Прихватање Маракешког споразума, уверава, за Хрватску је пре свега улазница за Шенген.
“Ви сада морате Бриселу поготово новој Европској комисији која тек долази, показати да сте одлучни у процесу заштите европских граница, али истовремено и широки када је реч о правима оних који учествују у легалним миграцијама. Да сте следили Мађарску и друге европске земље које нису послале представника на УН-ову конференцију у Маракеш, где је прихваћен Глобални споразум о миграцијама, довели бисте у питање свој брзи улазак у Шенген. Зато је добра је одлука да је господин Божиновић отишао у Мароко”, каже високи дипломата.
Премијеру и његову тиму, пре свега министру Божиновићу, сасвим је јасно да улазак у Шенген није само техничко него и политичко питање и да пут до тог циља води преко Маракешког споразума. Све што би у овом тренутку за Хрватску могло бити у европским круговима контрапродуктивно одразило би се и на скори улазак у шенгенски простор. Зато је и Пленковић преузео иницијативу око Маракеша и није желео да допусти да се понови циркус као с Истанбулском конвенцијом, него да се Хрватска представи као земља која разумие проблем и која има снаге ухватити се с њим у коштац.
Нови фијаско разједињене и неорганизоване тврде деснице доказ је да Андреј Пленковић и “његов” ХДЗ суверено владају десним центром и да Маракешки споразум није био реприза Истанбулске конвенције.
Скуп у Маракешу и Глобални споразум о миграцијама требао је за Пленковићеве опоненте бити нова прилика за обрачун на политичкој сцени, по узору на земље у којима ултрадесница има све већи утицај. Данима се тако покушавало лансирати да ће тај Споразум довести Хрватску у готово неподношљив положај када крене нови избеглички талас. Десница је, по узору на Виктора Орбана, позивала на то да се не иде у Маракеш, али заборавила је да ионако готово нико од избеглица нема ни у примисли жељу да остане у Хрватској.
Али, када је Хрватској дискретно поручено да буде опрезна с Маракешким споразумом јер је чека много већи и значајнији залогај, улазак у шенгенски простор, чак и они који су желели да поново уграбе неки поенчић “против Пленковића” су морали да устукну. На ветрометини су остали само они који у политичком животу Хрватске изазивају подсмех и до којих ионако нико ништа не држи, пише Глобус.
“Сигурно је да би и у ХДЗ било већег отпора за одлазак Давора Божиновића у Мароко да се није у међувремену догодило неколико ствари. Пре свега Пленковић је знатно ојачао у односу на време када се ратифицирала Истанбулска конвенција, а десна струја у странци остаје без подршке Милијана Бркића који се бори за политичко преживљавање. Ови други који би желели да буду опоненти Пленковићу боје се и властите сенке, калкулишу и проценили су да није време да поново, барем дискретно, окрену леђа страначком шефу”, каже истакнути члан ХДЗ.
Прочитајте ОВДЕ како је један Задранин преправио графит и постао хит на друштвеним мрежама.
Извор: jutarnji. hr
