Oвом информацијом похвалио се председник косовске скупштине Кадри Весељи преко своје Фејсбук странице. Међу заштићеним објектима у царском граду, како га Срби називају, налазе се споменици и цркве три религије, зграде, занатске радионице и места која чине његову богату вишевековну историју.
Циљ је "заштита, очување и унапређење културног и верског наслеђа Призрена као историјског центра и његовог контролисаног развоја, промовишући Призрен, као град са културним и духовним вредностима од локалног, државног и међународног значаја".
Развој Призрена обављаће се, према закону, у складу са Конвенцијом УНЕСЦО-а о заштити културног и природног наслеђа и Универзалном декларацијом УНЕСЦО-а о културној разноликости.
Законом се забрањује спајање парцела, изградња објеката, постављање огласних паноа или других натписа без сагласности Института за заштиту споменика, изградња пумпи или других великих објеката и киоска, пуштање гласне музике осим за свечаности а и тада када се добије сагласност општине, као и радови на инфраструктурној мрежи града без дозволе дирекције за урбанизам и института за заштиту споменика. Возила тежине преко три тоне не могу да уђу у град. Општина такође поступа по посебном плану за отпад а предвиђен је и читав низ мера за заштиту споменика и објеката од културног и историјског значаја.
Општина Призрен такође ће у року од четири месеца од ступања закона на снагу основати Комитет за културно наслеђе историјског центра Призрена и чиниће га 7 чланова цивилног друштва са посебним познавањем значаја Призрена, и по једним представником православне, католичке цркве и исламске заједнице.
У тачки 4 члана 18, наводи се:
"Комитет тражи сагласност Српске Православне Цркве за сваку активност која ће утицати на имовину Српске православне цркве у историјском центру Призрена у складу са Анексом В Свеобухватног предлога за решење статуса и Уставом."
У попису објеката под заштитом, наведено је 104 објекта и 4 архитекторална комплекса. Пописано је укупно 122 објекта, међу њима 8 цркава владичанског двора, уз три православне цркве, Марашка махала, Под калаја, Пантелија, Поток махала, средња медицинска школа и основне школе, више кућа и локала/занатских радњи старих призренских породица, чесме и млинови и извори, као и џамије.
У мартовском погрому тешко су страдали објекти СПЦ у Призрену, укључујући манастир Богородица Љевишка који је под заштитом УНЕСЦО-а, као и чувена Поткаљаја. Ови објекти су данас обновљени.
ОВДЕ погледајте шта тврди Лазански о томе како су неки генерали издали Косово и Метохију
Извор: Курир
