Такође ће и процедура избора патријарха бити поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину.
Досадашња пракса "апостолског жреба", насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата, напуштена је. То значи да ће се патријарх убудуће бирати на тзв. Изборном сабору, једногласно или уз обавезну двотрећинску већину гласова чланова овог тела.
Уколико ниједан кандидат не обезбеди овакву подршку, гласање ће се понављати највише седам пута док један од кандидата не добије онолико гласова колико је прописано уставом.
Ако се то не догоди ни након седмог гласања, круг ће се сузити на два кандидата са највећим бројем гласова. У том случају патријарх ће бити онај који буде имао више од половине гласова.
Важна новина је и то да ће се изабрани кандидат за црквеног поглавара звати архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.
Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућости предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима. 
Уобличени текст новог устава постаће први целовити Српске цркве још од 1931. године.
- Постојећи устав у многим својим деловима је застарео и готово неприменљив. Последња његова већа ревизија урађена је 1947. године у време патријарха Гаврила. Од тад до данас усвојен је низ саборских одлука са уставном снагом, које никада нису у потпуности уврштене у јединствени црквени устав.
- Зато је са временом постао несистематичан, тешко читљив и применљив - рекао је саговорник из Патријаршије.
Усвајање новог устава највероватније ће се наћи на дневном реду предстојећег заседања које ће бити одржано средином маја. Интервију Александра Дугина можете прочитати ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
