Правда

У Ердогановом писму Путину, које је Кремљ објавио 27. јуна, изражава се жаљење због инцидента у којем је крајем новембра 2015. на небу изнад Сирије оборен руски бомбардер Су-24. „Након тог инцидента турска спољна политика усмерила се на тражење савезника поводом тог питања, играјући на карту противречности између Европске уније и Русије“, у интервјуу за Russia Beyond the Headlines наводи Алексеј Арбатов, шеф Међународног центра за безбедност на Институту за глобалну економију и међународне односе у Руској академији наука. Он сматра да су економска и политичка ситуација у земљи приморали Анкару да промени своју позицију, јер су финансијска криза и погоршање односа са Москвом имали екстремно негативне последице на турски буџет. „Све је додатно искомпликовано избегличком кризом: потребом да се заустави прилив миграната у Европу, питањем компензације за Анкару (у вези са избегличким споразумом) и изласком Британије из ЕУ, који је директно повезан са мигрантским питањем и одбијањем да се Анкара прими у европску породицу. Све ово довело је и до кризе у односима са Бриселом“, наводи Арбатов. Обнављање односа са Русијом позитивно ће се одразити на безбедност региона и решити велики број акутних проблема са којима се Турска данас суочава, сматра турски политиколог и новинар Хакан Аксај. У протеклих шест месеци Турска се суочила са низом терористичких напада које је извела Радничка партија Курдистана, као и са великим бројем притужби због кршења људских права и права сексуалних мањина. „Због тога је Ердоган одлучио да се извини и тако релаксира ситуацију на барем једном од фронтова у нади да ће ускоро бити могуће наставити рад на заједничким пројектима са Москвом“, наводи Аксај. Судећи по Арбатову, ови пројекти укључују оживљавање туристичке сарадње, укидање санкција на увоз пољопривредних производа, као и наставак изградње нуклеарне електране на југу Турске (пројекта вредног више од 20 милијарди долара) и Турског тока. „Русија ће задржати отклон једно време – неће пожурити да се баци у загрљај Турској“, наводи Арбатов. „Почеће се, корак по корак, са постепеним ублажавањем конфронтације.“ Писмо извињења које је турски лидер упутио Путину политичка је победа Москве и земаља које желе да сарађују са Русијом, сматра Сергеј Караганов, декан факултета за Међународне односе и економију на Вишој школи за економију у Москви. Он наводи да су „несугласице између две земље имале негативан утицај на Блиски исток и процес реконструкције региона“. „Одлука о обнављању односа са Москвом одавно постоји и дуго времена је била предмет дебате у турском руководству. Конфронтација поводом питања у којем се турска кривица не доводи у питање није ни у чијем интересу.“ Важну улогу у нормализацији односа између две земље имао је Израел, наводи Хасан Октај, шеф турског Центра за стретешке студије на Кавказу. „Посета израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа Моксви може се сматрати почетном тачком у нормализацији односа између Турске и Русије“, наводи Октај. „Сад би Анкара требало да почне преговоре са Русима о компензацији штете породицама жртава, по узору на договор између Турске и Израела. Нормализација односа са Русијом и Израелом је суштински важна за мир и стабилност у региону.“ Извор: standard.rs/Russia Beyond the Headlines