система прослеђује Кипру као део компензације за системе С-300. Накнадно 2000. године наручује још 10 система за 300 милиона долара.

Прочитајте још:

• ВАШИНГТОН ПОРУЧУЈЕ ЕУ: Пуштање Грчке низ воду геополитичка грешка
• ОВО СУ НАЈЗАДУЖЕНИЈЕ ЗЕМЉЕ НА СВЕТУ: Грчка није ни близу врха!
• НЕ ТРЕБАЈУ НАМ НЕПРИЈАТЕЉИ: Уклоњен споменик жандармима погинулим у борби са албанским терористима!

Извор: tangosix.rs