Пише: Емил Влајки, председник Партије економске и социјалне правде Овај референдум и није толико важан колико му ови Лилипутанци из опозиције, Федерације и "међународне заједнице" посвећују пажњу. Он је много врједнији због тога што је та сића око Гуливера показала своје право лице, своју (не) интелигенцију, своје (не)способности и своје нискости. Народ је на конкретном примјеру могао видјети о којим се духовним Лилипутанцима ради.
Једна земља, да би просперирала у овим временима, мора имати способну, снажну, достојанствену опозицију. А ова наша, умјесто да има неког минималног поноса, читаво се вријеме срамоти тражећи острашћено, од „Великог Брата“ да хапси истинског Гуливера наводећи којекакве глупе оптужбе које чак нису ни довољно добро смишљене.
То се тако, Лилипутанци наши, не ради. Да сте имало пропутовали свијетом, видјели бисте да је сваки народ поносан на своје Гуливере, поготово на оне који су доказали да су у стању да се равноправно носе са осталим, често непријатељским, Гуливерима из других народа.
Али што човјек да ради? Не каже наш народ узалудно: "Не пада снијег да покрије бријег, него да духовни Лилипутанци оставе траг!" Извор: Правда
ЦВИЈЕТИН МИЛИВОЈЕВИЋ: Геноциди за понети
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде
