Правда

Левински је у есеју објављеном у часопису Ванитy Фаир описала како се суочавала са изолацијом и траумом коју је доживела након афере са тадашњим председником Билом Клинтоном за коју је јавност сазнала 1998. године. Само захваљујући покрету #MeToo, усмереном против сексуалног насиља, осећала се мање усамљеном, пише у свом есеју. Размена искуства са лидером покрета вратила јој је веру. "Та комуникација коју смо имале и схватање ситуације довеле су ме до суза. Да, добила сам много писама подршке од 1998. године, али сам углавном била сама. Веома усамљена. Напустиле су ме све битне особе које су ме добро познавале. Сви се слажемо са тим да сам погрешила, али је пливање кроз ту усамљеност било застрашујуће“. У тексту прича о истрази, притиску медија, али и томе да је њена мајка била приморана да сведочи против ње, а њен приватни и сексуални живот били су изложени целом свету. "Да будем искрена, пре неколико година ми је дијагностификован посттрауматски стресни поремећај. Моја траума је трајала дуго, било је напорно, болно и скупо. И није се завршило“, написала је Левински. Левински, која сада има 44 године, наводи да би њено искуство било другачије да се догађа сада јер би била заштићена од стране чланова #МеТоо покрета. Говорећи о њеном односу са Билом Клинтоном истиче да то што се међу њима догодило се не може назвати сексуалним нападом, већ бруталном злоупотребом власти. "Желим да будем обазрива, али једну ствар знам сигурно: Оно што ме је натерало да се тргнем је сазнање да више нисам сама и на томе сам захвална". Какав разврат хуманитарци чине у Сирији, погледајте ОВДЕ. Извор: Танјуг